ПРАВОСЛАВЉЕ

Беседе професора Миодрага Петровића


Беседа професора Миодрага Петровића у Манастиру Св. Тројице у Кули
Божић 7.1.2013. (25. 12.2012.)

Извор: Срби на окуп


Данас смо сви ми на стражи. Ми смо данас – а то је Бог дао – својеврсна караула, попут оне коју је Свети Сава постављао као истурене бране наспрам Рима до Пељешца, до Стона… И данас постоје писани трагови о такозваном „стонском дохотку“ који је редовно слат манастиру Хиландару. Дакле, дисало се српски, свуда је дух Светога Саве био присутан.
А данас, многи, нажалост и од епископа, ја то јавно говорим, избегавају да се позивају на Светога Саву зато што нам се отворено даје до знања – не може се у Европу са Светим Савом, у Европу мора да се уђе са заборавом.

А тај заборав знате докле сеже? Да се човек уплаши. Донде када је на Коларцу доктор Франц Перко, надбискуп римокатолички београдски, на питање једне пензионерке, професорке… пошто нам кажете Господине Кардинале… да само са заборавом можемо да уђемо у Европу, да ли то значи да треба да заборавимо и злочине над православним живљем у Јасеновцу. Он  је мртав хладан рекао – ДА.

***

Беседа проф. Миодрага Петровића у манастиру Ново Вазнесење I и II део (видео)

Срби на окуп 11/01/2013 at 11:17 am /

У манастиру Ново Вазнесење, на Бадњи Дан, професор Миодраг Петровић говори о духовном животу на основу искуства Светих Отаца и на основу свог личног искуства.

У наставку погледајте део беседе проф. Миодрага Петровића, а у току дана очекујемо постављање и осталих делова

Уредништво “Срби на окуп”

***

ФБР ДОДАТАК:

ИЗВОР: ФБ Невидимая борьба

Беседа професора Миодрага Петровића у Манастиру Св. Тројице у Кули,Божић 7.1.(25.12.)

Зашто се Синодалци боје овога човека, може делимично да посведочи и ова кратка беседа. Овакав човек и поред два доктората, никада није могао да постане професор на Богословском факултету у Београду. Званични разлог је увек био недостатак пара. А који је прави, то сви знамо.

Рођен је 28. октобра 1936. године у Ратини код Краљева, од оца Милоша, земљорадника и мајке Анђелије, домаћице. Основну школу завршио је у родном месту. После мале матуре и завршеног четвртог разреда гимназије у Краљеву, уписао се (1952) у петоразредну Богословију светога Саве у манастиру Раковици, где је дипломирао 1956. године.

Постављен је (1956) за службеника Црквеног суда у Краљеву, а по одслужењу војног рока премештен је (1959) да службује у Патријаршијском управном одбору у Београду. Тада се уписао у прву годину Богословског факултета у Београду. Исте године (1959) Српска црква га је послала, на основу размене студената, да студира на Теолошком факултету Атинског универзитета.

Као стипендиста Грчке православне цркве дипломирао је прво на Теолошком факултету (1964), а затим, као стипендиста Министарства просвете Грчке, и на Правном факултету (1974) у Атини. Као студент теологије слушао је и полагао одређене испите на Филолошком и Филозофском факултету у Атини. У међувремену је, исто на Атинском универзитету, одбранио докторски рад (1970), за који га је новчано наградио Ректорат Атинског универзитета.

За време студија у Атини предавао је српски језики националну историју у Допунској школи при Амбасади СФР Југославије. Као студент двапут је представљао православну омладину Српске цркве на међународним конгресима свеправославне организације Syndesmos у Бејруту (1961) и Хелсинкију (1964).

По повратку из Атине поверено му је (1971) да води имовинско – правну службу у Патријаршиском управном одбору у Београду.

Савет Богословског факултета у Београду једногласно га је изабрао (1973) за доцента, али Свети архијерејски синод Српске православне цркве није потврдио тај избор, са образложењем да нема новчаних средстава.

На основу одлуке Филозофског факултета у Београду нострификована му је докторска диплома Атинског универзитета и дата (1979) титула доктора историјских наука. У Историјском институту САНУ ради од 1979. године прво у звању научног сарадника, затим од 1986. године у звању вишег научног сарадника, а од 1992. године у звању научног саветника.

Научна истраживања врши углавном на пољу средњовековних византијских и српских црквенограђанских правних споменика, историје црквенодржавних односа у Византији и Србији.
Посебно проучава и преводи на савремени српски језик Законоправило или Номоканон (звану Крмчију) светога Саве. Истраживао је грчке и словенске средњовековне рукописе по библиотекама најчешће на Светој Гори, у манастиру Свете Екатерине на Синају, Цариграду, Атини, на Патмосу и др.

Залагањем оца Митрофана Хиландарца провео је (1987) три месеца студијског боравка у Франкфурту.
Аутор је великог броја монографија, студија, расправа, чланака.

Ктитор је храма Свети Јован Крститељ у Ратини.