Бранко Станић

ФБР ФЕЉТОН: ПЕТИ ОКТОБАР… (15), Бранко Станић


Бранко Станић

ПЕТИ ОКТОБАР… (15)

Дан када је поново ослобађана Србија


Опет смо гледали историју из првих редова. Разумели је нисмо, али осетили јесмо. Био је то дан када су једни морали да оду, а други одређени да дођу…

епилог – други део

Србија, петак, 22. децембар 2000. године

После петог октобра појавило се много отпадника из странака бившег режима који су, увређени или повређени, а можда и обоје, оснивали своје странке. Може бити да је то и по налогу бивше власти да се расплине изборно тело.

Претходни режим је имао своје стране плаћенике, издајнике, јаничаре и ко зна шта још, а овај нови је увео своју листу ако им нешто не иде како треба – опструкционисте бивше власти. А око тога дал’ има ил’ нема страних плаћеника, дал’ има ил’ нема опструкциониста можемо да се натежемо колико год хоћемо. Режим никада није крив, нити ће икад бити.

– Мислили смо да ћемо сад поштено!

– Ови су још гори!

Ово су само неки од коментара некада тврдих опозиционара. Ни мом пријатељу Лази нису нешто по вољи, мада је био озарен најавом новог доба у оној историјској ноћи.

– Ко им јебе матер, нећу ни гласати – вели он.

Не мисле сви у држави овако. Има и много оптимиста. Верују у ову власт. Само

треба мало сачекати да се стабилизује. Једино их је страх од оних из СПС-а који могу разноразним подметањем да униште све досад учињено.

Ни нова власт није донела промене у размишљању Шиптара. И даље исто мисле. Србију и даље крње. Напунили су зону безбедности и сад се нагађају с нашим новим властима. У ствари, и не нагађају се. Ми смо им упутили оштру реторичку ноту, а њих баш нешто заболе за ту ноту. Ругова неће ни да разговара, иако га Коштуница позива на разговор. Хашима Тачија, као игноришемо, а он ствара ли ствара војску, јес’ да се зове Заштитни корпус, али није важно име, важно је ко је у тој војсци.

КФОР је овде чист к’о суза. Његова надлежност је зона Косова. У зони безбедности не смеју бити наше снаге – ни војне, ни полицијске. И то је испоштовано. За присуство других у резолуцији ништа не пише.

А судећи по новим новчаницама нова власт се определила за духовност, културу и науку. Духовност је изгледа на најмањој цени с обзиром да се Његош нашао на новчаници од 20 динара. Е сад, нисам баш сигуран да ли је Његош овде у својству духовника или књижевника, али судећи по одори пре ће бити да је духовник. Тренутно је наука на највећој цени бар према Тесли, из млађих дана, који загонетно гледа са новчанице од 100 динара. Култура са Мокрањцем има своју новчаницу од 50 динара. О оцу наше писмености, Вуку Караџићу, на новчаници од 10 динара да и не говоримо. Али не могу истовремено и духовност и култура и наука, па и писменост, бити на највреднијој новчаници, неко мора бити и на најмање вредној. За следећу годину најављене су и новчанице од 500 и 1.000 динара. Шта ће оне симболизовати, видећемо. За сада је овако.

С вером у науку

На дан пред Никољдан Коштуница негде рече да Америка не финансира сепаратизам на Косову. Да, то је потпуно тачно, али га организује.

Марка је званично 30 динара. Дилери су проређени, а они који још џеџе на улици продају марку по 30,40. Не знам пошто их купују, не продајем марке, а ретко их и купујем

У банкама се и даље диже новац до последњег динара.

Хлеба има. Млека има. Јутарњих редова нема.

Снега нема, мраза има, али не претерано. А кише није било ни кад јој је време било – за целу јесен само пар пута и ништа више.

Продавнице с прехрамбеном артиклима пуне. Бутици пуни. Робне куће и даље зврје празне. К’о и пре.

Бензина има, и тамо где га раније није било. Пластичне боце су нестале са улица. Најављено је и појевтињење са 38, на 35 динара. Мени ово не значи много. И даље возим бицикл.

Телефони ће поскупети, 2,5 пута. Ово ме неће много погодити. Рачун ми је и досад био најчешће око 60 динара.

Милошевића не псују. Прилично је оронуо. Лице му није више онако затегнуто и надувено к’о балон, скоро да прсне. Више је кошчато и сужено, скоро правоугаоно, а не обло као доскора.

Jennifer

У току је исплата старе девизне штедње – 150 ДЕМ за ову годину, а толико треба да буде и у наредној.

Опет су искључења струје – хаваријска, превентивна, намерна – то не зна ни сам Бог. А од Светог Николе баш љуцки заладни. Јутрос поче и снег да промиче. Најављено је да ће овако бити до пролећа, не са ‘ладноћом и снегом, већ са струјом.

Атмосфера у народу релативно мирна. Нема превелике галаме.

Чекамо нове изборе.

Ето, тако је то укратко.

Не знам да ли вам је сад нешто јасније, али оно што је сигурно када се будете вратили,

вратићете се у државу из који нисте отишли.

УМЕСТО ПОГОВОРА

Тако сам ја то тада забележио, како сам доживљавао и осећао у том тренутку, и ништа накнадно нисам мењао. Други су писали другачије, а да ли су касније нешто преправљали, не знам. А шта се све од оног обећаног догодило процените сами.

КРАЈ

2 replies »

  1. Тако то беше, баш! И када нам се врате многи…“у државу из које нису отишли“ сусрешће се са онима који су у њој, иако она и даље није онаква какву би желели сви! Ипак, негде се живети мора…..

    Свиђа ми се