ИЗДВАЈАМО

Веизовић: Србија – Позорница на којој политиканти само мењају улоге


15.01.2013.

Србија – Позорница на којој политиканти само мењају улоге

Весна Веизовић

Весна Веизовић

Уназад већ годинама, једном месечно, затим и једном седмично, а данас већ и сваки дан, већина аналитичара и колумниста могла је да започне чланак са „након данашњег догађаја јасно је да дубље не можемо пасти“. Међутим, не да смо ишли дубље, већ смо се толико спустили да је једино питање: можемо ли се уопште издићи?!

Можемо ли устати из овог гротла и хаоса, и понижени и поробљени још једном дићи главу и коначно је окренути у правом смеру.

Јасно је свима да садашња власт, не да неће донети бољитак овој земљи, него ће њена још попустљивија политика према западу и шиптарским сепаратистима, целу нашу земљу и наш народ завити у још веће црнило него што смо га могли и замислити.

 

Стари кадар

Већ неколико пута раније покушала сам појаснити појам партијашења и довођења целокупног становништва земље у једну велику заблуду – „слободног избора“. Наиме, без неке посебне и велике филозофије, јасно и сами можемо видети да се један исти број људи врти у политици.

Временом се само допуњујући млађим и боље обученим, да би се круг одржао.

Сви ти политиканти су већ били на власти. На разним функцијама, позицијама и политика њихове владавине није била окренута према народу. Нити су њихове идеологије, оне које су пропагирали пре доласка на одређене позиције, више биле одрживе након добијања власти. Дакле, сваки од данашњих политичара је због мало власти заборављао своје дојучерашње „убеђење“. И то није само на нивоу државне или републичке власти, већ и на нивоу грађанске, што је још очигледније и вероватно да нема грађанина који није осетио то на својој кожи.

На тај начин уређен тај „кружни ток“, не да не престаје, већ је са годинама постао још бољи и организованији.

Увлачећи младе, истих безкарактерних особина, са истим али другачије и лепше упакованим демагошким причама, народ није ни свестан да не бира никакву нову политику, већ да ма какав избор направио – оставља једне те исте људе на власти.

Колико им је небитна судбина србског народа, показали су до сада небројено пута. И тај њихов став и према народу и према држави, а зна се да једно без другог не иде, не треба ништа да нас чуди.

Није се Тома Николић јуче појавио са потпуно новим људима и са новом политиком, већ је деведесетих великим делом боравио у власти, са истим коалиционим партнерима као и данас.

Као што ни Дачић није пао с неба, већ се као повампирени СПС-овац вратио да настави са сисањем крви србског народа. Да настави тамо где је стао његов црногорски ментор, пре него што су га директни западни налогодавци још жељнији наше крви, скинули са власти због саможивости и непослушности. Али не у корист Срба и Србије, већ ради сопствених циљева и незаситости.

Поред те две опције, исте, имали смо и трећу, ништа другачију и ништа бољу. И суштина је да ми између њих нисмо имали да бирамо мање зло, јер је свако од та три било исто опасно по Србију.

То се најбоље види данас, након свих ових немилих догађаја и након откривања правог лица ових квазипатриота. Већина других странака нашла се као могућа опција, или није имала никаквих могућности, услед узурпације националних медија од стране актуелних и прошлих властодржаца, или је њихов циљ био разједињавање гласова, тако да су у старту били губитници.

Међутим, поента је да народ мора увидети, пре него што буде потпуно касно за било какво просветљење или откривање топле воде, да су на власти исти они који су дошли четрдесет пете да униште Србију, и да је крајње време да се ти стари кадрови пошаљу тамо где им је место. Јер, тај круг истих кадрова се све брже врти и заједно са њим и ми ћемо пропасти кроз вртлог пропасти.

 

Утеривање страха

Покушаји заплашивања од стране бивше и садашње власти, на немаштину и још гори живот него што је данас, на нас не треба да има никаквог утицаја. За разлику од већине других земаља наш народ је претрпео далеко горе ситуације и немаштине него што је то данашња. Посебно не треба да има неки значај тај страх који покушавају да нам улију у случају да не успемо да добијемо статус кандидата, а ни новац из фонда који иде уз њега. Пре свега јер тај новац неће покрити ни минималне рупе у буџету које је направила прошла, а које наставља да прави садашња власт.

Дакле крпљење са кредитима који ће нас појести није ништа друго него пресипање из шупљег у празно, и тако све док празно не остане и без могућности даљег пресипања, односно док се не остане и без празног.

Други начин застрашивања јесте – изолација. Међутим, када кажу изолација, влада не говори од стране кога. Знамо ми да су у питању земље Европске уније. Али заборављају да напомену да нам леђа неће окренути ни Русија, ни земље БРИК-а, ни евроазијске земље чија економска моћ из дана у дан расте а са њом и наше могућности услед повезивања са њима.

Заборавља се и повезивање Русије и Немачке, као јачање њихових стратешких односа ван земаља Европске уније, што је такође просперитетно за нашу земљу, баш што се тиче Дунава, који је у Србији кључна тачка геостратешког положаја који треба да повеже те две велике економске силе. Чак и да се не распадне Европска унија, она ни нама а ни својим већ постојећим чланицама неће обезбедити ни приближан напредак као што ће нам донети суштинско повезивање са Русијом.

То је нешто што се неће чути на дневнику РТС-а, као што се неће чути ни бројне критике од стране чланова Руске академије наука (РАН), који за овакву власт немају ниједну лепу реч, ни за њене ставове према Русији, а посебно не према Србији према којој се односе као највећи непријатељи а не као народна власт.

Ако се све остало изузме и сагледа само ово, онда је јасно какав је став ове власти према Србији, која окреће леђа Русији и осталим евроазијским земљама које јој једине могу помоћи, молећи истовремено земље ЕУ да је приме у своје крило и добијајући при том неки милиончић који може да покрије само њихове месечне трошкове, а заузврат дају целу србску покрајину, колевку Србије.

Самим тим, сваки покушај застрашивања народа од ове владе, је потпуно јалов и неоснован. Навикли на скроман живот у Србији, може се слободно рећи да смо ми за разлику од осталих европских народа, далеко боље и лакше поднели све досадашње економске кризе, јер боље и не памтимо.

 

Бољи дани

Али, то што ми нисмо навикли на боље, не треба да значи да смо заслужили овакво стање какво је сада и овакве политиканте који нас застрашивањем одржавају у стању летаргије и безнађа, говорећи да бољег нема и да до осетног напретка треба да прођу године.

Јер,  све је то празна прича којом они само купују време останка на власти и испуњавају један једини циљ – потпуно уништење Србије!

Да ће доћи бољи дани у то не треба ни сумњати. Само треба знати да нас стари кадрови, ма како младолико они деловали, неће повести у боље сутра. Односно, да нам неће Јеремић, поникао из западне кухиње скувати бољи ручак, јер је млад и јер је неколико пута твитовао у корист Србије, нити ће то бити актуелни министар правде јер је неком отео флашицу воде хрватске производње.

Таквих лицемерних, амбициозних кадрова, међу младим људима ће увек бити, а пар твитова неће изменити судбину србских оптуженика који су и даље једини преостали у Хагу, за чије је хапшење управо тај Јеремић агитовао.

Нити је бачена флашица воде ишта друго до јефтин маркетинши трик. Да је нешто хтео млади политичар би се успротивио недавно донешеном Закону о увозу робе без царина, који не да ће уништити јадну и преосталу србску привреду него ће је сравнити са земљом.

Зато, не бацајте аплаузе пред лицемерне гестове без икаквог смисла, сем прикупљања политичких поена код лаковерног народа. Ма колико неко млад био, довољно је да је контаминиран од стране већ постојећих и већ научен оваквим испадима у јавности.

И због таквих, ако једном не станемо на линију круга, тај вртлог никад неће стати, вртеће док нас не прогута.

Не требају нам политиканти који на такав мизеран и провидан начин прикупљају поене код народа. Већ нови људи, спремни да живе за Србију, за свој народ. Они који неће бацати флашице воде хрватске производње у смеће, јер неће бити увоза хрватске воде поред свих водених блага Србије, они који неће предавати генерале који су се борили за Србију а касније кукумавчити на неправду суда. Посебно не они, који се наводно боре против корупције, па преплављујући новинске чланке о хапшењима појединих бизнисмена бацају сенку на отимање Космета, а компаније ухапшених исто циркулишу као и раније.

Они који будућност виде у једином природном партнеру, и у духовном, обичајном и историјском, и економском и просперитетном, у Русији. Ма колико то смешно звучало, Русији је потребна Србија, не више него што је нама потребна помоћ Русије али у једном складном ритму, са обостраним поверењем, ми можемо заплесати победничку игру.

Ипак, ни они, Руси, нам неће пружити руку спаса уколико виде да је бесмислено, као што је то сада. Помагати болеснику који умире од рака плућа и наставља да пуши и пије бензин, нема никаквог смисла.

Дакле и код таквих партнера, вољних да нам помогну морамо заслужити поверење, а то поверење све досадашње власти, посебно ова актуелна, успеле су да прокоцкају.

Самим тим, од кукања и ишчуђавања немамо ништа, једини спас који може Србију спасити ових титоистичких планова јесте – коначна револуција у којој се не сме задржати нико од постојећих и бивших кадрова. Чак и у случају изолације, наша одлучност биће једно светло на Балкану и пут којим ће поћи многи. Ка Русији!

 

 

1 reply »

  1. Kako prenosi sajt „Ruska reč“ u Valjevu će se od 24. do 27. aprila 2013. održati Dani ruskog dečijeg filma. Sporazum o tome su potpisali Gradska uprava Valjevo, ruska kompanija „Vitsaida“ i fond „Mir i harmonija“.
    Festival je osmislio tim socijalno-investicionog projekta „Rusi na Balkanu“, koji je već dve godine aktivan na teritoriji Srbije. U okviru ovog projekta u srpske škole, biblioteke i manastire iz Rusije stižu knjige na ruskom jeziku i dokumentarni filmovi o Rusiji.
    „Mi u Srbiju ne donosimo samo savremene igrane i animirane ruske filmove. Celo pokolenje Srba odraslo je ne znajući za ruske bajke. Oni se nisu upoznali sa ruskim animiranim filmovima, koji su im kulturno bliski i razumljivi. Naš zadatak je da prikažemo ono što je dobro i svetlo, ono što ne izaziva agresiju. Naši narodi proživljavaju teška vremena i u svakodnevici nas okružuje dovoljno negativnih stvari“, izjavio je direktor projekta „Rusi na Balkanu“ Filip Kudrjašov.
    Uprave drugih srpskih gradova spremne su da se priključe projektu i da u gradskim prostorima održe različite dečje manifestacije i konkurse, kao i da organizuju dolazak dece na filmske projekcije u Valjevo.

    Свиђа ми се