Биљана Диковић

КОМЕНТАР ДАНА: Жељко Филиповић – Зашто уопште постављамо питање "шта са том ћирилицом даље"?


КОМЕНТАР ДАНА: Жељко Филиповић – Зашто уопште постављамо питање „шта са том ћирилицом даље“?

02.02.2013. за ФБР уредник Биљана Диковић

фото: Чувари ћирилице

фото: Чувари ћирилице

„И шта са том ћирилицом даље“. А зашто да уопште постављамо питање „шта са том ћирилицом даље“?

Ако ћирилица није била препрека да Тесла, Пупин и Миланковић постану то што су постали, ако ћирилица није била сметња да људи освоје космос, зашто би она неком данас била „ексер у ципели“?

Зашто је „проблем залагање за традицију и Светосавље и залагање за ћирилицу“?
Да ли је Албанија избегла проблеме зато што се определила за латиницу?
Да ли бисмо ми „избегли проблеме“ ако бисмо се определили за ислам, будизам, католичанство, протестантизам?

Менталитет Стеријине Феме није нестао. Несамосталним људима је најлакше да „гледају преко плота“ и имитирају друге.

Зашто се ви храните? Зато што сте ВИ гладни, или зато што је неки АМЕРИКАНАЦ гладан?

Зашто ви спавате? Зато што се ВАМА спава, или зато што се неком СТРАНЦУ спава?

Ради се о менталитету. Када наше дете бежи из школе, онда је оно „мангуп, лаф, даса“, а када туђе дете ради то исто, онда је оно „дрипац, ђилкош, уличар“.

Ви се ћирилице стидите, јер су вас зезнули, па сте одрасли на ЗАБЛУДИ о томе шта је „наше писмо“, па се данас тучете за туђе у уверењу да „браните своје“.
Неписменост у Србији такви људи злонамерно приписују ОБАВЕЗНО СРБИМА. Ви неписменост приписујете баш онима који користе писмо свог народа – ћирилицу.

Постоје две врсте наших сународника; једни болују што ћирилица НЕСТАЈЕ, а други болују што ћирилица НИЈЕ ВЕЋ ЈЕДНОМ НЕСТАЛА.

 

Тесла и Змај - Чувари Ћирилице

3 replies »

  1. И треће јављање. Најтачније што је овде од свега рекао прави борац за српску ћирилицу Жељко Филипо вић јесте ова његова опоследња истакнура реченица:
    Posted by biljanadikovic / In Биљана Диковић, Коментар дана, НАЈНОВИЈЕ / February 2, 2013
    30
    Оцени
    0tweetsretweet
    КОМЕНТАР ДАНА: Жељко Филиповић – Зашто уопште постављамо питање “шта са том ћирилицом даље”?

    02.02.2013. за ФБР уредник Биљана Диковић
    фото: Чувари ћирилице

    фото: Чувари ћирилице

    “И шта са том ћирилицом даље”. А зашто да уопште постављамо питање “шта са том ћирилицом даље”?

    Ако ћирилица није била препрека да Тесла, Пупин и Миланковић постану то што су постали, ако ћирилица није била сметња да људи освоје космос, зашто би она неком данас била “ексер у ципели”?

    Зашто је “проблем залагање за традицију и Светосавље и залагање за ћирилицу”?
    Да ли је Албанија избегла проблеме зато што се определила за латиницу?
    Да ли бисмо ми “избегли проблеме” ако бисмо се определили за ислам, будизам, католичанство, протестантизам?

    Менталитет Стеријине Феме није нестао. Несамосталним људима је најлакше да “гледају преко плота” и имитирају друге.

    Зашто се ви храните? Зато што сте ВИ гладни, или зато што је неки АМЕРИКАНАЦ гладан?

    Зашто ви спавате? Зато што се ВАМА спава, или зато што се неком СТРАНЦУ спава?

    Ради се о менталитету. Када наше дете бежи из школе, онда је оно “мангуп, лаф, даса”, а када туђе дете ради то исто, онда је оно “дрипац, ђилкош, уличар”.

    Ви се ћирилице стидите, јер су вас зезнули, па сте одрасли на ЗАБЛУДИ о томе шта је “наше писмо”, па се данас тучете за туђе у уверењу да “браните своје”.
    Неписменост у Србији такви људи злонамерно приписују ОБАВЕЗНО СРБИМА. Ви неписменост приписујете баш онима који користе писмо свог народа – ћирилицу.

    Постоје две врсте наших сународника; једни болују што ћирилица НЕСТАЈЕ, а други болују што ћирилица НИЈЕ ВЕЋ ЈЕДНОМ НЕСТАЛА.

    На српску жалост, ова друга врста болести оних који болују „што ћирилица НИЈЕ ВЕЋ ЈЕДНОМ НЕСТАЛА“ показујке се тежом болешћи и она је далча до сада већи резултат у замирању српске ћирилице.

    Свиђа ми се

  2. П. С
    Додатак, тј. допуна у претпоследњој реченици испушптена је,па пуна реченица треба да гласи:

    „Моја жалост за ћирилицом је велика, јер сам објашњавању како се може на једини начин вратити ћирилица утрошио 12 година непрекидно објашњавајући начин враћања ћирилице у живот, али још нема разумевања.Ми смо Срби,мислим пре свега на стручњаке који су плаћени из народног буџета за рад на српском језику и ћирилици и за бригу о њима. По основној логици, највећи кривци за нестајање ћирилице јсу они који су за тај посао плаћени — стучњаци за српски језик и писмо у највишим и најважнијим институцијама у Србији које су основане да у њима раде они који се посвећују и плаћају да воде рачуна о српском језику и писму.

    Свиђа ми се

  3. Жељко Филиповић је проверени борац за ћирилицу. Али једно треба знати. Ћирилица се добија или губи у српској струци, у правопису и школи. Кад нам није успело да убедимо српске лингвисте сербокроатисте да схвате да и Срби треба да имају решење питања писма као што га има цео свет (за један језик и његов народ — једно писмо), сва друга убеђивања не могзу да дају резултат ни на краће ни на дуже стазе. Питање писканије ствар народа, није ствар убеђивања. Писмо је ставр навике. Срби су насилно и смишељено навикнути најпре на два писма са сталним скакутањем час на једно час на друго писмо. А онда је разним врстама присиле према договору на Новосадском договору планирабно „постепено замењивање српске ћирилице хрватском латиницо9м. И та замена је убрзано преко школе и насуилним методама уз давање сваке предности хрватској латиници – једбноста<вно замењена између 1954. и 1968. године. После 1968. године српска ћирилица само тавори међу Србима и у српском језику, нестајући сваке године један по један натпис и испис на српској ћирилици.На народ се не може много утицати, ако тај утицај неће да спроведу власти и струка преко школе. За губљење или повратак српске ћирилице у живот не може ништа да недомести струку (лингвисте и правописце) и школу. Писмо се врћа или умире у школи. Све док се у нашој школи учи по смишљеном обрасцу само за Србе, званом "богатство двоазбучја" — од српске ћирилице и њеног живота нема ништа. Дкле, главни усдар треба да буде на власт и, пре свега, на струку. А за сада, ни власт ни струку ћирилица не занима ни колико лањски снег. Струклу и немамо јер је она квазиструка — сербокроатистика, а власт ћирилица не занима јер је увидела да јој од тога нимакло не зависе резултати на избору. Сам народ — без стрзучњака и школе, као и без власти — неће моћи да врати живот ћирилици. Можемо измишљати хиљад убеђивања, али то неће помоћи, јер ће народ писати лтиницом све док је правописно решење или ћирилица или8 латиница. У двоазбучју у нашим условима ћирилица не може да буде јача страна. Јер много је више покондирених тикви и љубитеља "Европе без алтернативе", а народу се сервита свакодневно пред очима слике које кажу: "Како ћемо у Европу без алтернативе?" Бугари су знали, јер нису имали лингвисте сербокроатисте који кажу: "равноправност ћирилице и латинице". Јер, "равноправност две војске, војске и паравојске, као и писма и параписма, у нашим условима увек ће имати предност паравојска и параписнмо.
    Кад смо ми стигли дотле да А. Кравић из ЛСВ-а изјави како "Нови Сад силују ћирилицом", ћирилица ће бити силована и затирана и даље.
    Филиповић се уби од логичког и лепог објашњавања зашто треба чувати ћирилицу, али, рекох, без струке о школе, као и без нормалне власти јкоја уважава све нацуионалне српске вредности,ћирилица се објашњавањем нас из удружења за заштиту ћирилице не можће вратити у употребу. Јер, ћирилица ј практично већ нестала.
    Увек се извиним за словне превиде у брзини, па то чиним и сада. Моја жалост за ћирилицом је велика, јер сам објашњавању како се може на једини начин вратити ћирилица, још нема разумевања. А кад нема разумевања, не може бити ни српске ћирилице.

    Свиђа ми се