Анализа

ТЈЕРИ МЕЈСАН – ГОТОВО ЈЕ, СТРАТЕШКИ ГЛЕДАНО, ПОБУЊЕНИЦИ СУ ИЗГУБИЛИ РАТ У СИРИЈИ


 ТЈЕРИ МЕЈСАН: ГОТОВО ЈЕ, СТРАТЕШКИ ГЛЕДАНО, ПОБУЊЕНИЦИ СУ ИЗГУБИЛИ РАТ У СИРИЈИ

среда, 09 јануар 2013 15:58

tijeri_mejsan_kol_copy
Извор: Нови стандард

САД су одлучиле да окрену лист и жртвују Слободну сиријску армију, а други савезници САД се питају да ће и они бити жртвовани

mej09013a
Одбројавање је почело. Чим Сенат буде потврдио нову администрацију Барака Обаме, она ће представити свој мировни план за Сирију у Савету безбедности. Правно гледано, иако Обама наслеђује самог себе, његова стара администрација има моћ само да завршава текуће послове и не може да предузме никакву већу иницијативу. Политички гледано, Обама није реаговао када су неки његови сарадници у сред изборне кампање довели Женевски споразум до пропасти.

Али је започео велико чишћење чим је проглашен његов поновни избор. Као што је и било предвиђено, генерал Дејвид Петреус, архитекта рата у Сирији, упао је у клопку која му је била намештена и морао је да да оставку. Као што се очекивало, газде НАТО и противракетног штита, који су се противили договору са Русијом, су под истрагом због корупције и приморани на ћутање. Као што се очекивало, државни секретар Хилари Клинтон избачена је из игре. Једино је изненадио метод који је изабран за њену елиминацију: озбиљан здравствени проблем који ју је бацио у кому.

Што се тиче Уједињених нација, ствари су напредовале. Одељење за мировне операције је у септембру потписало један протокол са Организацијом договора о колективној безбедности (ОДКБ). У октобру је то одељење надгледало у Казахстану маневре ОДКБ, која је симулирала распоређивање „плавих шлемова“ у Сирији. У децембру је одељење окупило војне представнике сталних чланица Савета безбедности да би им представило начин како то распоређивање треба да се организује. Иако су били против таквог решења, Французи и Британци су подлегли америчкој вољи.

ВОЈНИ ПРЕОКРЕТ Француска је, међутим, покушала да употреби специјалног представника генералних секретара Арапске лиге и Уједињених нација Лахдара Брахимија како би променила Женевски мировни план у складу са резервама које је она уложила 30. јуна. Брахими је дакле са пуно самопоуздања планирао да поново оде у Дамаск да затражи оставку од председника Асада на функције које је добио на референдуму. Сирија му је уштедела беспотребан пут тако што му је одбила улазну визу.

Сиријска влада има јачу позицију на терену. А војна ситуација се преокренула. Сами Французи су престали да помињу „ослобођене зоне“ којима су планирали да владају помоћу мандата Уједињених нација. То зоне се све више смањују, а тамо где опстају су у рукама салафиста. Трупе Слободне сиријске армије добиле су инструкције да напусте своје положаје и да се прегрупишу око главног града за завршни напад. Надали су се да ће подићи палестиснке избеглице, већином суните, против вишеверског режима, исто онако како су Харири покушали да подигну сунитске Палестинце у Либану у кампу Нахр-ел-Баред против шиитског Хезболаха. Као и у Либану, овај план је пропао јер Палестинци добро знају ко су њихови пријатељи и ко се заиста бори за ослобођење њихове земље. Конкретно, у израелском осмодневном рату против Газе, иранска и сиријска војска биле су те које су нешто учиниле, док заливске монархије нису мрднуле ни малим прстом.

Пар елемената Хамаса, верних Халеду Мешаду и финансираних из Катара, отворили су врата кампа Јармук стотинама бораца Фронта подршке борцима Леванта (сиријско-либанска грана Ал Каиде), који су такође повезани са Катаром. Они су се углавном борили против НФОП-ГК (Народни Фронт за ослобођење Палестине – Генерална команда). Сиријска влада је путем СМС порука тражила од 180.000 становника кампа да напусте то место што пре и омогућила им привремени смештај по хотелима, школама, халама у Дамаску. Неки од њих су одлучили да оду у Либан. Следећег дана је арапска сиријска војска напала камп тешким наоружањем и преузела контролу. Четрнаест палестинских организација је онда потписало споразум према којем је камп проглашен „неутралном зоном“. Борци Слободне сиријске армје су се повукли и вратили у рат против Сирије у оближњим селима, док су се цивили враћали својим кућама или рушевинама својих кућа.

НОВЦА ЗА ПОБУНУ ЈЕ СВЕ МАНЈЕ Стратешки говорећи, рат је већ завршен: Слободна сиријска армија је изгубила народну подршку и не постоје никакве шансе да је поврати. Европљани и даље мисле да могу да промене режим подмићивањем виших официра и изазивајући државни удар. Али знају да то не могу са Слободном сиријском војском. Контраши и даље пристижу, али новца и наоружања је све мање. Велики део међународне подршке је нестао иако се то још увек не види на бојном пољу, слично мртвој звезди која и даље сија после своје смрти.

САД су одлучиле да окрену лист и да жртвују Слободну сиријску армију. Дају јој глупе инструкције које их шаљу право у смрт. Више од 10.000 их је убијено прошлог месеца. Истовремено, у Вашингтону Национални Обавештајни Савет (Натионал Интеллигенце Цоунцил) цинично најављује да ће „међународни џихадизам“ ускоро нестати. Други савезници САД би требало сада да се питају да ли нова ситуација значи да ће и они бити жртвовани.

Превод са француског Светлана МАКСОВИЋ

Voltairenet

1 reply »