Биљана Диковић

Рампа за генетски модификовану храну у Србији, пропало ширење „Монсанта“?


Рампа за генетски модификовану храну у Србији, пропало ширење „Монсанта“

Пројекат Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) који је са 40 милиона долара требало да подржи компанију „Монсанто“ у ширењу пословања на тржиштима Србије, Бугарске, Турске, Мађарске, Украјине и Турске, више није активан, сазнаје „Блиц“.

31.01.2013. извори: Гордана Булатовић,Блиц; Телеграф.рс

309144_traktor_f

Америчка компанија „Монсанто“ је светски лидер у производњи ГМО хране

Наведени кредит је, према ранијим плановима, требало да буде одобрен почетком априла ове године, а америчкој компанији послужио би како би се заштитила од ризика немогућности овдашњих пољопривредних фирми да плате семе и друге производе поручене од „Монстанта“.

Према сазнањима нашег листа, више од 150 светских еколошких организација обратило се Европској банци за обнову и развој са захтевом да се један овакав кредит не одобри. У београдској канцеларији ЕБРД нису могли да коментаришу информацију до које је дошао наш лист.

Глобална експанзија

Последњих година се број хектара под кукурузом „Монстанто 810“ повећава, па генетски модификовани организми заузимају 10 одсто укупних ораница у свету. Међу онима који прихватају ГМО, уз САД, Бразил, Кину и Русију, предњачи Шпанија, а у нашем окружењу најлибералнија је Румунија.

– Управа ЕБРД процењује могућност учешћа у програму који би за циљ имао обезбеђење капитала за пољопривреднике. Програм обухвата могућност одложеног плаћања за набавку семена и заштитних средстава за усеве. Међутим, свако такво учешће искључује било какву везу са генетски модификованом храном. Јер сви пројекти ЕБРД морају да испуне строге критеријуме, укључујући еколошке, социјалне и корпоративне стандарде – кажу у локалној канцеларији Европске банке за обнову и развој.
 

С друге стране, у Влади Србије нам је потврђено да се измене Закона о генетски модификованим организмима припремљене и усаглашене са захтевима које су пред Србију постављене у процесу придруживања Светској трговинској организацији.

– Предлог измена закона послат је Европској комисији на усаглашавање пре више од месец дана. Засад још немамо повратне информације, али је мало вероватно да ће се ове измене наћи у скупштинској процедури средином године, како је раније планирано – тврде у Немањиној 11.

 
Иначе, изменама Закона о ГМО би се, како нам је речено, укинула рестриктивност нашег спољнотрговинског промета и омогућио увоз одређених врста генетски модификованих производа.

Истовремено, из Брисела стижу вести да Европска комисија не планира да наредних месеци одобри гајење нових генетски модификованих култура све док не дође до споразума између чланица ЕУ о томе да свака земља појединачно утврђује које ГМО жели, а које не планира да гаји.

 За април ове године најављен је и референдум на коме ће се 500 милиона грађана земаља ЕУ изјаснити да ли су за ГМО или не.

 

————-

Дневник.рс

Еколози: ЕБРД да не одобри подршку корпорацији „Монсанто“

 

БЕОГРАД: Удружења еколога и грађана затражила су данас да Европска банка за обнову и развој (ЕБРД) не одобри подршку за ширење „Монсанта“ у Србији јер би то, како су упозорили, значило улазак „на мала врата“ највеће компаније на свету која се бави производњом генетски модификованог семена.
  • Oтварање српског тржишта за ГМО производе било опасно по здравље грађана
Oтварање српског тржишта за ГМО производе било опасно по здравље грађана 

 

Они су истакли да улога ЕБРД није да подржава финансијски моћну компанију, која већ доминира агрохемијским и тржиштем семена у свету, већ да помогне развој привреде у земљама у транзицији.
Звездан Калмар из Центра за екологију и одрживи развој појаснио је да ЕБРД у априлу 2013. треба да одлучи о подршци пројектима компаније „Монсанто“ са 40 милиона долара, са циљем ширења пословања у Србији, Бугарској, Турској, Русији, Украјини и Мађарској.

Реч је о „врло интересантном кредиту“ у негативном смислу, јер се ради о покривању ризика у случају да пољопривредне фирме и произвођачи не буду у стању да плате за семе или друге производе поручене од „Монсанта“, рекао је Калмар.
Он је подсетио да је америчка корпорација „Монсанто“ највећи произвођач семенског материјала на свету, четврти највећи произвођач пољопривредне хемије и компанија која је на листи топ 500 компанија у свету.

Калмар је нагласио да „Монсанто“ има изузетно негативну историју, која се огледа у масовним тужбама пољопривредника у Америци и чак случајевима самоубистава пољопривредника у Индији, који нису могли да врате кредите.
Истичући да наша земља има удео власништва у Европској банци за обнову и развој, иако је минимално, Калмар је додао да очекује да ће гувернерка Србије у ЕБРД, министарка енергетике Зорана Михајловић, реаговати и заложити се за то да кредит не буде одобрен.

Не стоји тврдња да ће овај пакет финансијске помоћи бити одобрен да би се побољшало обезбеђење хране у поменутим земљама, па и у Србији, рекао је Калмар и навео да корпорација „Монсанто“ промовише модел пољопривреде који има упориште у употреби хербицида, пестицида, монокултура, генетски модификованих организама и маргинализацији најситнијих пољопривредних произвођача.

Ирена Барет из Удружења грађана „За Србију слободну од ГМО“ истакла је да нема никаквог разлога за увоз генетски модификоване хране у Србију, која има капацитете да производи три пута више хране него сада, и то здраве хране.
Она је рекла да би отварање српског тржишта за ГМО производе било опасно по здравље грађана, али би угрозило и домаће пољопривредне произвођаче, јер би таква храна била много јефтинија и они не би могли да буду конкурентни.

(Танјуг)

3 replies »

  1. У праву сте ,итекако забранити ГМО-производњу у Србији ,која некад беше појам производње здраве хране. Зна се ко је заступник “ МОНСАНТА“ у СРбији ,пре неки дан беше дуго испитиван ,можда не за то ,али би требало и за ТО да одговара.

    Свиђа ми се

  2. DOK CEO SVET ukida GMO-proizvodnju, PROTESTUJE i hoce da unisti GMO-kulture – i EU-vlada tkdj. birokratski sputava GMO …
    – SRBSKI LOPOVI zele po svaku cenu NASILNO da uvedu GMO u SRBIJU!!!

    SRBINE – STO CUTIS?
    DIGNI se pa rasturi ta polja – kao i imovunu tih prodatih dusa…

    Свиђа ми се