Јелена Бркић

Јелена Бркић: ЛИЦЕМЕРЈЕ НУНСА-а


Јелена Бркић

28 децембар 2012, СРБски ФБРепортер

Пише: Јелена Бркић

Дана 25.12.2012., под насловом „Није време за ћутање“, НУНС (Независно удружење новинара Србије) је упутио апел у коме „изражава забринутост због ширења атмосфере линча према неистомишљеницима и позива демократску јавност да се супротставу говору мржње и бруталној кампањи која се води против појединаца и организација“.

У тексту који можете прочитати овде (http://nuns.rs/info/activities/18331/nuns-nije-vreme-za-cutanje.html) директно се прозивају појединци и организације, како НУНС наводи „ултрадесничарске“ које, опет по мишљењу НУНС-а, шири „нетрпељивост и нетолеранцију“.

Да медији немају пресудну улогу у креирању јавног мњења, овај апел био би, у најмању руку, смешан, али како грађанима Србије одавно није ништа смешно, лицемерје које избија из сваког реда истог изазива једино горак укус у устима. Комплетан текст апела јасно ставља до знања да је једино њихова слобода и деловање исправно, те да свако ко мисли другачије нема право на исте.

Наиме, сваком мислећем човеку у Србији, као дан је јасно да су српски медији све, само не слободни. Бар велика већина. То се првенствено огледа у потпуној нетранспарентности власништва, али и јако тешком статусу новинара који најчешће раде за јако мале плате, а под великим притиском. Текстови и вести се наручују и изнајмљују, а често се састављају потпуно ван медија, у кабинетима политичара, тајкуна и страних амбасада. О самом садржају, односно квалитету, како писаних, тако и електронских медија да не говоримо.

Питање је ко њима даје за право да процењују шта је истина? И да ли грађани имају право да чују и другу страну, па да сами донесу закључак ко је у праву? И откуд толика паника, уколико је деловање „прозваних“ медија и новинара потпуно исправно, од позивања на одговорност, па се чак прети страхом од повратка у деведесете? Давно проваљена новинарска патка…

Истовремено треба дати пуну подршку НУНС-вој иницијативи да се покрену јавне дебате, како у парламенту, тако и у медијима, да би се:

  1. Коначно утврдило ко су прави власници медија у Србији и ко одређује шта ми смемо да чујемо, а шта не,
  2. Побољшао статус новинара и њихова независност, те вратила основна радна етика у новинарско деловање,
  3. Открили сви починиоци свих гнусних злочина над новинарима,
  4. Вратио квалитет, како новинарског извештавања, тако и садржај телевизијског програма, који поред информисања и забаве, треба да има и едукативну улогу.

Све док се ове, животно важне теме не покрену и не почну да решавају, сви овакви и слични апели, још ће више повећати утисак да сви ми живимо као учесници у медијском ријалити програму, без елементарног права да мислимо својом главом.

И још нешто: Независно удружење новинара Србије, односно сви његови чланови требали би да поштују Устав Србије и сва своја саопштења, прогласе и апеле објављују на ћириличном писму, како и доличи независном српском новинару.

 

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s