АУТОРИ

„КОСОВО ДА, ЕУ НЕ“ (видео и говори): Нећете у црним торбама у Брисел носити наше живе главе! СРБИЈО ВРАТИ СЕ КУЋИ!


ОДРЖАН СКУП „КОСОВО ДА, ЕВРОПСКА УНИЈА НЕ“ 13.12.2012.


Под слоганом „Косово да, Европска унија не“, у центру Сава одржан је скуп противника политике којом се ствара граница између КиМ и остатка Србије.
Отварајући скуп главни и одговорни уредник „Новог стандарда“ Жељко Цвијановић рекао је да се већина грађана не одриче Косова и не жели ЕУ, и да та већина, како сматра, захтева одговорну елиту која ће смети и умети да артикулише национални интерес, јер и Србија и свет улазе у године прекретнице.

15.12.2012. извор:  Срби на окуп видео снимак,
приредила за ФБР уредник Биљана Диковић

 

На скупу, који је организован на позив интернет-портала „Нови стандард“, СРБски ФБРепортер, СРБИ НА ОКУП инфо, СНП НАШИ инфо, разних родољубивих организација, покрета, група и интелектуалаца, јавности је упућен позив да образује политички фронт за очување Косова и Метохије у Србији.

„Косово није ни долина ни равница, ни брежуљак крај Газиместана, ни житно поље крај Лаба и Ситнице, Косово је душа Србинова! Крв његова! Његова рана незацељена! Његова клетва и његова молитва! Његово памћење и његова колевка!“, изговорила је на почетку скупа родољуба Милица Ђурђевић.

Познато је сваком становнику Србије да нам често из Брисела и Вашингтона стижу поруке да нам Русија није прави пријатељ, јер то њима одговара. Што нам они више причају, ми све више верујемо у наш став да нам је Русија прави пријатељ. Први говорник на родољубивом скупу био је Рус, истински јунак, борац и рањеник из српских ратова, један од оснивача сајта СРПСКА.Ру у Русији, а пре свега наш српски брат из Москве Александар Кравченко, председник сверуске народне организације Косовский фронт. Његово обраћање преводила је Сава Росић.

+++

Александар Кравченко је на србском језику поздравио браћу и сестре Србе у сали препуног Сава центра, и наставио:
„Ја знам српски језик.  Али бих хтео да причам руски, због тога да, о том најзначајнијем питању за цео православни свет, да се чује и руска реч.“ (даље: превод Сава Росић)

Пре свега желим да вам се захвалим, хтео бих да се захвалим за ону велику поуку коју сам ја стекао од вас, од српског народа. У чему се састоји та поука? Састоји се у томе што сте ме ви научили да треба да волим свој народ. Јер, онако како ви волите руски народ, ми ни сами себе тако не волимо!

Много пута су ме питали зашто сам дошао овамо да ратујем. Ја сам различито одговарао и говорио сам о многим својим разлозима, али врло ретко о оном главном разлогу који најјаче осећам и који ћу вам вечерас изнети. Када сам имао десет година прочитао сам у дечијој енциклопедији причу о Боју на Косову. Као десетогодишњег дечака запрепастио ме је подвиг Милоша Обилића и после много година иста та прича о подвигу ме је довела овамо, а и дан-данас ме она држи да се и даље борим за Православље, и у крајњој линији за Русију.

Шта је најважније што данас сви ми морамо да схватимо? Кад кажем МИ имам у виду све православне народе. Косово и Метохија за нас је данас извор животне снаге. „

Александар Кравченко (на србском): „И данас је питање које стоји пред нама пред српским народом, шта ћемо да изаберемо: живот или смрт. Ми ћемо да изаберемо живот. „

+++

Вацлав Дворжак – редитељ, Чешка

ПИСМО Вацлава Дворжака, чешког редитеља:

„Моји драги српски пријатељи, знајте да сам с вама у вашој борби за правду и против диктатуре неоколонијалних сила, сакривених под маском Европске уније. Спровођење границе Србије са Србијом сматрам огромним злочином против европске цивилизације. Све што се дешава вама, намењено је и осталим европским народима и државама. Ово је нова етапа у процесу светске дестабилизације која је усмерена пре свега против више националних држава. То је пут који води ка рату. Агресији и насиљу морамо се супроставити. Исто као и хроничном рушењу међународног права, чега смо сведоци после свих дешавања на Косову и Метохији.

Част ми је што сам позван на ваш протестни скуп међу истакнуте личности ваше науке и културе. На жалост, у ово за вас тешко време, не могу бити са вама. Зато ћу заједно са својим пријатељима из Прага, информисати чешку јавност о вашем протесту и борби, и покушаћу да их пробудим из дубоког сна у који га је послало чешко вођство.

Косово је било део Србије. Тренутно је окупирано. Али, једнога дана ће се јужна покрајина Косово и Метохија вратити под окриље Србије. У тој тешкој борби знајте да ћу увек бити на вашој страни. И молим вас, не заборавите на људе који су остали на Косову и Метохији. Они свакодневно доживљавају бруталну доминацију насилних примитиваца, који су од цивилизованих људи научили само једно: да носе сако и кравату.

Срдачно вас поздрављам, Вацлав Дворжак, режисер, документариста“

+++

Џон Боснић: „Добро вече, мешам између енглески, српски на латиницом и српски на ћирилицом. Тешко биће, али ја ћу завршим. Косово ДА, Европска унија НЕ! То је данашња тема. Кренућу од НЕ у Европску унију и наравно завршићу са ДА за Косово.

Сваки народ се дефинише кроз историју по својим одлукама. Ми Срби смо постали то што јесмо кроз хиљаду и више година због оваквих основних одлука. Одлука Цара Душана да народ може да суди владару. Одлука Цара Лазара да се бори на Косову да би народ задобио место на небу. Одлука српског народа да не мења веру у ислам. Одлука Срба да сами себе ослободе од турских окупатора. Одлука Срба да их воде српске војводе Карађорђевићи или Обреновићи, уместо да прихвате неке незапослене немачке принчеве да их воде, као што су урадили скоро сви други европски народи, укључујући Румуне, Грке, Енглезе и тако даље. Одлука Срба да у Независној држави Хрватској, проклетој НДХ, остану православни по цену губитка живота. Одлука да сами бранимо Косово када су нам највеће светске силе, НАТО злочинци претили, док је њихов највећи сарадник Јелцин лежао на поду скроз пијан у Москви.

Одлука да изађемо на улице и на скупове, као што је овај. Против лажног Хашког трибунала. Против идиотске иницијативе Тадића да се приближимо НАТО пакту. Против лукаве политичке игре затварања без суђења наше јуначке српске браће за Косово, у мафијашкој терористичкој надридржави Косова. Против лажне демократије у којој су две најмоћније партије уистину један компакт, који се лажно бори испред камере током изборне кампање, али дан после избора се врате да спавају у својој заједничкој псећој кућици у дворишту америчке амбасаде, где једу мито који добију од својих газда из Вошингтона, а нас лажу да су озбиљни у преговорима, да би се борили за наше интересе – иако ми ништа не једемо, ништа не зарађујемо, а и ништа боље не очекујемо ни за нас, ни за наше потомке.

Сада треба да вратимо у наш речник оне речи које су они и њихови агенти украли од нашег народа.
ДОС није била никаква такозвана демократска опозиција Србије него прави корен речи којом ми треба да одговоримо одмах кад нам непријатељ понуди још једну врсту предаје. Та одлука треба да буде: ДОСТА! Доста! Доста лажи! Доста преваре! Доста издаје! Доста слабости! И доста сарадње са окупаторима!

Сада мало да анализирамо тему вечерашњег скупа: НЕ у ЕУ – ДА за Косово!
Шта би ми добили као члан ЕУ? Најлакши начин да разумемо шта би чланство у ЕУ донело је да гледамо нашу браћу у Грчкој: банкротство, страни надзор над целом економијом; понуде да ми продајемо Немачкој нашу територију, да платимо измишљене, али сигурно не реалне папирне дугове; цела генерација младих без посла и будућности; масовни одлазак свих најискуснијих радника и професионалаца ван земље да раде као гастарбајтери, а не само у Немачкој него било где ван Отаџбине; улазак кроз своје бивше суверене територије милиона Албанаца и Турака, који траже да као европска браћа имају дозволу да дођу у Београд да са њиховом прљавом зарадом од хероина купи сву имовину и овде, као и већна Косову; да се ми нађемо у неком прихватном логору на путу на некој новој планети.

Бог на небу је свакоме од нас даровао живот, а на нама је оставио шта ћемо са њим учинити. Или можемо да будемо људи као што је он хтео, или можемо да будемо мишеви и овце. Људи који су данас присутни су мушкарци и жене које је Бог поставио на Земљу да користе свој умове, свој Устав и да одбране права која нам је он дао. Да ли иједан нормалан Србин жели да сагради границу између Косова и остатка Србије? Наравно да не. Да ли иједан нормалан Србин жели да буде даноноћно под притиском највећег војног савеза у свету? Наравно да не. Ми такве ствари никада нећемо прихватити. Избор је наш. Наша кампања почиње данас. НИКАД ГРАНИЦА на Косову, НИКАД ЗНАЧИ ТАЧНО ТО! Никада, ни данас – ни сутра! Нити икада!

Не у ЕУ! ДА за истину! ДА за веру! ДА за храброст! И наравно, ДА за Косово!

+++

Никола Петровић, студент права из Београда:
„Даме и господо, више него било шта друго, данас је неопходно отрежњење српског народа. Јер да бисмо се извукли из бујице у коју смо гурнути, српски народ мора да почне да се бори за свој опасно угрожени национални идентитет и интегритет. Због ових речи, др Михаило Ђурић осуђен је на две године затвора. Цењени професор Правног факултета је ове речи изрекао пре више од 40 година. А вечерас понављамо са истим, ако не јачим жаром.

Под велом братства и јединства тада нисмо могли или нисмо желели да увидимо ко нам је заиста непријатељ. Али данас, после санкција, бомбардовања, бесрамног признавања `државе Косова`, после уцена, хашких пресуда и понижавања, питам вас као студент, као будући правник, као човек: Који то захтев, који то још услов Европска унија треба да понудида бисмо се отрезнили? O temporе o mores, докле ће Европска унија злоупотребљавати наше стрпљење?

Руси кажу да су у својој целокупној историји имали само два озбиљна савезника: Ратна морнарица и Јуришна коњица. Ми са поносом можемо да кажемо да су наши савезници одувек били: Правда и Истина. На жалост, правда и моћ више нису кохерентни. Моћ усмерена против нас заснована је на уверавању, тако снажном да су поједини почели да се диче својом спремношћу да признају виртуелне геноциде, да се хвале својом способношћу да увиде фактичко стање на нашој јужној Покрајини. Ми понављамо: Знањем можемо да се ослободимо утицаја. Знањем можемо да се ослободимо невидљивих окова. Косовски бој обелодањује неопходност слоге и катастрофалне последице издаје.

КосМет није само географски појам. Косово је реч у којој је садржана и храброст и достојанство, и част и пожртвованост, и љубав. Ми не можемо да прихватимо границу између Србије и КосМета, јер су ове вредности саставни и неодвојиви део српске душе.

Поштована публико, уважени професори, државници, књижевници, ви нам враћате веру у то да Косовски завет није празна реч, већ појам до те мере комплексан да нас дефинише као бића. Недајте се! Знајте да постоје читаве генерације студената спремних да наставе ваш рад. Недамо се ни ми, јер знамо да имамо на кога да се угледамо, и кога да следимо.“

+++

Рајко Петров Ного, песник:
Видели сте, како се језик пробистри, мисао избистри када стиже отуда гдје се највише пати.
Равнодушност остатка Србије то је наша тешка болест. Болест из које ваља изаћи. Да ни је ли, сјетите се, прије десетак или петнаест година
један циник  говорио, један циник који се тада увелико слушао, да Косово треба оставити поповима и песницима. Нисам овлаштен да у име попова говорим, али што се песника тиче, док је било у нашим компетенцијама оних пет стотина година, и било је наше.

Ови приправници за издајнике, још увек имају могућност да још увек имају могућност да врдну, и наше ово вече данас је опомена да свакако врдну! Јер путем којим су се запутили, тај пут не води нигдје! Тај пут води у ону песму која ће бити опомена. Јер, како историчари кажу Вук Бранковић није издао, али песма и десетерац, наша усмена Библија, наш код, наша Велика књига, записала је, упамтила, да је издо, и богме он је издо.
Нека се дакле, чувају нашег памћења, нашег колективног памћења, а то колективно памћење најбоље и најсигурније сачувано је у нашој вери, и нашој песми.

Кад први хришћани, заклали су јање,
тад је само јање стигло на заклање.
Сада храстовима подрезују прсте,
док не олистају патрљком се крсте.

У Дечанима туга из Србаља веје,
на Јарињу туга из Србаља веје,
није све пропало – кад пропало све је.

И сад Црни Ђорђе у ратничком сјају,
у Дечанима убија аждају.
У Покајницама Вожд из пања ниче,
кротки крокодили на гуштере личе.

И Цигани јање у авлији деру,
ножи у рукама, Ђурђиц у реверу.
Из нових фресака стари туга веје,
Није све пропало – кад пропало све је.

У цркви, у збјегу, Свеци и сељаци,
виш Србије крвави барјаци.

 +++


Бранко Павловић: „Стање у Србији можемо једноставно објаснити као грађевину, ако замислимо Србију која се нагла и са једне стране је гурају ЕУ и Америка да падне, да се расточи, а са друге стране имамо нашу власт која откопава саме темеље државности Србије. Не треба да се замарамо Европском унијом и САД, него да ми зауставимо ове наше да не раскопавају темеље Србије. Тај фронт наше борбе морамо да проширимо.

Наравно, имамо ово што зовемо НИКАД ГРАНИЦА са Косовом и Метохијом, то је суверенитет, то је територијални интегритет, то је недељивост Србије, и на томе ћемо истрајавати и даље на сваком кораку. Али то није довољно. Ми морамо да објаснимо другим нашим суграђанима да за нас Европска унија није добра и да немамо проблем са Косовом и Метохијом. Она за нас није добра економски, она за нас није добра јер би уништила демократију у Србији, као што уништава свуда другде, у свим другим европским земљама које су већ у Европској унији.

А зашто та Европска унија има толико успеха, много више него што бисмо ми волели? Зато што је то највећи буџет на свету за пропаганду, већи од Кока-Коле. И не треба то подцењивати, они су почели са том причом како ће кроз донације, како ће кроз стране инвестиције, и како ће фондови приступни и предприступни фондови, слити се неке силне милијарде. И на крају су испрали мозак на почетку људима убеђујући их да ће такорећи свако у овој земљи, живети отприлике на следећи начин:

Онда су године пролазиле. Онда су људи губили посао, онда су постали све сиромашнији, и онда су почели у једном тренутку већ и голим оком, од оних земаља које су одавно у Европској унији, да виде да ствари нису нису ни изблиза такве. Онда су схватили да тамо нешто озбиљно није у реду. Да те земље не само да стагнирају, него и економски опадају, имају све већих проблема у свом такозваном демократском капацитету и да се заправо и њима припрема растакање и уништавање националне државе.

Према томе, ми морамо да схватимо да је противник озбиљан и када је исцрпео једну своју могућност, с чим он сада игра? Иде са сејањем сраха. Онима који су у Европској унији, као Грчка, Португал, Шпанија, кажу: Наравно живите грозно, али знате како бисте грозно живели кад би изашли из Европске уније. А нама, кроз уста господина Вучића, кажу: Умрећете од глади уколико не уђете у Европску унију. А шта је жеља њихова, шта је смисао тог сејања страха? Они желе да сваком грађанину Србије кад неко спомене, да уопште буде упитан над Европском унијом код њега изазове овакво осећање:

Едвард Мунк: „Крик“

Према томе, ми свој фронт морамо да раширимо, тако што ћемо озбиљно, темељно, узети да доказујемо корак по корак зашто је то све макроекономски за нас боље, зашто ћемо имати баш већи економски развој ако не идемо у Европску унију, него ако идемо у њу. Морамо да објаснимо много шире и много боље него што смо до сада радили да је та Европска унија много дубље него што је преливање моћи ка Немачкој. Има један дубљи разлог уништавања демократије, у тој политичкој организацији.

Дакле, ми морамо да се окренемо изградњи своје националне државе. Ми морамо да задржимо оно што су полуге стварног могућег нашег развоја. Јер само када се окренемо од Европске уније и вратимо националној држави, само тим путем ми идемо до Косова. Само тим путем идемо до наше одбране суверенитета, територијалног интегритета, наше целовитости.

И практично, ми то све морамо да урадимо брзо. Видећете 2013. године кренуће један оркестрирани напад сада на уставни поредак земље. Сви ће тражити, те силне невладине организације, разне политичке организације – промените Устав, а зашто? Зато да би се уградила нека врста распарчавања и оних остатака државности Србије. А зашто? Зато што би нам поред Косова хтели да узму и Војводину. Зашто што би хтели да нас распарчају потпуно.

Наравно да недамо, али морамо паметно да радимо. И ово је одлично питање – шта можемо да урадимо? Да узмемо та пенкала из руку наших политичара који у Бриселу потписују ко зна шта.

Према томе, ми сада, са три изграђена оруђа, а то је: НИКАД ГРАНИЦА са Косовом и Метохијом, економски развој који је много бољи ако не идемо у Европску унију и изградња државних институција и демократија у Србији ако не идемо у Европску унију, треба да преточимо у једну активност, а то је да тражимо да се грађани на референдуму изјасне: да ли сте за то да се пониште сви акти и све радње којима је успостављено интегрисано управљање границама са нашим Косовом и Метохијом. Морате да схватите да ми имамо сасвим довољно снаге за то.

Ево, рећићу вам један пример: ако овде сви мидамо по један потпис, то је две-три хиљаде потписа. Али ако свако од вас узме четири формулара за ту народну иницијативу где нам треба сто хиљада потписа, и да својим пријатељима три, и он попуни један, само ми у сали можемо да скупимо сто хиљада потписа. А замислите да се умрежимо по целом Београду. А замислите да се умрежимо по целој Србији. Па замислите кад дођемо са шест, седам, осам стотина хиљада потписа, сад у марту месецу пред Скупштину и кажемо, хајде да видим ко ће стати ту и рећи – нећу да распишем референдум да се суверенитет врати грађанима.

Јер ми из ове агоније у коју нас је увела претходна власт, а коју доследно спроводи и ова садашња власт не можемо без суверенитета грађана и њиховог изјашњавања никако, да решимо. Морамо далеко више да радимо на нашем умрежавању. Далеко више да радимо на повећавању наше организације. И ми ћемо све то већ на пролеће, за неки месец, све ћемо те наше активности слити, у једно велико: НИКАД ГРАНИЦА са Косовом и Метохијом и једно велико НЕ Европској унији. А кроз ту борбу, ми ћемо сами ојачати, ми ћемо се сами ослободити. И тако ћемо бити спремни да изградимо једну поносну, једну слободну, и једну јаку Србију.“

 +++

Леон Којен:
„Вероватно нема веће несреће за једну државу, него да је воде људи који умеју да освоје и да задрже власт, а немају способности да ту власт употребе за добро народа. Србијом је тако владао Слободан Милошевић, од 2008. тако ју је водио Борис Тадић, и довео на саму ивицу пропасти. Нова власт, од које се много очекивало, у најважнијим стварима није изменила Тадићеву политику.

Србија је и даље земља која се вртоглаво задужује, милијарда и по долара за свега неколико месеци, која у свему извршава налоге западних сила, која наставља уместо да мења косовску политику Демократске странке и Бориса Тадића. Сви потези нове, као и старе власти врте се око добијања датума. Јуче је то био датум за добијање статуса кандидата, данас је то датум за отпочињање преговора о чланству у Европској унији, сутра ће то бити бриселски датум за нешто треће, прексутра за нешто четврто.

Кога то наша власт обмањује? Европску унију годинама потреса све дубља финансијска криза, за даљи опстанак уније неопходне су суштинске реформе, једино око карактера тих реформи у самој Европи нема никакве сагласности. Нико данас не зна хоће ли за десет, 15 година, када би Србија можда могла да се нађе пред чланством, Европска унија уопште постојати. Ни ако буде постојала како ће у битним стварима изгледати.

Зашто Србија гази данас своје виталне интересе ради тако сумњивог и тако неизвесног циља?  Јер, да их гази у то нема никакве сумње. Европска унија данас тражи од Србије три ствари. Прво, и то је на жалост већ учињено, да Србија пристане на успостављање границе са Косовом и Метохијом.  Друго, да се спроведу и преостали споразуми Борка Стефановића, који поред осталог предвиђају да сваки Србин који живи у Покрајини ако жели да извади неопходна документа, попут саобраћајне дозволе, мора то да учини у Приштини, као грађанин ` независног Косова`. Треће, Европска унија тражи да се ликвидирају све институције Републике Србије на северном Косову и Албанцима препусте сви крупни привредни ресурси који се тамо налазе. Испуњење ових захтева значило би и фактичко признање `независног Косова` и добровољну предају последњег дела покрајинске територије где Срби још живе као грађани своје земље.

Још од времена Филипа Вишњића знамо да је Србе тешко покренути на велике ствари. Али, као што тада није било касно, тако није касно ни данас. Ако је Србија данас без поузданих савезника, а јесте, то је само зато што их тражи тамо где их нема и где их не може наћи. Ако поступци власти тренутно више воде рачуна о интересима запада, него интересима Србије, то је само зато што народ још ћути. Збуњен оним у шта су се претворила предизборна обећања напредњака и социјалиста.

Да би опстала и очувала свој идентитет, културни, морални, историјски, Србија мора променити своју садашњу политику. Снаге које подржавају ту политику нису безначајне. Неком могу изгледати непобедиве. Али ће, дубоко сам уверен, ипак бити немоћне пред енергијом народа који тражи за себе оно што му се данас тако безобзирно и тако цинично ускраћује: минимум слободе и правде, економског благостања и нацоналног достојанства. Са том вером данас вас позивам на отпор. Отпор који ће бити миран али непокољебљив, миран али непоткупљив, миран али до победе. Народи који истински верују у себе никада не заборављају своје жртве. Ни давнашње, ни скорашње. И зато, нека бар део наших мисли данас толиким живим српским жртвама, од оних који данас труну у хашким казаматима, до оних који данас зебу, стрепе, гладују, широм Косова, али још увек желе да живе на Косову и Метохији, јер је то неотуђиво њихова српска земља и увек ће то бити.“

+++ 

Милица Ђорђевић


„Тамо где је наша Пећка Патријаршија, тамо где је наш царски Призрен, тамо где је славна Митровица, тамо где је наша спаљена Богородица Љевишка, тамо где је наша Грачаница, НИКАДА НЕЋЕ БИТИ ГРАНИЦА.“

+++

Жељко Цвијановић: „Као и неколико пута раније у нашој историји ми данас имамо право да се питамо хоће ли расплет савремене ситуације донети генерација виспрених патриотских политичара или поново генерација јунака. Док наша дилема траје у некима од нас живи и једно и друго. Из мудре и јуначке Косовске Митровице – Марко Јакшић!“

+++


Народни посланик из Косовске Митровице др Марко Јакшић:

„Даме и господо, браћо и сестре, тако ми Господа Бога, кунем се пред свима вама, да нећу да се смирим док Косово поново не вратим под конторолу државе Србије.“ – ово су речи садашњег председника Србије Томислава Николића које је изговорио 2008. године приликом митинга Косово је Србија, у време када је Косово прогласило независност.

Данас, значи негде 100 година после Балканских ратова, Томислав Николић је поставио ГРАНИЦУ према својој јужној Покрајини, и поставио границу између Косова и централне Србије. Ми Срби смо му се одужили тако што смо тај гранични прелаз нова Бајчетина.

За нас, а верујем и за све вас овде то је ЧИН НАЦИОНАЛНЕ ИЗДАЈЕ. Додуше, они његови сарадници то знају мало другачије да кажу. Они кажу да су то болни уступци. Они кажу да су то тешки компромиси. Они чак кажу и да мора да поставе границу јер забога Србија ће да умре гладна!

Ми питамо оног ко је то рекао и казао, а то је подпреседник Владе Александар Вучић, за кол`ко је он то продао Косово па Србија није гладна? Исти подпреседник није знао да каже и ово пре неки дан у Вашингтону: он моли министра одбране да трупе НАТО пакта што дуже буду на простору Косова и Метохије. Овакву поруку верујем, да у историји поробљених народа нико никада није могао да чује – где се моли окупатор да што дуже остане на поробљеној земљи.

1999. године у Косовској Митровици, ондашњи регионални администратор Мартин Галот желећи да казни Србе, он им је рекао отприлике овако: Ако не будете добри КФОР ће да оде са ових простора, а онда ћете ви да патите! А Срби су му рекли: Кажите колико ми треба да будемо лоши да бисте ви што пре напустили Косово и Метохију?

О председнику Владе Србије не треба много ни трошити речи. Онако сав похлепан, алав, надасве и уцвељен он је само извођач прљавих радова председника Србије Томислава Николића. Јер, чини ми се да нико никада ружних ствари није говорио о Уставу на који је положио заклетву, малтене сматрајући да је тај највиши државни правни акт једне земље – он га своди на тоалет папир. Срамота и брука.

Овде, чини ми се сви ми, јесмо за то да се води борба против корупције и криминала. И сви смо за једну такву борбу. Али, највећа корупција и највећи криминал јесте политички. А политички је тај када издајете своју земљу, то јест када продајете територију – као што ради садашња власт.

Никакво хапшење Мирослава Мишковића не може да сакрије димну завесу да се ради о ИЗДАЈИ Косова и Метохије, и да је то прави начин шта ради ова садашња власт.

А зашто они то све раде? Да ли можда зато што верују у Европску унију? Не, сигурно. Исто као што ми овде не верујемо у њу, не верују ни они. Који је други разлог? Они кажу да су то међународне обавезе, које су наследили од претходне власти. Међународне нису свакако, али обавезе јесу. Обавезе јесу и Александра Вучића и Томислава Николића. Да ли из времена када су разбијали Српску радикалну странку, да ли из времена када су правили Српску напредну странку, да ли из времена када су формирали власт. Ми то не знамо.

Али, њихове обавезе – нису наше обавезе! Њихови дугови – нису наши дугови!

Данас, оно што морамо и треба да кажемо јесте, а што је табу тема, и што морамо сви да знамо, а то је да не смемо нашем противнику, не смемо да злочинцима који су нас убијали и прогањали, да им дамо најбогатији део наше територије.

А проблем Косова и Метохије је проблем борбе за простор два народа. И ових триста година Албанци су уз помоћ својих заштитника, на почетку Турака, па Немаца, па комуниста, па сада НАТО пакта, радили нечувене злочине над Србима. Трговина људским органима је само врх леденог брега.

Да вас подсетим само да је још и на манастиру Дечане из 1846. године, због арнаутских злочина, стоји натпис да је то време када су живи завидели мртвима.

О мом крају да вам кажем, очеви су синове женили са 14 година, не би ли могли негде до двадесете године да оставе пород, да би могли да продуже род и да би могли да продуже свој боравак и свој опстанак на родном Косову. У исто време мајке су забрањивале окупљенима на сахрани да плачу над погибијом њихових синова, говориле су јасно и гласно: Немој да чују злочинци не би се сладили нашој несрећи. То је оно што смо проживљавали у све ове векове. На жалост, данас ово нема ко у Србији да чује.

А оно што је такође табу тема о чему се мало говори и прича, је да је Косово и Метохија најбогатији део Србије. Сматра се да је његова вредност, не духовна него материјална, између четири и по и пет хиљада милијарди долара. То су процене њихових европских пријатеља и стручњака. Ми смо, ми који смо старији, сви смо још у основној школи учили да се 70% рудног богатства Србије налази на Косову и Метохији. 78% резерве угља налази се доле у нашој јужној Покрајини. 90% олова и цинка, 100% хрома, 60% никла, да не причам више о такозваним ретким металима који се налазе, и који се користе у авио и космичкој индустрији. О рудном богатству Косова и Метохије јавно се у Србији не говории она не прича. То је табу тема. Јер, кад би се народу рекла истина колико значи и колико то вреди мислим да не би имало људи у Србији који би се олако сложили да се Косово препусти нашим противницима.

На крају, браћо и сестре, био једном један велики народ, пре једно осам, можда и хиљаду година, тај народ се звао балтички Срби. Насељавали су простор негде од реке Одре до реке Рајне. Врховни Бог им је био Световид, а последња њихова тврђава, замислите то, те подударности, је пала 1169. године на Видовдан, и тада су фактички престали да постоје балтички Срби. Они су престали када су им њихова браћа забила нож у леђа, Чеси и Пољаци. Од тог огромног, великог народа, остали су данас мали, двадесетак  хиљада Лужичких Срба. Не дозволимо себи да и ми будемо данас неки нови Лужички Срби.

Јер данас је у Србији пре свега ОКУПАЦИЈА! Окупирано је све! Не влада се из скупштине и Владе, него се влада из амбасада – британске, америчке, немачке… Ту су господари Србије а не у Скупштини и Влади! То је на жалост српска стварност!

Оно за шта морамо сви да радимо јесте да се боримо да подигнемо Србију! Да Србија буде поносна! Да буде усправна! Јер само тако нећемо доживети судбину Лужичких Срба, а мислим да то можемо!

Морамо овима, марионетама који су фактички на власти, да им кажемо доста је и да никада, ми овде присутни, нећемо дати веру за вечеру! Живела Србија!

+++

Када говоримо о Косову и Метохији наша срца су са нашом историјом и идентитетом који је овде у сваком случају косовски. Наши идеали су са Косовским заветом. А наше мисли са Србима са Косова и Метохије. Највише права да се о Косову и Метохији питају данас имају они, србски пастири са Косова. Шта мисле, од чега страхују и чему се надају косовски Срби…

Председник општине Зубин Поток Славиша Ристић:

„Браћо и сестре, драги пријатељи, организатори скупа КОСОВО ДА – ЕУ НЕ, дозволите ми да вас, најпре поздравим и пренесем поздраве захвалности свих Срба са севера Косова и Метохије, и са читавог Косова и Метохије. Хвала вам што сте ми пружили прилику да вам се обратим у њихово име, а нарочито вам хвала што ћемо моћи сви заједно са овог скупа да им упутимо поруку подршке свим Србима са Косова и Метохије, свим оним Србима којима нема сна док се Србија не пробуди!

Срби са Косова и Метохије последњих тринаест година пролазили су кроз разна искушења, у борби да очувају свој идентитет, да остану оно што јесу, Срби у држави Србији. Да сачувају сваку српску главу, да сачувају српске институције, своје светиње, да сачувају своје образе, да сачувају своје породице и децу. И наравно, да сачувају оно што им је најсветије – српску државу на Косову и Метохији.

И сами знате да су на том путу прошли кроз разна искушења, од оружаних напада шиптарских терориста, од упада албанских власти из Приштине, преко разних притисака и уцена да променимо веру, да променимо идентитет, да се одрекнемо српског држављанства, да угасимо српске институције, да прихватимо квазиинституције из Приштине, па до насилних акција такозваних мировних снага и НАТО војника на Косову и Метохији.

Било је тешко, али Богу хвала, чини ми се да могу с правом, у име тог народа да кажем, да нисмо доживели ниједан озбиљан пораз од насртаја како Приштине, тако такозваних мировних снага и НАТО војника.

На жалост, на нашу несрећу и нашу жалост, а на срамоту српску, тешко нам је да то изговоримо, тешко нам је да то признамо, кријемо од непријатеља, али све поразе које смо доживели доживели смо од власти из Београда. Од власти државе за коју се боримо, за коју смо се борили, за коју ћемо се борити, од власти државе за коју ћемо погинути ако треба. И зато нам је то најтеже пало.
Последњи ударац који смо добили од власти је, и сами знате, пристанак власти Србије да се постави граница између два дела територије српске државе, између оног мањег али светијег и значајнијег Косова и Метохије, и остатка Србије.

А говорили су нам да неће бити границе. Свашта су нам говорили и верујте, да нас највише од свега боле лажи и преваре. Још се мастило на Закључку Владе није осушило, на коме је стајало да Срби са севера Косова неће плаћати шиптарске царине, а на терену пошто је извесни Павићевић дао изјаву упутио се поново пут Брисела, сасвим је другачија ситуација. То нас највише боли.

И морам, овде данас да кажем, шта су нам обећавали, какву наду давали, представници данашњих власти када су нас прошле године у тешким тренуцима обилазили и бодрили на барикадама. Говорили су: само нека ова издајничка власт оде са власти поништићемо све споразуме који су против Устава. Ишли су дотле, морам и то да признам, где су нас храбрили и говорили да морамо чак и радикалније мере да предузимамо у нашим мирним протестима. А шта данас имамо браћо и сестре?

Шта данас Срби са Косова и Метохије имају у порукама људи са власти где један, онако бираним српским речником каже: утувите у главу, Косово је изгубљено. А други каже, пошто се огули читава истина: па не можемо да одустанемо од спровођења споразума, јер ће српски народ остати гладан.

Овом првом поручујемо са Косова и Метохије: За кршење Устава, даће Бог одговараће! Али, не крше само Устав, морају схватити да у тим торбама носе судбину живих људи који живе на Косову и Метохији!
А овом другом порука, који плаши српски народ да ће остати гладан, порука је са Косова и Метохије: Српски домаћин, а много је гладовања на жалост било у нашој Србији, никада није продавао кућу и своје имање да би исхранио породицу, већ је окупљао своју чељад, па на њиву, па на рад.

Не може проћи издаја, јер ми дубоко верујемо да у нашој Србији, а верујте и на Косову и Метохији, има пуно људи који верују да Србија није само Морава, и да ће се једног дана спустити на наше кровове, на њихове њиве и ливаде, да ће пригрлити и Ибар и Ситницу, као што грли Мораву. Никада неће бити границе између Косова и Метохије и остатка Србије!

Могу неодговорне власти поставити харачлије као у некад у турско време, да за извесно време убирају данак на неким тачкама, али нека запамте – никада границе неће бити док је српске последње главе на Косову и Метохији!
Желим да упутим поруку српског народа са Косова и Метохије, на ову тему Косово ДА – ЕУ НЕ. Пошто власти кажу да се наша Србија запутила путем Европске уније, онако крупним корацима, ми поручујемо Србији:

СРБИЈО ВРАТИ СЕ КУЋИ! СРБИЈО НИЈЕ ТВОЈА КУЋА БРИСЕЛ! Нити је твоја кућа бриселски куплераји! ТВОЈА КУЋА ЈЕ ПЕЋКА ПАТРИЈАРШИЈА, ВИСОКИ ДЕЧАНИ, ГРАЧАНИЦА, БОГОРОДИЦА ЉЕВИШКА!

Драга браћо и сестре, сви који сте данас у овој сали, а ми верујемо да вас је пуно више, не очекујемо јер знамо да нису времена да можете као некад доћи на бој на Косову, али вас молимо, оно што можете овде у Београду, ОТМИТЕ ПРОКЛЕТЕ ОЛОВКЕ БРИСЕЛСКИМ ПУТНИЦИМА!

Хвала свима и ЖИВЕЛА СРБИЈА СА КОСОВА!“

+++

Скуп водили Жељко Цвијановић и Милица Ђурђевић

*******************

ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ:
Др Марко Јакшић – “Косово ДА – ЕУ НЕ”! (Видео)

Са скупа “КОСОВО ДА, ЕУ НЕ”: Марко Јакшић – Томислав Николић је издајник!

Најављујемо скуп: „Косово да, Европска унија не“

//