Европа

Ватиканско тајно царство купљено фашистичким новцем


Ватиканско тајно царство купљено фашистичким новцем

Извор: Гардијан

, Jean François Tanda and Jessica Benhamou
The Guardian, Monday 21 January 2013 20.23 GMT

Мали број туриста који пролазе Лондоном зна да просторије Булгарија, златаре у New Bond Street-у, имају било какве везе с папом. Ту је, такође, и оближње седиште богате инвестиционе банке Altium Capital на углу St. James Square-а и Pall Mall-a.

Ови пословни блокови у једном од најскупљих лондонских четврти су резултат тајне трговине некретнинама које су у власништву Ватикана. Наиме, према писању британског листа Guardian, иза скривене offshore компаније годинама је црква реализовала своје међународно пословање некретнинама, а све уз помоћ новца који им је изворно предао Мусолини 1929. године у замену за папско признање италијанског фашистичког режима.

Од тада је вредност уложеног Муссолинијевог новца нарасла на више од 500 милиона фунти. 2006. године, у јеку кризе у трговини некретнинама Ватикан је утрошио 15 милиона фунти од тих средстава за куповину некретнина на адреси Ст. Јамес Сqуаре 30, и у Неw Бонд Стреет-у 168 у граду Coventry-ju. У њеном поседу налае се и читави стамбени блокови у Паризу и Швајцарској, пише Guardian.

Скривени власници

Али, најзанимљивији аспект ове приче је то колико је далеко Ватикан спреман да иде како би сачувао тајност о пореклу ових, Муссолинијевих, милиона. Према писању Guardiana, некретнину купљену на St. James Squer-у купила је компанија под називом British Grolux Investments Ltd, која такође поседује још неке некретнине по Великој Британији. Међутим, јавно доступни подаци не откривају правог власника ове компаније, нити се игде помиње Ватикан.

Papa i Musolini

Уместо тога наводе се два деоничара, оба истакнути католички банкари: John Varley, донедавно извршни директор Barclays банке, и Robin Herbert, бивши председник Leopold Joseph банке. Ниједан од њих није одговорио на питaњa  Guardiana за кога заправо раде.

Секретар компаније, John Jenkins такође није био расположен за давање информација. Према његовима речима, компанија је у власништву картела, али је одбио да открије ко стоји иза картела.

Скривање иза неутралне Швицарске

Али, истраживања британских новинара по старим архивима открила су следеће: компанија British Grolux Investments је целокупну имовину 1999. наследила од две компаније под називом British Grolux Ltd и Cheylesmore Estates.Деонице ових компанија су заузврат уписане у компанију са седиштем на адреси JP Morgan банци у New York-у. Коначну контролу над њима има швајцарска компанија Profima SA.

Слику употпуњују британски ратни документи из Државног архива у Kew-у. Они потврђују да је Profima SA ватиканска компанија која је у оно време била оптужена за „учествовање у активностима које су противне савезничким интересима.“ У документима дужника британског Министарства финансија крајем рата, критикује се папин финансијер Bernardino Nogara који је контролисао улагање више од 50 милиона фунти Мусолинијевог новца, па се размишља о томе да се Profimu стави на црну листу.

Како стоји у документима, Ногара је римски правник, ватикански финансијски заступник, а Profima SA је швајцарска компанија за одређене ватиканске интересе. Они су веровали како Ногара покушава пренети деонице двеју француских компанија за некретнине у власништву Ватикана на швајцарску компанију, како би спречили француску владу да их стави на црну листу.

Раније током рата, 1943. године, Британци су оптужили Ногару за сличан „прљави посао“ који је подразумевао пребацивање дионица италијанске банке у руке Профиме с циљем да се „опере“ и представи банку као „швајцарски“ неутралну. То је описано као манипулација ватиканских финансија у служби туђих политичких циљева.

‘Црква више никада неће бити сиромашна’

Мусолинијев новац је био изузетно важан за Ватикан. Историчар са Cambridge-a, John Pollard написао је у књизи Money and the Rise of the Modern Papacyда је папство с тим новцем напокон постало финансијски сигурно, односно да више никада неће бити сиромашно.

Ногара је, пак, од самог почетка био јако иновативан у инвестирању новца. 1931. основао је offshore компанију у Луксембургу у којој је регистровано власништво над имовином коју је куповао у континенталној Европи. Компанија је названа Groupement Financier Luxembourgeois, односно Grolux.

Након избијања рата компанија је премештена у Сједињене Државе и неутралну Швајцарску. Мусолинијеве инвестиције у Великој Британији тренутно контролише папски службеник у Риму Paolo Mennini кога сматрају за папиног трговачког банкара. Он се унутар Ватикана бави имовином Свете Столице.

Према извештају Већа Европе од прошле године, имовина одељења кога води Менини сада прелази 680 милиона евра.