АНАЛИЗЕ И МИШЉЕЊА

Александар МЕЗЈАЈЕВ: ГЕНЕРАЛ СМИТ ПРОТИВ ГЕНЕРАЛА МЛАДИЋА


ГЕНЕРАЛ СМИТ ПРОТИВ ГЕНЕРАЛА МЛАДИЋА

Александар МЕЗЈАЈЕВ | 04.02.2013 |Фонд стратешке културе

за ФБР приредила Биљана Диковић

На суђењу генералу Р. Младићу пред МТБЈ појавио се и злогласни британски генерал Руперт Смит. Читава каријера Р. Смита повезана је са растурањем Југославије. Свој напредак у служби, Смит дугује управо својим успесима приликом војних пораза Срба. Он је 1996. године унапређен у звање генерал-лајтнанта (lieutenant-general) за његове “заслуге” у својству шефа УНПРОФОРА у Сарајеву, а 1999. године унапређен је у генерала армије (actinggeneral) за његове “заслуге” приликом командовања НАТО армијом у Европи. Ни после пензионисања Смит није могао да живи, а да не ратује против Срба и наставио је да пружа своје “услуге” Хашком трибуналу, поставши професионални сведок против Срба. Он је долазио да сведочи против Р. Караџића, З. Толимира, М. Перишића, С. Милошевића и Драгомира Милошевића.

 

ратко-младић

Међутим, “заслуге” Р. Смита не треба преувеличавати. Додуше, он се упињао из петних жила, но његова сведочења нису била посебно значајна. Тако је нпр. Слободан Милошевић “поцепао” Смита као дете, доказавши да генерал лаже. Он је доказао да је 1995. године Смит донео одлуку о почетку бомбардовања Срба, позивајући се на “њихову кривицу за напад на Маркале”, пре него што су стигли званични извештаји о резултатима истраге. Милошевић је такође доказао да је Р. Смит лагао суд о томе да су и С Милошевић и Р. Младић “знали за Сребреницу”. Милошевић је натерао Смита да жалосно лупета да чињеница “да је Младић био командант”[1] представља доказ да је он знао и оно што други знају. Индикативни су и одговори Р. Смита о томе да он не зна ништа о српским цивилним жртвама у Сарајеву! А он је био командант УНПРОФОРА!

С. Милошеввић: Да ли вам је познато колико је Срба погинуло у Сарајеву?

Р.Смит: … Не могу сада да се сетим која је бројка била у питању..

С. Милошевић: А да ли вам нешто значи ако вас подсетим да је било око 10 000 убијених Срба?

Р. Смит: Не, та ми цифра није од помоћи.

С. Милошевић: А да ли вам је познато да се још увек не зна судбина 5 000 Срба из Сарајева и околине?

Р. Смит: Не, о тим бројкама не знам ништа.

С. Милошевић: А да ли вам је познато колико је Срба било приморано да напусти Сарајево?

Р. Смит: Не.

С. Милошевић: Па, близу 150 000. Не знате ништа о тој бројци?

Р. Смит: Не у овом тренутку.[2]

Ово сведочење британског генерала представља добро историјско сведочанство и то морају да знају и памте они који желе да схвате каква је била улога британских “миротвораца” на Балкану…

И ево, у јануару 2013. године, Смит је поново доспео у Хаг како би посведочио против генерала Ратка Младића. Званични задатак Р. Смита је да достави доказе који се тичу структуре и хијерархије у војсци Републике Српске, команду и контролу у њој. Посредством Р. Смита тужилаштво је доставило преко 80 фајлова докумената, од којих сваки фајл садржи више од стотину страница.[3] Ипак Р. Смиту није пошло за руком да се представи као командант миротворачке мисије УН. Узгред, сам Смит је раније говорио да је УНПРОФОР мировна мисија. На унакрсном испитивању које је блиставо спровео Драган Иветић, утврђено је да је Р. Смит – ратни злочинац. Управо он је донео одлуку о бомбардовању Срба, немајући за то никаквих, ни правних, ни чињеничних основа. Управо он је стао на страну једне од сукобљених страна у грађанском рату и то на страну оних који су рат и започели.

Смит није успео да се покаже пред судом ни као частан човек (ипак је он некакав генерал). Тако је за време свог сведочења он изјавио да је циљ једне од његових војних операција било “понижавање генерала Младића, који није био способан да заштити гробове својих предака”. Изјава која га у потпуности карактерише! Међутим, зар се од ратног злочинца другачији морал могао и очекивати?

Ипак, постојао је још један разлог за сведочењем Р. Смита. Можда и најважнији. Јер за Хашки трибунал није важно установити истину, већ потпуно супротно – фалсификовати истину. Најважније што је Р. Смит требало да “докаже” јесте да оправда НАТО који је донео одлуку о рату у Југославији. Смит је тврдио да су “дејства Срба била толико ужасна да су међународни преговарачи одбацили њихове предлоге”. Ето, то је вероватно главни мотив позивања британског генерала да сведочи у овом суду. Но, да ли је уопште могуће оправдати НАТО-вске ратне злочинце – много више рангиране од генерала Смита.



[1] С.Милошевић је елегантно упитао Смита:

«Генерале, ви сте били командант НАТО снага 1999 године – то значи да сте ви знали за то,

да је ваша војска бомбардовала кинеску амбасаду, воз са избеглицама, аутобусе са људима»?

Председавајући судија Р.Меј није дозволио генералу да одговори, искључивши С.Милошевићу микрофон.

[3] Види: Annex A to Prosecution 92-ter Motion: RM-512 (Rupert Smith), //

Документ Међународног трибунала за бывшу Југославију IT-09-92-T, D48708-D48582, 18 December 2012.

—————–