Биљана Диковић

Грешни Милоје: БЕСЕДА НА САВИНДАН 2013. НА КОСОВУ


02.02.2013. за ФБР уредник Биљана Диковић

Грешни Милоје: БЕСЕДА НА САВИНДАН 2013. НА КОСОВУ

 свети сава

          Благочестива браћо и сестре, помаже Бог!

          1966. лета Господњег, на данашњи дан,  свети Ава Јустин у Ћелијама, на овај благочестиви и најрадоснији дан српског рода после Божића, угледао је ВеликиПетак.

          Угледао је тмину над земљом Србијом, говорећи:

          Каква тмина! Каква помрчина!

          И питао:

          А Срби? Где су Срби ?

          И одговорио:

          Много је бивших Срба, а правих, авај, како мало.

          И повео нас је тада Авва Јустин у својој беседи на ходочашће земљом Србијом: у српску престоницу, на Теразије, по раскрсницама београдским, пред Универзитет, пред Патријаршију српску, по српским варошима и селима…

          И свуда је видео: распет Свети Сава. Распет и вапије: Опрости им Боже, јер не знају шта раде.

 

                                                          *

          И ево, скоро пола века касније, од ове беседе светог Авве Јустина, ми пред нашим очима гледамо сличне призоре. Земљама  српским пободени крстови и на њима распет Свети Сава.

          Само што су нам се нешто почешћали ти крстови. Згуснули се. Где год се окренемо видимо пободене крстове:    

          – Ако погледамо у Студеницу коју испоганише новотаријама и батаљивањем иконостаса – видимо распет Свети Сава.

          – Одемо ли пред Жичу, и тамо испрљаше светињу новотаријама, порушише гробље… – видимо распет Свети Сава.

          – Пред сваком нашом црквом и пред сваким манастиром које  упрљаше новотаријама – распет Свети Сава.

          – У свакој нашој цркви коју оскрвнише јеретици у које их уведоше наши екуменисти – распет Свети Сава.

          – Над сваком светињом нашом, у сваком олтару,  где се уплашени, али не од страха Божјега, него уплашени за кору хлеба – наши јадни јереји моле Богу да ови – који папу, тог најпалијег у грех човека, од Јуде Искариотског до данас, зову “свети отац” –  они, наши уплашени јереји, се моле Богу да такви  правилно управљају речју Истине Божје – и тамо видимо: распет Свети Сава.

          – И тамо где епископи наши, сада већ проглашени – сами себе проглашавају бискупима – носе бискупско прстење и папине напрсне крстове, а наши уплашени, за кору хлеба, јереји моле се да такви правилно управљају речју истине Божје . И тамо, дакле, распет Свети Сава.

          – Пред Богословијом, на којој трују душе  наших младих богослова и у чија срца сеју то погано семе екуменизма – распет Свети Сава. 

          – На Косову, где Синод учини невиђено братоубиство а Теодосије учини оцеубиство – распет Свети  Сава.

          – Пред опустелим косовским светињама, одакле одоше у егзил монаси рашко-призренски –  распет Свети Сава.

 

 

                                                                ***

 

          Данас, 2013. године Господње,  о радости, благодат коју осетисмо јутрос  у  овој светињи не може се исказати речима, не може се описати.

          Данас, 2013. године Господње, у разасвит осетио сам неку топлину око срца. И када  је зора раширила своја  крила над  духовном колевком српског рода, над грудом косовско–метохијском:

          учини ми се као као да угледах цара Константина и царицу Јелену како подижу погажен крст;

           учини ми се као да опет видех Косовку девојку како вида ране Србинове;

          учини ми се као да опет видех жене мироносице како помазују ране Христове;

          учини ми се као да угледах како васкрсаваСвети Сава!

          Из катакомби РПКМ епархије у егзилу земљом Србијом бруји: Алилуја.

          И као да чух однекуд онај глас, онај позив или можда боље – онај призив:

                      Востани Сербие,

                        Давно си заспала,

                         У мраку лежала,

                       Сад се пробуди,

                          И Србље вазбуди

 

                                                                      ***

            Нека вам је, браћо и сестре, срећан и благословен  овај данашњи велики српски празник!

          Нека би нам Свети Сава помогао да се сложимо, да се обожимо и да се умножимо. И да угледамо светлост која се појављује над овом помрчином, над овом мрклином у коју су наше слепе и глуве духовне вође гурнуле отаџбину нашу.

           Из зарђале и смрдљиве композиције која тутњи земљом Србијом, под теретом екуменизма, из чељусти, из ручерди поганог екуменистичког јересја, тог великог Голијата, отрже се један Давид.

          Отрже се један човек.

           Отрже се један човек малог раста, чисте душе а великог срца – наш благочестиви владика Артемије.

          Отрже се и изађе на гору.

          Изађе,  да нам покаже  пут из тмине.

          Да нам покаже пут из помрчине.

          Да нам покаже пут који су утабали наш Свети Сава и Симеон Мироточиви и сви светитељи српски до светог Николаја и Аве Јустина .

          И ми који имадосмо срећу да изађемо с њим на гору, угледасмо ту утрвену стазу.

          И гле, видесмо како су екуменисти почели по њој да бацају трње. Да је затрњују. Да сеју отровни коров. Да сеју кукољ.

          И зато саберимо се, браћо и сестре, да очистимо стазу Светог Саве од тог кукоља, од тога трња.

          Када смо слушали ову дечицу како поју Ускликнимо с љубављу, заиста не може човек да се одупре а да му се не отргне суза из ока.

          Али суза радосница.

          Радосница, зато што кад човек види овај благочестиви народ, има снагу и веру:

          Србинова вера пропаднути неће!

 

          Живели, на многаја љета! 

+++