Биљана Диковић

ФБР ФЕЉТОН: Часлав Кузмановић – 2013, година великих одлука (3)


Мини фељтон: Са чим се Русија суочава као председавајућа „Групом 20“ (2)

2013, година великих одлука

 

Часлав Кузмановић

 

„Русија свету нуди партнерство цивилизација“ — Сергеј Лавров, шеф руске дипломатије на међународној конференцији „Русија у Свету моћи XXI века“, (Фонд стратешке културе, 7. 12. 2012)

„Проблеми глобалног карактера одређују садашњост и будућност народа и држава.“ — Сергеј Караганов, декан Факултета светске економије и политике Националног истраживачког универзитета „Виша школа економије“ (Руска реч, 29. 10. 2012)

02.02. 2013. за ФБР приредила Биљана Диковић

грб Руске Федерације

Балкан и Србија међу шљивама

У извештају Светске банке процењује се да је Западни Балкан у рецесији и да му је краткорочна економска перспектива тешка. Јавне финансије ће бити под притиском а проблем незапослености неће попустити док се не врати снажнији раст (а одакле? – питамо се ми), који је у стању да ангажује незапослене. Главни изазов је проналажење равнотеже између трајне фискалне консолидације и структурних реформи. Констатује се потреба да се покрене раст и отварање нових радних места.

Извештај прецизира, да фискална консолидација мора да се настави и да се убрзају реформе тржишта рада, инвестиционе климе и јавног сектора (Фонд стратешке културе, 20. 12. 2012).

Већ смо у ранијим текстовима објаснили да ове „реформе“ у ствари значе смањење права запослених, повећање права богатих (потенцијалних инвеститора) и распродају општих и јавних добара. Типичан неолиберални рецепт за „савршено друштво“.

Својеврсна је иронија, да је у Србији, земљи где сваки сељак зна да је „дуг зао друг“ и да је „боље плуг него дуг“, Запад пронашао и устоличио толико „визионара“, „експерата“ и заговорника најнељудскије економске праксе у историји људске цивилизације после класичног робовласништва (које су једино Словени прескочили).

Распродаја и уништење сопствених ресурса, задуживање код странаца да би се куповала њихова роба, створили су од Србије миљеника на десетине страних банака.

Србија је убрала све горке плодове неолибералног капитализма. Падове не вреди ни набрајати. Расте одлив „мозгова“, задуженост и незапосленост пре свега младих људи.

Ниједан од постојећих проблема није решив без инвестиција. Недостатак сопствених средстава за инвестиције је огроман проблем Србије у наредним годинама.

Због тога би требало пажљиво да пратимо какав ће став по питању инвестиција и отварања нових радних места, као примереном начину решавања кризе, отклањања бројних напетости и стварању услова за дугорочно одржив развој, заузети најмоћније земље света на предстојећем самиту Г-20, на челу са Русијом као председавајућом.

Пробуђена Латинска Америка

На маргинама самита Г-20, Руском иницијативом биће одржан и самит БРИКС-а, групи земаља припадају Бразил, Русија, Кина и Јужноафричка Република. То су земље које имају високу стопу раста, богате су ресурсима, а њихово становништво чини више од половине светског становништва.

Бразил је шеста економска сила на свету. Средином децембра прошле године усвојен је план акције за развој стратешког партнерства Русије и Бразила. Економска модернизација и војна сарадња су окоснице потписаних докумената.

Занимљиво је да је Бразил истовремено препознат као једна од држава са којом би САД требало интензивно да раде на учвршћењу постојећег светског поретка са институцијама као што су УН, Светска банка и ММФ (Ричард Фонтејн из Центра на нову америчку безбедност).

На предстојећем самиту Бразил ће вероватно, осим сопствених, заступати и интересе земаља Латинске Америке. После хаотичне ситуације коју су проузроковале САД 90-тих, „неолиберализмом за обе Америке“, овај континент је почео да се убрзано развија примењујући модел међусобног повезивања и национализације својих ресурса. Овакав модел, неспојив са неолибералним концептом који намећу ММФ и Светска банка, донео је велике промене у односима према страним земљама које су имале (имају и данас) хегемонистички приступ према том континенту. Доказ да Латинска Америка има властите интересе огледа се у спољној политици повезивања са Русијом, Кином, Индијом, Ираном.

Латинској Америци недостаје војна и политичка моћ. Предстојећи самит Г-20 и БРИКС-а је добра прилика да се на миран начин ускладе економска и политичка моћ Латинске Америке на глобалној сцени. У супротном, велика разлика међу становништвом унутар латиноамеричких земаља, као наслеђе неолибералног концепта, лако може бити инструментализована споља у корист старих хегемона.

Русија, председавајућа Самитом

 

Самит Г-20 биће одржан 5. и 6. септембра ове године у Санкт Петербургу. Русија ће обезбедити континуитет тема на оваквим скуповима: стање светске економије, отварање нових радних места, реформа међународног монетарног система, стабилност глобалног тржишта, промоција међународног развоја, јачање мултилатералне размене и борба против корупције.

„Главни задатак Русије као председавајуће земље видимо у томе да се напори Двадесеторице концентришу на дефинисање мера за стимулисање економског раста и стварање радних места“ изјавио је Владимир Путин (Руска реч, 8. 12. 2012).

Мере за повећање инвестиција и нови модели решавања проблема презадужених земаља биће представљени кроз две нове теме: „Финансирање инвестиција као основ економског раста и стварање нових радних места“ и „Модернизација националних система државних зајмова и управљање сувереним дугом“.

Први пут ће уочи самита бити организован заједнички сусрет министара финансија и министара рада. Боље разумевање између ова два наизглед супротстављена ресора засигурно ће допринети лакшем прихватању нових тема, тј. задатака Двадесеторице.

Посебно ће бити одржани форуми представника великог бизниса, грађанског друштва, синдиката и омладине. „Пракса показује да мере глобалног карактера доносе резултат само ако се ослањају на мишљења различитих група и узимају у обзир њихове интересе“ саопштио је председник Путин. (Руска реч, исто)

Земље БРИКС-а су припремиле садржајан пакет квалитетних предлога за реорганизацију кључних међународних институција, пре свега финансијских и економских. Њихов програм за реформисање ММФ-а и Светске банке треба да ојача положај читаве групе у кључним структурама међународног финансијског управљања, узимајући у обзир широк спектар интереса свих економија и земаља у развоју (Руска реч, 21.12. 2012).

Да би смо боље схватили важност улоге председавајућег неопходно је да се упознамо са основним морално-етичким ставовима којима ће се Русија руководити у настојању да оствари сопствени стабилни развој и истовремено да дâ допринос међународном развоју.

Експозе Владимира Путина у својству председника Русије, Савету Федерације нуди обиље информација у том смислу.

Како нас извештава Глас Русије (12. 12. 2012), Председник је прво нагласио неспорне економске успехе Русије од почетка 2000-их. Унутрашњи бруто производ се удвостручио, неколико пута се смањио државни дуг и инфлација, превладана је демографска јама, људи су почели да верују држави.

У условима када глобални развој постаје све неравномернији, сазрева терен за нове конфликте економског, геополитичког, етничког карактера. „Ко ће избити напред, а ко заостати и неизбежно изгубити своју самосталност, зависиће не само од економског потенцијала, већ од воље сваке нације, од њене унутрашње енергије, пасионираности, од способности да се креће ка променама.“ (Путин)

Очување суверенитета државе, њене моћи, сопственог националног идентитета су задаци Русије у 21. веку. Као економски приоритети акцентирани су јавна контрола елите, борба против корупције, увећање конкурентности, транспарентност приватизације, реструктуризација сировинског модела економије и извођење бизниса из оф-шор зона.

Сви смо одговорни за све

 

„Ми морамо да препородимо морал, да се удаљимо од прекомерног егоизма“ директно је рекао Председник Русије.

Није тешко на први поглед схватити да се сви ови приоритети Русије, као председавајуће Г-20, косе са тежњама неолибералног капитализма. Већ смо рекли да је то конзервативна политичка (не економска) доктрина која је против промена и која је убеђена да нуди „савршено друштво“. Ако и нуди, онда је то само за недодирљиву, анационалну елиту чији неморал налази повод у прекомерном егоизму. У таквом друштву не може постојати воља народа ни да биолошки опстаје а камо ли да се развија, брани и буде у моћи да помогне другима.

Искрено залагање за прокламоване циљеве и разрешење постојеће кризе капитализма, налаже прелазак са неолибералног система према држави благостања. То је држава која је способна „осигуравати, кроз различите моделе, 1) производњу јавних добара (здравство, школовање, станове, социјалну бригу…) која ће бити доступна свима, 2) осигурати равномерну расподелу дохотка, 3) сачувати околину за будуће генерације. Држава и тржиште морају деловати заједно, а новостворена вредност бити равномерно расподељена између рада и капитала.“ (Јурчић…)

По нашем мишљењу, овај прелазак са једног модела развоја на други и другачији, са циљном функцијом која обухвата и економски и друштвени развој, је та неопходна кардинална промена. Ако она не наступи, замениће је кардинални потреси.

Русија је велика, моћна и богата држава. Држава са буџетским суфицитом. Држава са најмањим јавним дугом на свету . Уместо незапослености, Русији недостаје радна снага. Русија има све услове да буде држава благостања. Таква Русија је пожељан предводник интеграција међу свим правдољубивим народима.

„… Тежња ка миру и праведности, достојанство, слобода и одговорност, честитост, милосрђе, марљивост и моралност“ — вредности које је у име Русије свету понудио Сергеј Лавров, у свом говору на међународној конференцији „Русија у свету моћи XXI века“, једине могу бити истинска основа савршеног друштва. (Фонд стратешке културе,  7. 12. 2012).

Србија као мала, презадужена држава са хроничним недостатком капитала за инвестиције може само пожелети успех самита Г-20, то јест, прихватање неопходних промена од стране моћних и богатих како би се побољшао положај свима.

Надамо се да ће моћни прихватити поруку словенског генија Достојевског: Сви смо одговорни за све!

(Крај)

——————————–
ФБР ФЕЉТОН: Часлав Кузмановић – Маске су пале (1)

ФБР ФЕЉТОН: Часлав Кузмановић – Балканизација Европе (2)