АНАЛИЗЕ И МИШЉЕЊА

Ања Филимонова: Русија ће штитити генерала Младића


Ања Филимонова: Русија ће штитити генерала Младића

“Предмет” генерала Ратка Младића у Хашком трибуналу далеко превазилази оквире неког, макар и веома звучног, судског процеса. Без претеривања – то је стуб западне пропаганде, како у погледу потврђивања тезе о “геноцидности” српског народа која се протура “кроз такозвани геноцид у Сребреници”, тако и у плану коришћења “модела Сребренице” за сламање суверених држава.

26.12.2012. Фонд стратешке културе, пише ФБР аутор и члан редакције Ања Филимонова

“Предмет Младић” представља део идеолошког и психолошког рата, који је Запад почео против српског народа још деведесетих година прошлог века. Али то више није рат само против Срба – сада против било које државе на свету може бити извршена агресија под изговором да се “не сме допустити понављање Сребренице” (такве пароле већ су избациване у Либији и у Сирији). Жртва може бити проглашена агресором, а уместо заштите, светско јавно мнење јој лепи етикету “геноцидног народа”. Но, постоји још један, не мање важан моменат. Преко осуде генерала Младића – који је штитио Србе у условима када су Хрвате и муслимане који су се против њих борили, свом снагом штитиле све западне и муслиманске земље – одузима се и само право војнику патриоти да штити своју Отаџбину, да штити свој народ.

У вези са тим, утврђивање истине у етничком и верском рату на бившем југословенском пространству, утврђивање свих истинских злочина а не изношење митова, непристрасно кажњавање њихових виновника као и рехабилитацију части и достојанства невиних – јесте људски дуг, не само за бивше југословенске републике, него и за све оне земље које осећају да је неопходно успостављање праведног поретка, не само у том региону, него и у целом свету.

Због тога је 19. децембра 2012. године, у Државној Думи Руске Федерације, основан и почео са радом Руски друштвени комитет за заштиту генерала Ратка Младића. Комитет је основан на иницијативу угледних руских друштвено политичких, научних и војних, као и уметничких и културних делатника. Међу њима су – Ј. Ј. Гускова, С. Н. Бабурин, В.Н. Ганичев, А. Б. Мезјајев, К. Ф. Затулин, Л. Г. Ивашов, Т. В. Плетњева, В. Н. Тетекин, А. А. Проханов, М. В. Емељанов, О. Н. Четверикова и други. За руководиоца комитета изабран је депутат Државне Думе Русије Дорохин Павел Николајевич. На првом заседању комитета присуствовао је и генералов пријатељ Милош Шалић, адвокат Бранко Лукић и син Ратка Младића, Дарко Младић.

Пред почетак рада комитета А. Б. Мезјајев је у писаном обраћању указао на веома опасну појаву: остваривање “тактичке припреме” од стране трибунала за изношење осуђујуће пресуде генералу, по сваку цену. Између осталог, МТБЈ је 12. децембра 2012. године у предмету генерала Здравка Толимира, донео пресуду у којој се по други пут (први пут се то десило у предмету генералу Крстићу) догађаји у Сребреници квалификују као “геноцид”. Као резултат тога, генерал Толимир је осуђен на доживотну робију. Како је подвукао Мезјајев, посебност тог предмета огледа се у томе што је Толимир био директно потчињен генералу Младићу, а председник судског већа у предмету Ратку Младићу је исти судија који је тако пресудио Толимиру. Без обзира на вапијуће кршење права у предметима Крстићу и Толимиру, пресуда тим српским генералима, уз ћутљиво одобравање светске јавности, постаје правни “мост” за оптужујућу пресуду генералу Младићу.

Члановима комитета су током разматрања (укључујући и аутора ових редова) предочене опасне појаве са којима се среће Република Српска, од унутрашњих деструктивних процеса (посебно повезаних са проблемима на Косову и Метохији) до доношења ослобађајућих пресуда од стране МТБЈ хрватским генералима А. Готовини и М. Маркачу као и челнику албанске ОВК Рамушу Харадинају, које су нанеле тежак ударац међународном праву, историјској истини и правди и националним осећањима српског народа.

Беспоговорна предаја трибуналу српског политичког и војног руководства, потпуна блокада (поготово у поређењу са хрватском и албанском страном) помоћи српским држављанима оптуженим пред МТБЈ, како је било фигуративно речено “насукало је Србију на хрид”. Но – Србија је земља која не може сама да тако дуго води тако неравноправну борбу са вишеструко јачим непријатељем. Њене снаге су практично потпуно подроване и исцрпљене беспоштедним бомбардовањем, санкцијама и режимом неоколонијалног управљања. Важно је да погубна пракса спољњег управљања земљом буде прекинута, а српски држављани који се налазе у МТБЈ, заједничким координисаним напорима Србије, Русије, Републике Српске и других земаља савезника, као и међународних организација, добије неопходну свеобухватну помоћ – дипломатску, правну и политичку.

Руски чланови комитета уверени су у следеће: они ће урадити све што је могуће да Русија заштити генерала Младића – пре свега преко линије Државне Думе Руске Федерације, као и преко других јавних институција, невладиних организација и медија. Последњим је била упућена посебна молба: да не користе изворе информација који потичу из Хашког трибунала – на пример материјале агенције SENSE– јер они представљају искривљену слику, углавном сведочанства сведока оптужбе. И некритичко преношење сличних материјала представља допринос “ствари трибунала” – а то је сатанизација српског народа. То је најгора могућа услуга коју руска и српска средства јавног информисања могу пружити својим народима.

На свом првом заседању комитет је донео одлуку – неопходно је тражити потпуно обезбеђење права генерала Младића у Хашком трибуналу. Пре свега – права на пружање неопходне медицинске помоћи. Очигледно да је здравстено стање генерала озбиљно угрожено – више пута је заседање прекидано због озбиљног погоршања његовог здравственог стања. Међутим, поставља се питање – шта трибунал добија толико згуснутим распоредом заседања у поређењу са другим процесима? Зашто се од јавности скрива права слика здравственог стања генерала, шта овде трибунал покушава да прикрије? Такође је очигледно да тешко болестан човек једноставно није физички у стању да пружи својим правним саветницима неопходну помоћ – што уз одсуство потпуне координације са државом може довести до тога да процес буде препуштен “стихији”, то јест на вољу судија трибунала, са свим последицама које из тога могу проистећи.

Комитет је још установио да захтев за обезбеђивањем права генералу представља само тактички задатак, а стратешки циљ предстаља ослобађање генерала Раатка Младића од, то се без претеривања може рећи, мучења Хаашког трибунала. И прекид рада тог псеудоправног органа, који се претворио у казнени орган за Србе и услужни инструмент војно-политичких интереса НАТО пакта.

Дорохин П. Н. је приметио: “Младића не дамо… За нас, већину Руса, мислим и на депутате Државне Думе, Ратко Младић је – национални херој Србије. Пред нама је огромна сила коју представља Запад, западно друштво које врши притисак. Тешко је победити такву силу. Но, сетимо се речи нашег знаменитог претка, светог благоверног кнеза Александра Невског, који је рекао: није Бог у сили него у Истини. А Истина је на нашој страни!”

Легендарни командант, војсковођа, велики српски патриота Ратко Младић, представља симбол херојског српског отпора. Човек захваљујући коме је два милиона људи нашло уточиште у Републици Српској – која и само своје постојање дугује генералу Ратку Младићу – мора бити одбрањен заједничким напорима братских православних народа.

http://img-fotki.yandex.ru/get/6437/18771686.10/0_754d1_f22c5676_orig