Бранко Станић

ФБР ФЕЉТОН: ПЕТИ ОКТОБАР… (13), Б. Станић


Бранко Станић

ПЕТИ ОКТОБАР… (13)

Дан када је поново ослобађана Србија


Опет смо гледали историју из првих редова. Разумели је нисмо, али осетили јесмо. Био је то дан када су једни морали да оду, а други одређени да дођу…

питање са југа Африке

Боцвана, четвртак, 23. новембар 2000. године

Увек заборавим да вас у Југи упитам да ли сад има бензина на пумпама у неограниченим количинама. Кад год пунимо ауто помислим на вас у Југи јер знам како је давно било кад смо могли без чекања у редовима да натанкујемо резервоар. Сетим се Југе и кад уђем у било коју послугу и видим брда разних врста уља, шећера, млека… Тај наш народ је и заборавио шта значи живети у нормалној земљи. Да ли се бар нешто побољшало.

Од обичног народа чујемо да је још горе, а ми се све надамо да ће ипак кренути на боље. Шта ти мислиш? Ипак ни у ком случају не можемо пожалити што је „краљевска породица“ отишла. Сад бар има простора за наду.

Наши на југу Африке, у Боцвани

признање

Србија, уторак, 5. децембар 2000. године

У оној ноћи, између 5. и 6. октобра, нико није могао поуздано рећи где се скрио председник који је, хтео то он или не, све више постајао бивши. И тек, мислим да је то била субота кад сам ја то видео, негде око 11 часова увече појавио се на телевизији Милошевић.

Остао је доследан до краја. И овог пута појавио се на телевизији као што се појављивао и у последњих пет година. Изјава снимљена, па емитована, без директног обраћања народу. А шта се све одигравало иза кулиса ни данас није јасно, али то никог више и не интересује.

Последње обраћање сам видео само једном, а у новинама сам пронашао само пар кратких фрагмената. Нисам све запамтио али понечег се још сећам.

Коначно је признао да је изгубио. Честитао је Коштуници на изборној победи. Рекао је и нешто у вези Изборне комисије, али сам заборавио тачно шта.

Слободан “Неумољиви”

– Захваљујем онима који су ме подржали на изборима, али и онима који нису гласали за мене, јер су ми скинули са душе један велики терет одговорности који у себи носим већ пуних десет година – рекао је између осталог Слободан Милошевић опраштајући се од председничке функције.

Причао је нешто и о грижњи савести коју не осећа, јер све што је чинио, чинио је у најбољој намери и најбоље што је могао.

А о својим плановима рече:

– Ја лично, управо због тог великог олакшања, због престанка једне огромне одговорности коју сам носио читаву деценију, имам намеру да се мало одморим, да више времена проводим са својом породицом, посебно са својим унуком Марком, а да после тога наставим да, пре свега, јачам своју партију да би у друштвеном животу СРЈ она и снаге које су заједно с њом, дале велики допринос даљем развоју земље.

Тако је говорио Милошевић дајући свима на знање да још није отишао у политичку прошлост.

 

Сад је готов, стварно!

зашто нови избори

Србија, понедељак, 11. децембар 2000. године

Мислим да је сада све јасно.

Чему толика журба у Србији за изборима на републичком нивоу?

Прави одговор је: Црна Гора. Или је још боље рећи, њена хитња ка самосталној држави. А када се то догоди, а сигурно је да ће да се догоди, јер много посла је до сада одрађено да би се све то тако олако напустило, настаје нов моменат. Е, у тој новонасталој ситуацији Коштуница нема коме да буде председник, а са њим ни ДОС нема коме да влада, јер би тада и нови председник и нова власт на нивоу државе остали без државе.

Последња бакља

А ако у Србији не би било избора, а Црна Гора у међувремену прогласи самосталност, на власти у републици остају и даље они који су тренутно на власти – социјалисти и јуловци. ДОС-овци би нестали као мехур од сапунице. У томе и јесте цео штос.

Све што се сада прича на ту тему је најобичније замлаћивање народа.

А очигледно је да у свему овоме ипак постоји и нека нагодба. Избор је само за скупштину, а не и за председника републике. ДОС је уверен да ће глатко добити и на овим изборима с обзиром на омраженост бившег режима. Међутим, за председника сигурног кандидата нема или је у питању нека друга опција.

Улог је исувише велики да би се све препустило случају. Треба на време припремити све варијанте.

А ту платформу сарадње коју би озидали између две републике на нивоу федерације или конфедерације или, ко зна већ на чему, коју предлаже Црна Гора не знам да ли разумеју и сами Црногорци, али то није толико ни битно. Нема ни потребе трошити много енергије на нешто што се заиста ни неће да би као некоме били јаснији. Од свега је ипак само једино јасно да се на савезном нивоу не жели подређен положај Црне Горе, и ништа више. Заиста, требало би већ једном коначно испитати ко је у ствари подређен, а ко надређен у целој тој запетљанцији.

Чињеница је да су се у последње време и Србија и Црна Гора надмудривали ко ће кога више да заврне. А садашњи председник СРЈ, за разлику од претходног, већ је пар пута Црногорцима ишао на ноге. Њихов је наводно ишчашио врат па не сме човек много да шета. Где баш сада кад треба да се воде важни разговори, преговори, договори…

Но, бесмислено је бесконачно се исцрпљивати у теоријама ко је кога више зајеб’о. То се мора коначно пресећи. А зна се како. И ту да ставимо тачку. Кад би то била последња не би ни требало много премишљати, али…

Црна Гора се још није одвојила, а кад ће, не знамо.

И на крају да не би испало да су се сви из потоње Југославије одвајали од Србије нека се сад Србија одвоји од Црне Горе, а да ли ће, ни то не знамо.

2 replies »