Александар Недељковић

ИЗ НАШЕ ИСТОРИЈЕ: Народна женска задруга у Дубровнику …


                       Народна женска задруга у Дубровнику

ДубровникЖенскаЗадруга1

После ослобођења и уједињења 1918. дубровачки Срби окренули су се раду за напредак грађана Дубровника. У листу Срба католика ,,Дубровнику” истиче се: „Католичко Српство, које је цијелу ову борбу изводило, цијенило је након рата борбу завршеном и да ће оно мирно без борбе и без запрека моћи, у јединству и слободи, наставити и довршити велике замисли свог великог учитеља Меда на спас и напредак заједничке домовине …” . (1)   На иницијативу Јелене  Охмучевић пл. Бизаро основана је 1919. Народна женска задруга  у Дубровнику. Прва председница била је Јелена Охмучевић пл. Бизаро, дугогодишња наставница женске препарандије у Дубровнику. Поново је изабрана за председницу Задруге јуна 1921. Један од главних циљева задруге било је народно просвећивање. Установе Задруге биле су „Старатељство за плућне болеснике” и „Пчелице”. „Пчелице” су основане 1920.  Окупљале су децу из најширих слојева народа и училе их раду, чистоти и уредности. „Пчелице” су биле друштво где се су деца сакупљала на рад и игру у слободним часовима. Задруга је 1922. установила ,,Савјетницу за матере” где су мајкама давали упуте за рационалну исхрану дојенчади и даривали сиромашнима одећу за новорођену децу.Основале су 1923.-24. Забавиште са Обдаништем, где су сиромашна деца од 3-6 година, којима је мајка била запослена, боравила цео дан и примала храну. Отвориле су 1921. „Старатељство за плућне болеснике” са бесплатним прегледима и лечењем болесника. Потпомагале су бакаларовим уљем и одећом нарочито сиромашну децу. Влада је давала сталну субвенцију. У почетку су успешно водиле Старатељство док није прешло под другу управу, а Задруга је ни после није запуштала. Задруга је у Дубровнику отворила ,,Секцију за његовање народног везива и подизање домаће индустрије”. Имале су радионицу и течај за народно везиво. Отвориле су 1920. подружницу у Цавтату са  установом „Пчелица”, а 1921. повјереништво у Стону. У листу ,,Народна Свијест” истакнуто је : ,,Овакову благодат, што је Женска Задруга подарила свој Дубровник, мало који град у нашој држави може да ужива, а са хуманитарне стране, да се и поноси”. (2) Задруга је сарађивала  са Јелком Миш, председницом Женске Удруге  из Цавтата  и  приређивала  је  изложбе ручних радова  ( Дубровник, Београд, …).

Народна женска задруга учествовала је са осталим дубровачким друштвима у заједничким акцијама. Као пример се може навести њено учешће у акцији коју је организовао Црвени Крст маја 1925. Иницијативом Главног Одбора Подмладка Црвеног Крста  у антитуберкулозној пропаганди учествовали су дубровачка друштва : 1)  Старатељство за плућне болеснике, 2)  подмладак друштва Црвеног Крста, 3) Лечничко удружење, 4) извидници, 5)  подмладак сокола.  Предузето је : 28 маја  а) Асанирање три најнездравијих станова дубровачке сиротиње за спомен овог дана, б) дељење сапуна и четкица за чишћење зуба сиромашној деци Старатељства, ц) дељење и лепљење плаката по школама и у граду помоћу скаута; 29 маја а) Предавање по школама од месних лекара и наставника, б) излет подмладка  у  природу и сађење дрвећа ; 30 маја  а) поворка са агитационим натписима ( подмладак сокола,  подмладак друштва Црвеног Крста, Пчелице, Скаути), б) у театру предавање ,,О туберкулози у Дубровнику”  (др. Орлић), уз здравствени филм ,,Не пљуј на тле”. Декламовање и певање ( певао  подмладак  Црвеног Крста Женске Учитељске школе ) ; 31 маја дељење значки, продавање цвећа и радова  Подмладка за оснивање бесплатног купатила за сиромашну децу.(3)

Народна женска задруга учествовала је у свечаностима приком посете краља Александра и краљице Марије Дубровнику 27. септембра 1925. заједно са дубровачким корпорацијама (Српско радничко друштво Братимство, Југославенска Матица, Соколи, Орјуна, Народна Радикална Омладина, Српско православна школа, …). Краљ Александар даровао је Народној женској задрузи 5.000 динара. (4)

Дубровачки бискуп др. Јосип Марија Царевић организовао је  марта 1935. Духовни концерт у катедрали у Дубровнику ради прибављања средстава за помоћ сиромашнима и незапосленима. Бискуп Царевић позвао је само део друштава из Дубровника на  сарадњу. Међу њима су били Хрватско пјевачко друштво ,,Гундулић” и Пјевачко друштво ,,Дубрава”. Хуманитарни рад на концерту вршила су друштва : Црвени крст, Народна женска задруга, Одбор Милосрђа, Аница Бошковић, Напредак, Кат. Друштво ,,Бошковић”. Национална друштва одржала су састанак 7. марта 1935. у Соколани. Проглас који је упућен грађанству као протест што и та друштва нијесу позвана да суделују у акцији за сиромашне и незапослене потписали су : Југословенско Муслиманско друштво ,,Препород”, Пододбор друштва ,,Кнегиња Зорка”, Савез ратних добровољаца, Удружење резервних официра, Удружење ,,Чуваћемо Југославију”, Дубровачко Српско пјевачко друштво ,,Слога”, Дубровачко радничко друштво, Обласни одбор народне обране, Соколско друштво, Удружење четника, Удружење ратних инвалида, Добровољна ватрогасна чета, О.Н.О. ,,Нова Југославија”. (5)

Народна женска задруга поставила је 1935. спомен плочу на гроб своје председнице  Елене Бизаро на имању породице Бизаро на Брсечинама. Велики број чланица  је отпутовао на Брсечине, где су их дочекали Лина Банац и госпар Франо Бизаро. Дум Данко Лепеш је након мисе одржао говор, хвалећи покојницу као узорну доброчинитељку свих невојних а посебно као заштитницу напуштене деце. У свом говору председница Сеса истакла је да Народна женска задруга улаже све силе у раду чиме се најбоље одужује успомени своје заслужне прве председнице. (6)  Професорка Марија Ђадров била је 24 године наставница Учитељске школе у Дубровнику. У своје слободно време била је тајница Народне женске задруге. Умрла је у санаторијуму у Београду 19 марта 1935.  За члана управе Југословенске Матице у Дубровнику била је изабрана  1926. (7)

Др. Франо Бизаро – Охмучевић био је на општинским изборима у дубровачкој општини 1926. изабран за вијећника на листи Народне Радикалне странке. У расправи о националном опредељењу породице Охмучевић-Бизаро лист ,,Дубровник” истакао је изјаву Франа пл. Бизаро – Охмучевића 1935. у разговору са  дубровачким бискупом Царевићем : ,,Преузвишени је изјавио чуђење, кад је чуо да у Дубровнику има и Срба католика. На то се је одмах јавио покојни Bizzarro и отклонио то чуђење Преузвишеноме овом констатацијом и овим ријечима : Преузвишени, ево нас овдје ништа мање него тројица : госпар Мато Шишић, Доминковић и ја. “ (8)

Златка Сеса, председница Народне женске задруге била је међу изасланицима  из Дубровника који су  у Београду тражили поновну успоставу Учитељске школе. Били су примљени у аудијенцију код краљице Марије, кнеза Павла и краљевских намесника др. Перовића и др. Станковића. Обећана им је подршка. Изасланици су после тога посетили министра просвете и друге утицајне личности. (9) На своју брзојавну честитку Златка Сеса примила је од краљеве канцеларије одговор : “Поштована госпођо. По Највишем налогу част ми је изјавити захвалност на топлој честитци и лепим жељама поднесеним Њеном Величанству Краљици Марији о Њеном дану рођења у име  Народне Женске Задруге у Дубровнику.” (10)

Обласни одбор Јадранске страже у Дубровнику прославио је Јадрански дан 1935. свечаном сједницом у дворани Народне женске задруге. Били су присутни претставници цивилних и војних власти те националних и културних установа града Дубровника. У извештају Јадранске страже од 18. 1. 1937. истакнуто је да су при Женској занатској школи у Дубровнику биле 42 чланице Подмладка Јадранске страже. (11)

Хрватски сепаратисти радили су на томе да преузму у своје руке поједина  друштва у Дубровнику. Одржана је 6. марта 1937. главна годишња скупштина Народне женске задруге. У хрватском листу ,,Народна свијест” истакнуто је да је   ,,хрватски карактер Дубровника дошао отворено до изражаја и у овој нашој важној женској институцији.”  Ипак је лист ,,Народна свијест” признао да је постојала  мањина која је била против. (12) И лист Срба католика   ,,Дубровник” писао је о догађајима на  скупштини. Истакао је  : ,, Ово је дубровачка каритативна установа коју су пред  18 година основале наше праве и честите Дубровкиње, ни не слутећи да ће њихово мезимче ударити путем на који га оне нијесу нити поставиле нити су могле рачунати, да ће та установа скренути у страну.” У друштвеним статутима је изричито наглашено да је друштвена застава југословенска.  Разматрајући рад управе истакао је да су скинуле са своје табле ћирилицу, и истакао : ,,Ту је први корак скретања њеног деловања са пута на који су је биле поставиле Дубровкиње које су је основале.” Наставио је да Н.Ж.Ж. није била на страни националних друштава приликом концерта у катедрали 1935, да нису потписали проглас националних друштава издану приликом вандалског чина на рељефу (споменику)  у вратима од Пила, да су иступили из Савеза Југословенских жена.  Управа је учланила нове чланице са којима је хтела да манифестује хрватство иако у статуту постоји параф који јасно каже да сваки нови члан мора бити јавно у локалима написан на табли и ту остати одређено време, па ако нема приговора тек онда га примити за члана. Приликом скупштине  формирале су се скупине пред зградом Народне женске задруге. Лист је сматрао да су неки чланови управе прорачунато одредили премалене друштвене просторије, да тако онемогуће присуство чланству које се није слагало са радом управе. (13) У листу  ,,Дубровник” једна бивша чланица  описала је начин преузимања власти у женској задрузи. Написала је да је одједном избрисано из чланства 147 дубровачких госпођа. Истакла је да ће  из друштва да иступи ,,незнатна мањина” од око 200 чланица. Њен коментар био је : ,,Нама је свима жао да је до овога морало доћи, јер се сјећамо како је ова наша Задруга складно и дивно напредовала за лијепи низ година, док су напокон успјели да од ње направе оно што су направили, и тиме онемогућили да се у њој нађе мјеста  икојој  дубровачкој госпођи.” (14)

Народна женска задруга приредила је божићну приредбу 1937. за  најсиромашнију децу Дубровника. Деца из Забавишта Народне женске задруге Груж и Дубровник  декламовала су и певала. Раздељено је 60 пари ципела, 80 одела, 10 пари чизама, 6 капута, те рубља, слаткиша, играчака … тако да је 160 деце примило дарове. Немоћни су примили потпоре у новцу, а болесници Морске куће слаткише. Задруга је 1923. отворила дечји вртић у Дубровнику а 1928. у Гружу. (15)

Лист ,,Дубровник” писао је о припреми Изложбе Женске занатске школе, секције  Народне женске задруге. Изложба ручних радова требала је да се одржи  25, 26 и 27 јуна 1939. у просторијама школе. (16)  Женска занатска школа спремала је ученице практично и теоријски за самостални рад у кројењу и шивању одела и рубља у занату или у домаћинству. (17)

По подацима из књиге „Дубровник у народноослободилачкој борби и социјалистичкој револуцији 1941-1945“, на подручју дубровачке општине после успоставе Бановине Хрватске обуставила је делатност  Српска народна женска задруга. (18)

Лист ,,Дубровник” писао је о настојањима хрватских сепаратиста да преузму управу националних друштава на исти начин као код Народне женске задруге у Дубровнику. У листу ,,Дубровник” истакнуто је да је масовним уписивањем у чланство Јадранске страже у Тивту ,,противника основних принципа саме ове институције” доведена нова управа. Од тог времена у цијелом раду тиватске Јадранске страже владао је франковачки дух. Управа је одбијала упис неколико стотина службеника ратне морнарице из Тивта, кад су ови то тражили. На годишњој скупштини ,,Јадранске страже” 9. фебруара 1941. у Тивту учествовала је четвртина чланова, присталица франковачке управе, предвођених од људи који су скинули државни грб са зграде тиватске опћине. Са скупштине су изостали они који су протестовали против рада те групе људи, или да се не изложе увредама и погрдама букача. У свом говору потпредсједник друштва Илко Перушина истакао је да се тиватска Јадранска стража сада налази у ,,хрватским рукама”, и да је из ових руку ,,неће отети никаква сила”. (19)

У међуратном периоду Народна женска задруга у Дубровнику радила је на збрињавању деце отварајући 2 обданишта и Женску занатску школу. Као југословенска организација била је део  Савеза Југословенских жена. Хрватски сепаратисти преузели су 1937. власт у Задрузи и иступили из  Савеза Југословенских жена. Лист Срба католика ,,Дубровник” писао је о начину на који су хрватски сепаратисти добили већину противно статутима. Такође је писао о    преузимању управе  Јадранске страже  у Тивту од стране хрватских сепаратиста  слично као код Народне женске задруге у Дубровнику.

ДубровникЖенскаЗадруга2

                                                          Саша Недељковић

                              члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :

  1. „Успомени Меда Пуцића дубровачког властелина о 55-годишњици његове смрти“, “Дубровник”, Дубровник, 3 јули 1937, бр. 23, стр. 1;
  2. М. ,,Једна заслужна Дубровкиња”, ,,Илустровани лист“, бр. 24, 16 VI–23 VI 1921, Београд, стр. 5; ,,Народна женска задруга”, ,,Narodna svijest”,бр. 51, Дубровник, 15 децембра 1925, стр. 2;
  3. ,,Здравствена пропаганда”, ,,Narodna svijest”, Дубровник, 26 маја 1925, бр. 21, стр. 7;
  4. ,,Распоред корпорација при дочеку”, ,,Narodna svijest”, Дубровник, 26. септембра 1925, бр. 39, стр. 3; ,,Дарови Њ. В. Краља”, ,,Narodna svijest”, Дубровник,  1 октобра 1925, бр. 40, стр. 2;
  5. ,,Духовни концерат”, ,,Дубрава”, Дубровник, 15 ожујка 1935, бр. 25, стр. 1;
  6.  ,,Откриће спомен плоче Јелени Бизаро”, ,,Дубрава”, Дубровник, 1 травња 1935, бр. 26, стр. 3;
  7. ,,Мarija Gjadrov”,  ,,Dubrava”, Дубровник, 1 травња 1935, бр. 26, стр. 3; ,,Годишња скупштина Југославенске матице”, “Narodna Svijest”, Дубровник, 20 априла 1926, бр. 16, стр. 4;
  8. ,,Резултат опћинских избора”, “Narodna Svijest”, Дубровник, 19 маја 1926, бр. 20, стр.1; ,,Увредљиви фалсификат”, ,,Дубровник”, Дубровник, 3 априла 1937, бр. 9, стр.4;
  9. ,,Дубровачка препарандија”, ,,Дубрава”, Дубровник, на Бадњи дан 1935, бр. 43, Год. III, стр.5;
  10. “Из Народне Женске Задруге”, ,,Narodna svijest”, Дубровник, 20 Сијечња 1937, бр. 3, стр. 3;
  11. „Подмладак Јадранске страже“, март 1937, бр. 7, Сплит, стр.111;
  12. ,,Скупштина Народ. Женске Задруге”, ,,Народна Свијест”, Дубровник, 10 ожујак 1937,бр.10,стр.2;
  13. ,,Народна женска задруга”, ,,Дубровник”, Дубровник, 20 марта 1937, бр. 7, стр. 3;
  14. Бивша чланица, ,,Око Народне Женске Задруге”,  ,,Дубровник”, Дубровник, 3 априла 1937, бр. 9, стр. 3;
  15. ,,Божична приредба Народ. Женске Задруге”, ,,Narodna svijest”, Дубровник, 30. Просинца 1937, бр. 55, стр. 4;
  16. ,,Изложба”, ,,Дубровник”, Дубровник, 24 јуна 1939, бр. 25, стр. 3;
  17. ,,Женска занатска школа”, ,,Дубровник”, Дубровник, 26 августа 1939, бр. 34, стр.4;
  18. Душан Пленча, „Однос грађанских политичких структура Дубровника према борби за национално ослобођење и социјални преображај (1941-1945)”, „ Дубровник у народноослободилачкој борби и социјалистичкој револуцији 1941-1945“, Сплит 1985, стр. 1050;
  19. Ј, ,,Врабац у ластавичином гњезду.”, „Дубровник”, бр. 8, Дубровник, 22 фебруара 1941, стр. 3-4;