БАРИКАДЕ

Блохин: Колико ће се одржати режим интегрисане управе?


Колико ће се одржати режим интегрисане управе?

Тимур Блохин, Глас Русије
18.12.2012, 18:39

24.02.2012 Косово республика

Фото: EPA

Вероватно још никада скраћеница добро позната захваљујући транснационалној корпорацији није звучала у Србији тако често као прошле недеље. Само радило се, наравно, не о International Business Machines, већ о Integrated Border Management, споразуму Београда и Приштине о интегрисаној управи.

Само овде свако замуцкује, покушавајући да схвати „чиме“. За разлику од обичних људи, српски и косовски политичари јасно знају одговор: за Београда то је управљање прелазима на административној линији, за Приштину управљање границом.

Представљамо учеснике дискусије: заменик председника Српске радикалне странке Немања Шаровић, и политиколог, представник Форума за међународне односе Драган Јањић.

Да ли је постојала нека алтернативаIBM и како ви лично тумачите резултете овог споразума?

Шаровић: Српска радикална странка већ дуже од годину дана упозорава да су сви споразуми који су под окриљем Брисела и договорени са Приштином пре свега супротни законима Србије, Уставу Србије, али и интересима српског народа и српске државе. Потпуно је јасно да је интегрисано управљање границом по својој природи међудржавни споразум. Дакле, то је споразум који се примењује између земаља Европске уније, али тако нешто не постоји, на пример, између различитих региона у било којој држави у Европској унији. Дакле, јасно је да се ради о још једном кораку ка признању независности Косова. А што се тиче питања да ли постоји избор за слободног човека – увек постоји избор. Међутим државно руководство Србије – то су, пре свега, слуге Брисела. Изузетно битно је то што смо ми сматрали да са решавањем проблема Косова не треба журити. Постоји велики број међународних проблема чије се решавање одлаже и по више деценија. Подсетићу вас на проблем Палестине, на проблем подељеног Кипра. Дакле, Србија је требала да сачека историјске околности у којима ће њени савезници бити довољно јаки и да, у крајњој линији, Република Србија буде довољно јака да то буде гаранција за постизање споразума који ће одговарати српском народу.

Јањић: Ја бих рекао да је ИБМ једино решење за које је Србија могла да се избори у овом тренутку. Реч је о једном историјском процесу (мислим на положај Косова у односу на Србију), који траје већ, можда, и 20 година. Дакле, можда је Србија имала неке другачије изборе пре неких 20 година, можда је то могло да иде неким другим путем, али у овом тренутку Србија, мислим, да нема много избора: да ли ће да прихвати овакво решење или не. То је највише што су могле српске власти да испреговарају у овом тренутку, јер оне не држе у својим рукама ни један прерогатив који би им омогућио да наметну своју вољу.

Никаквих симбола на интеграсаним прелазима осим знака Стоп, као што се зна, нема. Према договору над њима се не вије српска тробојка, не виде се жути обриси покрајине Косово. По кога је повољније такво стање ствари – Београд или Приштину?

Шаровић: Ја претпостављам да је то био захтев српске стране пре свега, да не би било потпуно очигледно да се ради о граничном прелазу. Суштински то није превише релевантно. Још када су договорени ти споразуми такозвана председница Косова Атифете Јахјага је рекла „нећемо, можда, ставити на сам гранични прелаз, али ћемо метар даље имати сва обележја државе Косово. Оно што је ту суштински битно, то је шта пише у споразумима – да ће они имати своју полицију и своју царину. Дакле, да ће ту бити две потпуно равноправне стране у сваком погледу.

Јањић: Мислим да је Београду био главни циљ да се ту не појаве косовски симболи. И са тог становишта је Београд на неки начин, да кажем, победник. Али то су само симболи и они не морају да одражавају суштинско стање.

Приметите, када говоримо о интегрисаној управи, најчешће се просто по одређењу има у виду север Косова, а режим ће деловати и јужније од Ибра. И Срби који живе тамо разочарани су непажњом према њима. Ових дана начелник косовског округа Горан Арсић је подсетио да ће сада они морати да плате царинске таксе косовским властима приликом преласка границе унутар сопствене државе. А посланица скупштине Косова Рада Трајковић сматра да пошто је влада Србије дала гаранције у погледу прелаза Јариње, она би могла да обрати пажњу на општину Ранилуг, која има исти положај као и општина Лепосавић. Како процењујете изјаве косовских Срба који живе јужније од Ибра?

Шаровић: Срби су, на жалост, народ са највише подела. Прво су говорили „косовски Срби“, иако нису то никакви „косовски Срби“. Свеједно је одакле су. Из ког дела Србије. Као што је, претпостављам, свеједно из ког дела је Русије неки Рус. А код нас је та подела отишла још даље. Почели су „косовске Србе“ да деле на Србе јужно од Ибра, које је власт одавно отписала, и ове који су северно од Ибра, које покушава сад на сваки могући начин да отпише. Дакле, није то питање само Ранилуга. Има и општина које су у тежој ситуацији, на пример, Штрпце, које је најјужнија српска енклава, у којој живи већи број људи, него што је то случај у Ранилугу, где се људи налазе у потпуно шиптарском окружењу. Међутим, њихов проблем је то што они немају шта да блокирају. Ја сам и Србима сада на Јарињу рекао да им је то последња шанса да се боре, док имају шта да блокирају. Да не дођу у ситуацију у којој су Срби у Штрпцу. Онда ће заиста бити неупоредиво тежа ситуација. Али сам ја сигуран да те такозване олакшице неће важити ни за Србе у Косовској Митровици, Лепосавићу, Зубином Потоку и Звачану. Видећете, то ће време брзо показати. Kао што је била она такозвана пахуљица, односно звездица, везана за навођење резолуције 1244, односно начина представљања Косова на тим регионалним скуповима, да ће се попут те пахуљице која се брзо отопила, исто тако брзо отопити те наводне повластице које ће имати и Срби ове четири општине.

Јањић: Срби јужно од Ибра су били физички одвојени и даље су физички одвојени, и они су самим тим били принуђени на сарадњу са властима у Приштини. Желим да подсетим да је више година, до скора практично, Београд инсистирао на томе да не сме бити никаквих облика сарадње са властима у Приштини, што је било неизводљиво за људе који живе јужно од Ибра. У том смислу су и договори о ограниченим прелазима у ствари договори о решењу ситуације у енклави на северу Косова. Остале енклаве нису ни узимане у обзир. Имам утисак да просто нико није хтео да се у овом тренутку оптерећује тим питањем. Ни Београд није хтео да проширује неке своје захтеве на друге енклаве. Али то што је госпођа Трајковић рекла као проблем постоји и постоји прилично дуго. То постоји и на терену. Јер се Срби јужно од Ибра осећају запостављени.

Занимљиво је да је командант прелаза Јариње Албанац. Да ли је ова чињеница значајна?

Шаровић: Битно је шта ће и који ће се закони и које ће се одлуке ту спроводити. А потпуно је небитно које ће националности бити тај човек. Што би за нас било битно да ли ће тај, који спроводи споразуме који су апсолутно супротни интересима српског народа, бити Србин, Бугарин, Албанац или, не дај Боже, Рус.

Јањић: Немамо државне симболе Косова на граници, немамо ни српске, али зато имамо албанске шефове. И то је такође био неки, да кажем, део преговарачког процеса, и претпостављам да је то био услов Приштине да прихвати овакво решење.

Да ли верујете да одлука Уставног суда о томе да ли бриселски споразуми одговарају главном документу земље која се очекује почетком јануара може нешто да промени и, на пример, натера Београд да одустане од реализације ИБМ?

Шаровић: Ја мислим да таква могућност не постоји из једноставног разлога што Уставни суд Србије је политичка институција. Дакле, Уставни суд Србије у правом смислу тих речи не постоји и мислим да је то пре свега скуп послушника режима. Али као и у претходном периоду, када је год било потребно донети неку одлуку у неком краћем року, Уставни суд то по правилу није чинио. Ивица Дачић је пре неколико дана потпуно ниподаштавао Уставни суд, рекавши „ево, нека Уставни суд врати Косово у уставно правни оквир Србије“. Иако је потпуно јасно да то није њихова надлежност. Њихова је надлежност да донесу одлуку. Али, ја сам сигуран да они одлуку по том питању неће донети.

ЈањићМислим да одлуке Београда које би се тицале уставног положаја Косова не могу битно утицати на ситуацију на терену. Уставни суд Србије може да прогласи ове одлуке неуставним. У том би случају власти морале да их не спроводе, биле би обавезне да их не спроводе, али не би могле да их не спроводе, јер би се на другом делу границе оне спроводиле, а Србија не може послати војску на север, да би регулисала проблем онако, како њен Уставни суд одлучи.

У сваком случају интегрисана управа у оквиру нормализације односа са Косовом била је један од главних захтева ЕУ. Да ли очекујете да ће процес евроинтеграције Србије сада кренути активније?

ШаровићНаравно да неће.  Они су одложили одлуку о том датуму за најмање шест месеци. И то, наравно, не значи да ће Србија и кроз шест месеци добити датум. Они су рекли, уколико и даље будете испуњавали услове, ми ћемо размислити о томе да ли ћемо вам дати тај датум. Што се Српске радикалне странке тиче, ми поздрављамо чињеницу да је одложено доношење одлуке за шест месеци. Једино жалимо што није за шест година, или за шездесет и шест година одложено. Србија нема шта да тражи у Европској унији. Још једанпут се показало да колико год услова Србија испуни, да ће се увек пред њу постављати још тежи и још гори услови.

Јањић: Ово јесте корак напред, али то је само један од корака који се предузимају, и да ту ће бити још и захтева које ће Србија, с обзиром на околности, морати да испуњава. Кад је реч о Косову, наравно, ту су пре свега проблеми који се тичу функционисања онога што Приштина и међународна заједница зову паралелне институције, и ту ће бити још захтева у вези са тим.

И на крају да се вратимо епизоди коју је шеф српске делагације на преговорима са Приштином Дејан Павићевић назвао неспоразумом. Како објашњавате чињеницу да косовске снаге и ЕУЛЕКС на прелазу Јариње инсистирају да терет немењен за север Косова пролази цариснке процедуре у складу са законима Републике Косово, мада то противречи договору Дачића и Тачија.

Шаровић: Када смо заједно са Србима протестовали на Јарињу, ја сам још тада рекао шта ће се догодити. У самим споразумима потпуно отворено пише да ће ту бити царина Косова, полиција Косова и све остале институције. И да ће свака од страна спроводити радње које мисли да треба и које су у складу са њеним законодавством. Режим из Београда је, с једне стране, ЕУ гарантовао да ће споразум бити спроведен, а са друге стране, Србима са севера Косова гарантовао нешто што је у супротности са тим споразумом. Не може се испунити и једна и друга обавеза. Време ће веома брзо показати да, колико год они буду кршили тај споразум, Србија га неће суспендовати.

Јањић: Могуће је теоретски да ће неко сада да интервенише па да то покуша да на једно време склони у страну, али мислим да ће, уколико се такво нешто деси, односно, уколико међународна заједница, рецимо, сада затражи од Приштине да не примењује меру коју је почела одмах да примењује на почетку, та мера ће се вратити поново на неки начин и само је питање времена када ће бити уведена.