Биљана Диковић

Хрватска (1991-2011)- Срба 400.000 мање него пре 20 година


Хрватска (1991-2011)- Срба 400.000 мање него пре 20 година

У Хрватској живи 4.284.889 становника од којих су се 90,42 одсто изјаснили као Хрвати, а 4,36 одсто као Срби, објавио је хрватски Државни завод за статистику.

18. 12. 2012. Бета, Вести

Ни сви Срби у Хрватској не причају српски језик – само 1,23 одсто

У односу на пописе из 1991. и 2001. Срба у Хрватској је мање – 1991. их је у Хрватској живело 581.663 (12,16 одсто), а 2001. године 201.631 (4,54 одсто). Према последњем попису, који је рађен 2011, у Хрватској живи 186.633 (4,36 одсто) Срба.

Према данас објављеним подацима, у Хрватској живи највише Хрвата и то 3. 874.321. Највећа национална мањина су и даље Срби којих је 186.633, а затим следе Бошњаци 31.479, Албанци 17.513, Италијани 17.807, Роми 16.975, Мађари 14.048 и Словенци 10.517.

Највише Срба живи у Вуковарско-сремској жупанији – 15,5 одсто, Личко-сењској – 13,65 одсто, у Сисачко-мословачкој – 12,18 одсто, Шибенско-книнској – 10,53 одсто и у Карловачкој 10,40 одсто.

На последњем попису већина становника изјаснила се као католици – 3.697.143 грађана (86,28 одсто). Православаца је 190.143 (4,44 одсто), муслимана 62.977 (1,47 оодсто), протестаната 14.653 (0,34 одсто), Јевреја 536, осталих хришћана 12.961.

Као они који нису верници или као атеисти изјаснило се 163.375 (3,81 одсто) грађана што је знатно више него 2001, док се није изјаснило њих 93. 018 (2,17 одсто).

У Хрватској живи и 2.888 држављана Србије и 6.733 држављана БиХ. Хрватским језиком говори 95,60 одсто грађана, а српским 1,23 одсто. Од укупног броја становника 2.066.335 су мушкарци, а 2.218.554 жене. Загреб има 790.017 становника, Сплит 178.102, Вараждин 175.951, а Ријека 128.624.

У Хрватској је попис трајао од 1. до 28. априла 2011, а коштао је 174,9 милиона куна, што је за 33 милиона куна више него онај из 2001.

 

СНВ: Озбиљне неправилности током пописа у Хрватској

Српско народно веће (СНВ) Хрватске оценило је да је током пописа становништва у априлу 2011. године било озбиљних неправилности попут сугерисања припадницима српске заједнице за коју етничку и верску припадност треба да се изјасне.

Оспорава резултате пописа: Милорад Пуповац, председник СНВ-а

„Желимо да кажемо да су трајни отпори повратку избеглица и остваривању њихових права као и још присутна нетолеранција према српском народу озбиљна претња уделу Срба хрватском становништву и слободи њиховог националног изјашњавања“, наводи се у саопштењу поводом објаве резултата пописа које је потписао председник СНВ Милорад Пуповац.

Додаје се да ће СНВ-а наредних дана проучити резултате које се односе на етничке, верске и језичке карактеристике становника, а потом дати и „свој коначки суд о томе у којој мери попис одражава реално стање“.

Према објављеним резултатима прошлогодишњег пописа, Срба је за око 15.000 мање него пре 10 година, односно за чак 400.000 мање него пре 20 година.

У Хрватској живи 4.284.889 становника од којих су се 3.874.321 изјаснили као Хрвати (90,42 одсто), а 186.633 као Срби (4,36 одсто). У односу на пописе из 1991. и 2001. број Срба у Хрватској и даље се смањује.

Према попису из 1991. године, у Хрватској их је живело 581.663 (12,16 одсто становништва), а 2001. године 201.631 (4,54 одсто). Што се тиче верских карактеристика, и даје је убедљиво највише католика, али је њихов број смањен у последњих десет година са 3.903.551 (87,97 одсто) на 3.697.143 (86,28 одсто), као и православаца
за око 5.000, па их је прошле године било 190.143 (4,44 одсто).

Међутим, гледано у односу на 2001. годину и број становника је смањен за више од 150.000. Према резултатима пописа, хрватским језиком говори 95,60 одсто грађана, а српским 1,23 одсто.

Занимљиво је и да је становништво Хрватске све старије, па је тако прошле године просечна старост била 41,7 година што је за 2,4 године више у односу на попис рађен пре десет година. Због старења становништва забринутост је изразио и председник Хрватске Иво Јосиповић.

Он је данас за Хрватски радио рекао да није реч само о смањењу броја становника, већ о паду радног капацитета државе, а старењем становништва, како је рекао, отварају се и питања пензионог и здравственог система и питање будућности становништва у Хрватској.