Биљана Диковић

О КАЗИВАЊИМА – РЕКЛИ СУ…


Из штампе је изашло IV допуњено издање ,,КАЗИВАЊА” Грешног Милоја – издавач ,,Ревнитељ”, Ниш

Ово је чудесна књига још чуднијег аутора.

Ово је књига ишчупана из корења животног искуства и из јеванђељских и старозаветних дубина.

Ово је књига о Богу.

О благословима.

О страху Божјем.

О молитви.

О милосрђу.

О благодати.

О вечном животу.

О спасењу.

О Божјем Закону.

О Божјем заклону.

О вери.

О љубави.

О добру.

О моралу.

О традицији.

О коренима.

О прецима.

О гробљима.

О завичају.

О потомцима.

О човештву.

О животу.

О смрти.

О тугама.

О радовањима.

О аманетима.

О чедности.

О браку.

О злу.

О безверју.

О инату.

О пролазном.

О комендијању.

О друговању…

 

Ово је књига која је дотакла срца многих: неко се после њеног ишчитавања крстио, неко венчао, неко почео да пости и да се причешћује, неко да обилази и уређује гробове предака…

 

Ово је књига коју ни једна књижара није смела да продаје!

 

Зашто?

 

Једни, нису смели, зато што се аутор ове књиге пре 30 година  сударио са властодршцима, којима је у брк скресао да лажу и крију истину о збивањима на Косову,   којима је предсказао да ће они земљу одвести у пропапаст, којима је нелицемерно казао да  им избори личе на трку у којој учествује само један коњ, те да ће, ако наставе тим погибељним путем, увући земљу у социјалне ломове у којима ће се распасти економски и политички систем… Због те, 28-минутне беседе у београдском ,,Сава центру”, писац ,,Казивања” је „постао“ непријатељ државе и партије, а од ,,непријетаља” се, какав је чаршијски ред, ваља клонити.

 

Други, пак, због тога што је у судару са властимајућима у Цркви, указујући на њихово безакоње и самовољу, вероломље и издају светоотачког предања,  анатемисан – екскомунициран  из Цркве његових ђедова и његових унука и то од оних који истовремено служе два господара носећи митру и панагију православних епископа, и истовремено, бискупско прстење и напрсне крстове примљене од највећег архијеретика папе , те је тако аутор ,,Казивања” „постао“ и  најгори Србин од памтивека до данас. Међутим, његове судије су га осудиле на најтежу казну, под изговором да су му смртни греси то што је на свом имању угостио прогнане рашко-призренске монахе и што се молио Богу са светим владиком Артемијем. Наравно, чаршијски ред налаже да се са изопштеним не општи. (Његове судије су себи дале за право да се моле са јеретицима свих боја, да их уводе у олтаре, да пале свеће по синагогама… – док писца ,,Казивања” осуђују на смрт зато што се молио са владиком Артемијем, коме су обећали пре 15 година ,,сломити кичму”, а Синод ради 10 година на томе да га склоне с пута, јер им смета у њиховој журби да што пре стигну у загрљај свом ,,светом оцу” – папи).

 

Упркос томе, „Казивања“ доживеше и IV издање. Тако ће се, са овим издањем за које влада велико интересовање,  намирити 5.000 примерака ове драгоцене књиге, која  разгаљује многе благородне душе.

 

Ову књигу читају, у једном даху, сељаци али и академици, духовници али и у вери неутврђени,  стари али и млади, они који тугују, налазећи у ,, Казивањима “ утеху, али и они који се веселе и радују.

 

Ова књига је већини читаоца измамила сузу. Сузу радованку или сузу тугованку.

 

Ово је књига коју треба прочитати и с њом друговати.

Она распаљује наду и одагони тугу.

Она подсећа и опомиње на отачко наслеђе.

Она читаоца учвршћује у верољубљу и благочашћу.

Она помаже да не посустанемо и не малакшемо на животном путу.

Она нам отвара очи да нас не  преваре вуци у јагњећој кожи и да не проћердамо вечно за пролазно.

Она чува сећање на огњиште и завичај.

Она нас соломоновски учи да не помичемо старе међе које поставише оци наши и да не пристајемо ако би нас мамили грешници.

Она помаже да сачувамо душу – то једино непролазно, вечно благо.

 

Ово је књига коју треба да има сваки православни дом.

 

O овој ,,чудесној књизи, још чуднијег аутора“, како се изразио протођакон Љ. Ранковић, су рекли:

 

– Владика Артемије:

Казивања  Грешног Милоја није књига него букет,

букет цвећа од три руже;

исповест пред Богом својим а за своју душу;

летопис о својим прецима као свећа воштаница;

аманет својим потомцима као путоказ у живот вечни.“

 

– Архимандрит Венијамин:

„ Прочитах ова Казивања и веома се пријатно изненадих и одушевих закључивши да »Грешни« Милоје јесте више обдарен писац поучних књига него пословођа…“

 

-Проф. др Драгољуб Петровић:

„… о Радосаву и Светолику, као и о Србима којих више нема, од Грешног Милоја неће нико лепше приповедати.“

 

– Мр. Маријана Матовић:

„Стога душеполезна Казивања о патријархалној, обичајној, традиционално-православној побожности зраче духовним сјајем и животним поукама које уђоше у бројне домове и дотакоше срца многих, те у пажљивом уху одзвањају као својеврсна литургија необичне мисаоне дубине.“

 

– Бошко Обрадовић:

„Ево књиге која нам је недостајала, пуне правог и драгоценог књижевног и духовног материјала. Све у свему, има се итекако шта научити из ове хришћанске књиге казивања и сећања – на Бога и смрт, своје претке и потомке.“

 

– Вања Булић:

„Мој вечерашњи гост је од времена из 1983. године, када је употребљаван као метафора за бунџије, дакле, био „друг Милоје“. Пунио све новине. Данас »грешни Милоје«, што би рек`о потоњи Милоје. Тако се и потписује кад пише књиге.“

 

– Оливера Сечивановић, новинар:

„Књига Казивања, коју потписује Грешни Милоје, није честа врста објављене написане речи. У овом случају, реч је, делимично, и о исповести пред самим собом. Зар не?“

 

– Проф. Јованка Крстић:

Казивања су ми донела душевно озарење и радост.“

 

– Др Стана Глишић: „Нека нам снага твоја мера буде, да се сви у њој нађемо и нечастивог из себе истерамо и љибав Божју спознамо. Нека твоје искуство буде поука за многе на путу искреног покајања.“

 

 

 

 

КЊИГУ МОЖЕТЕ НАРУЧИТИ на: e-mail cuvajmopredanje@yahoo.com

 

 

Ако нисте у могућности да купите ову књигу, можете је добити на прочитање без икакве материјалне надокнаде.