Биљана Диковић

Србија стајала на путу новог светског поретка


Србија стајала на путу новог светског поретка

ИЗ КЊИГЕ РОБИНА ДЕ РАЈТЕРА „КО ЈЕ УБИО СЛОБОДАНА МИЛОШЕВИЋА И ЗАШТО?” (4)

  • Хорст Граберт, бивши амбасадор Западне Немачке, има јасан став о том рату. Он сматра да је „Југославија служила као камуфлажа за остваривање америчких циљева и успостављање Новог светског поретка.” С обзиром да су Слободан Милошевић и његова влада стајали на путу том циљу, требало их је уклонити са светске позорнице
  • У блиској будућности водиће се ратови и у Јужној Америци. Наиме, на последњим изборима у Чилеу, Бразилу, Аргентини, Уругвају, Венецуели, Боливији и Еквадору победили су представници партија чија се политика суштински супротставља Новом светском поретку
  • Џејмс Хупер, најважнији човек у Савету за акције на Балкану (Balkan Action Counsil) – то је иначе једно од многобројних саветодавних већа чија је функција одређивање стратегије у бившим републикама Југославије које су под протекторатом НАТО-а – рекао је 23. фебруара 1999. године следеће: Балкан је област од стратешког значаја. Ми ћемо тамо засигурно и то на дуже време бити војно присутни”
  • На предавању за представнике НАТО-а одржаном 23. марта 1999. Клинтон је изјавио: Косово је кључ за дуготрајно партнерство између Сједињених Држава и Европе.” А затим је равнодушно додао: На то се своди цела та ствар са Косовом (Kosovo-thing)”
  • Можда је овде неопходно напоменути да се сателитским истраживањем утврдило да се богат извор нафте налази испод, како је процењено, 15 милијарди тона залиха угља. У дубини косовског тла крију се до сада још необрађена огромна богaтства у минералима и нафти. Стручњаци тврде да је Косово балкански Кувајт

ДА ЛИ су прави узроци рата на Балкану били масовна убиства цивила и поменута етничка чишћења или је постајао скривени план?

Хорст Граберт, бивши амбасадор Западне Немачке, има јасан став о том рату. Он сматра да је „Југославија служила као камуфлажа за остваривање америчких циљева и успостављање Новог светског поретка.” С обзиром да су Слободан Милошевић и његова влада стајали на путу том циљу, требало их је уклонити са светске позорнице.

Бивши саветник председника Џимија Картера, Бжежински, изјавио је поводом рата у Југославији следеће: „Европа је увек неизбежни и главни геополитички мост ка Евроазији. Светска потрошња енергије ће за следеће две – три деценије знатно порасти. Познато је да средњоазијска и каспијска област располажу количинама земног гаса и нафте које далеко надмашују резерве у Кувајту, Мексичком заливу и Северном мору.”

Балкан има кључни положај у политици Новог светског поретка. Главни узрок сукоба је чињеница да се Југославија налази на раскрсници три важна европска саобраћајна правца: Дунав, север-југ и исток-запад. Убудуће ће се овим путевима гас и нафта транспортовати на запад. Контрола светских резерви нафте (Кавказ, Азија, Каспијско море итд.) која би, по плану, требало да се транспортује Дунавом, затим кроз Хрватску, Србију, Македонију и Албанију, представља прави узрок рата на Балкану.

Преко Балкана се остварује глобализација. Режисери Новог светског поретка су, такорећи, већ успели да успоставе тоталну контролу на путу од извора нафте до њеног корисника. Зато су (између осталог) и вођени ратови у Југославији, Авганистану и Ираку. Дивно формулисани, лицемерни аргументи као што су „борба за демократију и људска права” савршено се уклапају у „ђаволску доктрину лажи” у којој је истина потпуно изврнута. Један чисто нападачки рат постаје „мера за успостављање мира”, убијање цивила је у служби гаранције „људских права”, а бесправно хапшење или ликвидација државника суверених земаља назива се „демократизацијом”. У новинама „ратни гробови” прерастају у „масовне гробнице”, а „појединачно” силовање у „групно”.

         Иницијатори Новог светског поретка не спавају, па чак и не дремају. Не само Југославија, већ и све земље између Русије, Кине и Ирана од великог су стратешког значаја. Све државе са мањим или већим резервама нафте као и државе које се налазе на коридору за енергетски транспорт, угрожене су и могу да кадтад рачунају на интервенцију Сједињених Држава и НАТО-а. Није никаква случајност то што је, у међувремену већ већини остварених нафтних пројеката, углавном претходио неки грђански рат. И тако ће бити и убудуће. Све државне владе које покушају да сачувају свој суверенитет и супротставе се Новом светском поретку биће, једноставно, уништене.

Бивши државни секретар одбране Вили Вимер, који је био, у доба НАТО напада на Југославију, потпредседник парламента „Европске организације за безбедност и сарадњу”, изјавио је: „Рат против Савезне Републике Југославије вођен је и зато да би се исправила једна сратешки погрешна одлука генерала Ајзенхауера.” Ова Вимерова тврдња заснива се на изјавама високих америчких функционера за време конференције одржане у Братислави априла 2000 године. Ову конференцију организовали су америчко Министарство спољних послова и Америцан Ентерприсе Институте који је, у ствари, седиште и креација највиших личности из „великог бизниса” и финансијског света. Неки од најважнијих међу њима су Ј.П. Морган, Дејвид Рокфелер, Гингрих и Ричард Перл. Ти људи одређују начин рада америчке владе и њихове активности задиру у скоро све делове америчке политике.

На конференцији у Братислави посебно се говорило о Балкану и о уласку источноевропских земаља у НАТО. Американци су недвосмисленим језиком говорили о одлукама и плановима у вези са „новим поретком” у Европи. Вил Вермер, запрепашћен, нагласио је важност тих изјава тим пре што су се међу присутнима налазили највиши функционери, као што су премијери и министри одбране и спољних послова. Сматрао је неопходним да без оклевања о томе обавести канцелара Герхарда Шредера. То писмо захтева највећу могућу пажњу и публицитет јер са чињеницама које оно садржи, а које се тичу империјалистичких намера Сједињених Држава и НАТО-а, не сме бити упозната само мала политичка елита.

У рату против Југославије НАТО је показао да више нема одбрамбени, већ офанзивни карактер. НАТО и западне индустрије оружја приуштиле су себи „легитимну” могућност да, приликом интервенција, испробавају најсавременије оружане и стратешке системе. Војни модел примењен на Балкану користиће се као модел и на будућим конфликтним подручијима.

Сједињене Државе уз помоћ НАТО-а воде рат против сваке непослушне земље. Нека читалац буде опоменут: после агресије на Југославију, Авганистан и Ирак, следе нови конфликти и ратови чија је припрема увелико у току.

У листу Washington Post (иначе полузваничном гласноговорнику америчке владе) од маја 2003. пише: „Сједињене Државе планирају одговарајућим акцијама дестабилизују иранске владе.” На заседању америчке владе 27. маја 2003. припремљена је стратегија која би требало да доведе до побуне иранског народа и рушења власти у Техерану. Од 2003. године врше се припреме за напад на ову земљу.

У блиској будућности водиће се ратови и у Јужној Америци. Наиме, на последњим изборима у Чилеу, Бразилу, Аргентини, Уругвају, Венецуели, Боливији и Еквадору победили су представници партија чија се политика суштински супротставља Новом светском поретку.

Познато је да револуције и ратови не почињу заиста онда када се испале први меци и пролије прва крв. Напротив, пажљиво се припремају унапред и изводе тачно према утврђеном плану. То важи и за рат на Косову.

         Крајем 1995. Хавијер Солана је изјавио: „Искуства која смо стекли у Босни могу послужити као модел за будуће операције НАТО-а.”

Џејмс Хупер, најважнији човек у Савету за акције на Балкану (Balkan Action Counsil) – то је иначе једно од многобројних саветодавних већа чија је функција одређивање стратегије у бившим републикама Југославије које су под протекторатом НАТО-а – рекао је 23. фебруара 1999. године следеће: „Балкан је област од стратешког значаја. Ми ћемо тамо засигурно и то на дуже време бити војно присутни.”

На предавању за представнике НАТО-а одржаном 23. марта 1999. Клинтон је изјавио: „Косово је кључ за дуготрајно партнерство између Сједињених Држава и Европе.” А затим је равнодушно додао: „На то се своди цела та ствар са Косовом (Kosovo-thing).” Можда је овде неопходно напоменути да се сателитским истраживањем утврдило да се богат извор нафте налази испод, како је процењено, 15 милијарди тона залиха угља. У дубини косовског тла крију се до сада још необрађена огромна богтства у минералима и нафти. Стручњаци тврде да је Косово балкански Кувајт.

Косово је жешће бомбардовано него Србија и Београд. Генерални секретар Робертсон обавестио је писмом Кофи Анана да су савезничке снаге током сто летова испалиле 30.000 комада муниције са осиромашеним уранијумом и то углавном у западном делу Косова.

Становништво Југославије свесно је бомбардовано ДУ-муницијом. Када је холандско Министарство одбране због присуства холандских војника на Косову затражило податке од главног штаба НАТО-а о овом типу муниције, добили су информацију да се ради само о 300 граната. Шест месеци касније званично је потврђено да је испаљено 30.000 граната.

НАТО је употребљавао муницију која је толико отровна да њено коришћење закон дефинише као ратни злочин. Дакле, НАТО је заштитио људе на Косову тако што их је гађао осиромашеним уранијумом и касетним бомбама?! Употреба ове муниције има за становништво Југославије и Косова несагледиве последице. Број спонтаних побачаја, беба рођених са тешким деформацијама, оболелих од леукемије и других облика рака у Југославији, као и у Ираку, стално расте и тако ће још дуго бити.

Косово и велики део јужне Србије загађени су радиоактивним материјалом. НАТО је прекршио Женевску конвенцију и многе друге међународне договоре, и у име људских права пред очима целог света убио хиљаде невиних Албанаца, Срба и других цивила. Поводом овога руски стручњак за Балкан, Борис Шмељов, рекао је: „То да је у питању етичка одговорност, заштита Албанаца од српске агресије – све је то једна велика лаж. Они су потпуно равнодушни према ситуацији у којој се налазе Албанци. Мени је потпуно несхватљиво како је могуће да једно друштво, у коме су чак и права животиња загарантована, одобрава ове дивљачке ваздушне нападе и то само зато што му се не свиђа руководство те земље.”

Ово убијање из ваздуха Срба, Албанаца, Рома, јевреја и других, још једном потврђује колику контролу имају инжињери Новог светског поредка над владама многих других земаља које без оклевања узимају учешћа у злочинима против човечности! Свирепи рат против Југославије мора се разумети као јасна опомена свим оним земљама које желе да остану независне!