ДРУШТВО

Никад Граница: Иницијатива Уставном суду за оцењивање уставности "резолуције о преговорима" (комплетан текст)


АДВОКАТ

КОЈИЋ СЛАВКА

Темерин, ул. Новосадска 308,

Тел.бр. 021 851 182

                063 870 23 89

У Темерину, 22.01.2013.

Наш број: 7/13

 

 

УСТАВНИ СУД СРБИЈЕ

11000 БЕОГРАД

Немањина 26

 

ИНИЦИЈАТОР ПОСТУПКА: Којић Славка, адв. у Темерину, ул. Новосадска 308, адреса становања Темерин, ул. Новосадска 385А/2, ЈМБГ 0908961805130

На основу чланова 168 став 2, у вези са чланом 167 став 1 тачка 1 Устава РС и члановима 29 став 1 тачка 2 и 51 Закона о Уставном суду, подносим

 

ИНИЦИЈАТИВУ ЗА ПОКРЕТАЊЕ ПОСТУПКА

ЗА ОЦЕЊИВАЊЕ УСТАВНОСТИ

РЕЗОЛУЦИЈЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ О ОСНОВНИМ ПРИНЦИПИМА ЗА ПОЛИТИЧКЕ РАЗГОВОРЕ СА ПРИВРЕМЕНИМ ИНСТИТУЦИЈАМА САМОУПРАВЕ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ (Сл.гласик РС бр. 4/2013), (у даљем тескту: Резолуција) која гласи:

 

            1. Народна скупштина Републике Србије, на основу Политичке платформе за разговоре са представницима привремених институција самоуправе у Приштини, утврђује основне принципе за политичке разговоре са представницима привремених институција самоуправе (ПИС) у Приштини:

а) Република Србија, у складу са међународним правом, Уставом и вољом грађана, не признаје и никада неће признати једнострано проглашену независност Косова;

б) Циљ разговора је стварање услова за српску заједницу и све друге националне заједнице на Косову и Метохији, којима се гарантује сигурност и пуна заштита људских права. Влада Републике Србије захтеваће заштиту свих зајемчених права Србима на Косову и Метохији, право на повратак и имовинска права. Влада Републике Србије обавезна је да настави расветљавање судбине несталих лица и да прати судске процесе окривљених за почињено етничко насиље над Србима;

в) Влада Републике Србије се овлашћује да настави са имплементацијом већ постигнутих договора и споразума са представницима ПИС у Приштини. Представници Републике Србије обавезују се да у наставку дијалога о решавању техничких и политичких питања са представницима ПИС у Приштини и представницима међународне заједнице будуће споразуме постижу у складу са ставовима и основним циљевима ове резолуције, настојећи да се са представницима ПИС у Приштини постигне свеукупни договор;

г) Све надлежности које као резултат преговора буду поверене ПИС у Приштини биће потврђене уставним законом и пренете органима Аутономне покрајине Косово и Метохија, у складу са Уставом, законима и другим прописима Републике Србије;

д) Разговори са представницима ПИС у Приштини треба да дају допринос бољем животу грађана на Косову и Метохији, миру и стабилности и европској будућности Србије и региона;

ђ) Договори са представницима ПИС у Приштини треба да буду постигнути уз константан дијалог са представницима Срба са Косова и Метохије.

2. Представници Републике Србије ће кроз преговоре тежити изналажењу споразумног и свеобухватног решења за Косово и Метохију. То решење мора да буде чврста основа за изградњу трајног мира и достизање пуне безбедности за све људе који живе на простору јужне српске Покрајине.

3. Република Србија спремна је да учини додатне уступке ради превладавања тренутног стања у односима између српског и албанског народа. Истовремено, Република Србија није спремна да чини додатне уступке који би могли да доведу до угрожавања њених државних и националних интереса.

4. Република Србија приступа дијалогу са ПИС у Приштини свесна значаја који би постизање обострано прихватљивог решења за Косово и Метохију имало у контексту даље и убрзане интеграције читавог региона Западног Балкана у Европску унију.

5. Народна скупштина Републике Србије захтева од Владе да је редовно извештава о развоју догађаја, току разговора са представницима ПИС у Приштини у вези са Косовом и Метохијом, као и о спровођењу овде утврђених циљева, активности и мера за заштиту суверенитета, територијалног интегритета и уставног уређења Републике Србије.

6. Ова резолуција и њоме утврђени правац, смернице и циљеви државне политике обавезујући су за све државне органе и организације и могу бити измењени једино новом резолуцијом Народне скупштине Републике Србије.

7. Ову резолуцију објавити у „Службеном гласнику Републике Србије“.

 

Разлози на којима се иницијатива заснива

 

            1. У тачки 1. став 1. Резолуције се наводи да  Народна скупштина на основу Политичке платформе за разговоре са представницима привремених институција самоуправе  у Приштини (у даљем тексту: Платформа), утврђује основне принципе за политичке разговоре са представницима привремених институција саоуправе (ПИС) у Приштини.

Из наведеног текста произилази да су Резолуција тј. основни принципи за политичке разговоре са представницма ПИС у Приштини донети на основу Платформе. При том није јасно ко је уопште донео Платформу, и у ком својству? Да ли је она донета од стране Председника републике или од стране грађанина Николић Томислава? О томе јавност никада није на поуздан начин упозната јер Платформа није нигде објављена као службени акт, већ се о њеној садржини  могло сазнати тек из медија. Општепозната је чињеница да током скупштинског заседања 13.01.2013. године, када је и усвојена Резолуција, на инсистирање једне групе посланика дошло до скидања ознаке „тајна“ са Платформе, након чега су се народни посланици упознали са текстом Платформе и тек након тога изгласали Резолуцију.

  Иако се ради о незваничном документу, садржај Платформе је путем Резолуције ушао у правни систем Републике Србије тј. на посредан начин и на мала врата садржај Платформе се преточио у садржину Резолуције, па као таква представља основ за тумачење целе Резолуције.

Сама по себи Платформа нуди читав низ противуставних решења. Тако се у Платформи наводи да Република Србија „пружила ПИС у Приштини ограничени правни и међународни субјективитет“ чиме би били прекршена начела Устава из чл. 1, 2, 3, 4 и нарочито чл. 8 Устава који гласи: „Територија Републике Србије је недељива. Граница Републике Србије је неповредива, а мења се по поступку предвиђеном за промену Устава“.

Затим, уводи се потпуно нов појам у наш уставноправни систем и то „Аутономна заједница српских општина“ чиме је повређен чл. 182 Устава. Срби би се свели на националну мањину у властитој држави што би била повреда чл. 1 Устава. Платформа предвиђа и претпоставља постојање Устава и закона  АП КиМ, а што је у  супротности са одредбом чл. 185 Устава која предвиђа да је статут највиши правни акт аутономне покрајине, те да о питањима из своје надлежности аутономна покрајина доноси одлуке и друга општа акта. Такође, текст Платформе предвиђа да судови и полиција  на КиМ буду установљени законима на нивоу Покрајине, а што је супротно  одредби чл. 142 ст.1, 147 ст.1 и 136 Устава Републике Србије… Платформа врви од неуставних решења које је понудила као смернице за разговоре са ПИС у Приштини.

  Заснивајући се на Платформи, чији садржај у суштини представља прави удар на уставни поредак Републике Србије, Резолуција је и сама попримила такав карактер преузевши дух неуставности као основно начело за тумачење свих одредаба Резолуције. Дубоко противуставна, Платформа никако није смела послужити као основ  на којем је Народна Скупштина утврдила основне принципе за политичке разговоре са представницима привремених институција самоуправе (ПИС) у Приштини. Пошто се  ради о одредби која је начелног карактера, Резолуција која се заснива на том начелу је  неуставна у целости.

Резолуција уводи термин: представници привремених институција самоуправе (ПИС) у Приштини сматрајући их равноправном страном за разговоре са представницима Републике Србије. Овај термин је непознат нашем правном поретку и важећи Устав га не познаје. Не ради се о органима који су у систему државне управе Републике Србије, те стога представници власти РС не могу бити у политичким разговорима са њима, јер се тиме крше основна начела Устава изражена у чл. 1, 2, 3 ,4 и 8 Устава. Ради се о нелегалним органима „самопроглашене Републике Косово“ и њиховим представницима, те исти као такви никако не могу бити страна са којом представници власти Републике Србије могу и смеју постизати било какве споразуме.

Резолуција кроз чији се цео текст провлаче разговори ради постизања „договора и споразума“ са представницима привремених институција (ПИС) у Приштини, подразумева да би представници власти Републике Србије прећутно вршили признање правног и међународног субјективитета насилно и једнострано отцепљеног дела Републике Србије, а што је супротно основним начелима Устава РС (чланови 1,2,3,4 и 8).

 У тачки 1в Резолуције се констатује да се  Влада Републике Србије  „овлашћује да настави са имплементацијом већ постигнутих договора и споразума са представницима ПИС у Приштини“, те да се представници Републике Србије обавезују  да“у наставку дијалога о решавању техничких и политичких питања са представницима ПИС у Приштини и представницима међународне заједнице будуће споразуме постижу у складу са ставовима и основним циљевима ове резолуције, настојећи да се са представницим ПИС у Приштини постигне свеукупни договор“.

И ова одредба садржи појмове непознате нашем уставноправном поретку.

Као прво, појам  „договори и споразуми“ нису познати нашем Уставу па је нејасна природа ових аката. У чл. 16 Устав прописује да су потврђени међународни уговори саставни део правног поретка и непосредно се примењују, с тим што морају бити у складу са Уставом. „Договори и споразуми“ никако не могу бити међународни уговори јер нису закључени од стране субјеката међународног права, нити су потврђени од стране Народне скупштине.  Самим тим не могу имати снагу правног акта нити су део правног поретка Републике Србије. Како Резолуција овлашћује Владу РС да настави са имплементацијом већ постигнутих „споразума и договора“, то значи да је овом одредбом Влада овлашћена да спроведе и примени акте које немају никакву правну снагу. Тиме је Народна скупштина РС, доносећи Резолуцију, повредила основно начело владавине права, изражено у чл. 3 Устава, као и друга начела   из чл. 1,2,4 и 8 Устава РС.

Наставак са «имплементацијом већ постигнутих договора и споразума са представницима ПИС у Приштини», тј. са применом тзв. бриселских споразума Стефановић-Тахири, који још увек чекају оцену уставности пред Уставним судом, значи промену граница Републике Србије, супротно одредби чл. 8 Устава РС. Договор о Интегрисаном управљању границом (IBM – INTEGRATED BORDER MANAGEMENT),  је појам из Лисабонског споразума ЕУ из 2007. који регулише гранични режим између суверених држава ЕУ), а којим споразумом се успоставља државна граница између КиМ и централне Србије.

***

На основу изложеног предлажем да Уставни суд покрене поступак ради оцењивања уставности наведених одредаба, одржи јавну расправу, у смислу чланова 37 и 38 Закона о уставном суду и, применом члана 45 истог закона, донесе

 

О Д Л У К У

 

УТВРЂУЈЕ СЕ  да није у сагласности са Уставом Републике Србије одредбе Резолуција Народне скупштине Републике Србије о основним принципима за политичке разговоре са привременим институцијама самоуправе на Косову и Метохије (Сл.гласник РС бр. 4/2013) која гласи:

1. Народна скупштина Републике Србије, на основу Политичке платформе за разговоре са представницима привремених институција самоуправе у Приштини, утврђује основне принципе за политичке разговоре са представницима привремених институција самоуправе (ПИС) у Приштини:

а) Република Србија, у складу са међународним правом, Уставом и вољом грађана, не признаје и никада неће признати једнострано проглашену независност Косова;

б) Циљ разговора је стварање услова за српску заједницу и све друге националне заједнице на Косову и Метохији, којима се гарантује сигурност и пуна заштита људских права. Влада Републике Србије захтеваће заштиту свих зајемчених права Србима на Косову и Метохији, право на повратак и имовинска права. Влада Републике Србије обавезна је да настави расветљавање судбине несталих лица и да прати судске процесе окривљених за почињено етничко насиље над Србима;

в) Влада Републике Србије се овлашћује да настави са имплементацијом већ постигнутих договора и споразума са представницима ПИС у Приштини. Представници Републике Србије обавезују се да у наставку дијалога о решавању техничких и политичких питања са представницима ПИС у Приштини и представницима међународне заједнице будуће споразуме постижу у складу са ставовима и основним циљевима ове резолуције, настојећи да се са представницима ПИС у Приштини постигне свеукупни договор;

г) Све надлежности које као резултат преговора буду поверене ПИС у Приштини биће потврђене уставним законом и пренете органима Аутономне покрајине Косово и Метохија, у складу са Уставом, законима и другим прописима Републике Србије;

д) Разговори са представницима ПИС у Приштини треба да дају допринос бољем животу грађана на Косову и Метохији, миру и стабилности и европској будућности Србије и региона;

ђ) Договори са представницима ПИС у Приштини треба да буду постигнути уз константан дијалог са представницима Срба са Косова и Метохије.

2. Представници Републике Србије ће кроз преговоре тежити изналажењу споразумног и свеобухватног решења за Косово и Метохију. То решење мора да буде чврста основа за изградњу трајног мира и достизање пуне безбедности за све људе који живе на простору јужне српске Покрајине.

3. Република Србија спремна је да учини додатне уступке ради превладавања тренутног стања у односима између српског и албанског народа. Истовремено, Република Србија није спремна да чини додатне уступке који би могли да доведу до угрожавања њених државних и националних интереса.

4. Република Србија приступа дијалогу са ПИС у Приштини свесна значаја који би постизање обострано прихватљивог решења за Косово и Метохију имало у контексту даље и убрзане интеграције читавог региона Западног Балкана у Европску унију.

5. Народна скупштина Републике Србије захтева од Владе да је редовно извештава о развоју догађаја, току разговора са представницима ПИС у Приштини у вези са Косовом и Метохијом, као и о спровођењу овде утврђених циљева, активности и мера за заштиту суверенитета, територијалног интегритета и уставног уређења Републике Србије.

6. Ова резолуција и њоме утврђени правац, смернице и циљеви државне политике обавезујући су за све државне органе и организације и могу бити измењени једино новом резолуцијом Народне скупштине Републике Србије.

7. Ову резолуцију објавити у „Службеном гласнику Републике Србије“.

 

На основу одредбе чл. 56 у вези са одредбом чл. 46 ст. 1 тач.3 Закона о уставном суду  предлажем да Уставни суд ХИТНО донесе следеће

 

РЕШЕЊЕ


ОБУСТАВЉА СЕ даља имплементација свих „договора и споразума постигнутих са представницима привремених институција самоуправе (ПИС) у Приштини“, те се НАЛАЖЕ Влади Републике Србије, Председнику Владе РС и осталим представницима Републике Србије да прекину предузимање било којих радњи и доношење било којих аката у циљу даље имплементације већ постигнутих „договора и споразума са представницима ПИС у Приштини“.

ОБУСТАВЉА СЕ наставак дијалога о решавању техничких и политичких питања са „представницима ПИС у Приштини“ те се НАЛАЖЕ Влади Републике Србије, Председнику Владе РС и осталим представницима Републике Србије да прекину дијалог о решавању технички и политичких питања, те да постижу договоре и споразуме са „представницима ПИС у Приштини“.

Разлози на којима се заснива иницијатива за доношење привремене мере

Даљом имплементацијом већ постигнутих договора и споразума, као и евентуалним склапањем нових договора и споразума,  наступиле би неотклоњиве штетне последице по интересе Републике Србије и њене грађане који су једини носиоци суверености према одредби чл. 2 Устава.

Спровођењем постигнутог договора о Интегрисаном управљању границом већ је успостављена међудржавна граница, а у међувремену су склопљени и договори о наплати царина. На тај начин је грађанима Републике Србије ускраћено основно људско право гаранатовано чланом 39 Устава Републике Србије – право слободе кретања.  Прекршена је и прокламована забрана дискриминације јер су грађани Републике Србије који живе на територији КиМ доведени у неравноправан положај у односу на друге грађане РС (чл. 21 Устава РС). Спровођењем договора о интегрисаном управљању границом Република Србија престаје бити јединствено привредно подручје са јединственим тржиштем роба, рада, капитала и услуга, а престаје да важи и принцип правне једнакости на тржишту (чл. 82 ст. 2 и 84 ст. 1 Устава РС). Повлачењем границе створен је општи осећај несигурности за грађане Републике Србији који су лојални својој држави, те су им на тај начин ускраћена и сва остала основна људска права прокламована Уставом РС и Европском конвенцијом о заштити људских права и основних слобода. Сваким даљим актом и радњом у циљу  примене већ постигнутих договора били би угрожени, како грађани Републике Србије, тако и уставни поредак Републике Србије.

Постизање нових договора и споразума у атмосфери у којој су одредбе Устава фактички суспендоване, може да нанесе неотклоњиве штетне последице по уставни поредак Републике Србије. Опште је познато помињање „столице у УН“ од стране актуелног Премијера када је у први мах изјавио „Србија може да разговара и о столици за Косово у Уједињеним нацијама“, да би та изјава касније била ублажена изјавом „Србија се никада неће сложити са столицом у УН, осим ако то не буде у складу с нашим националним интересима“.

У сваком случају, јасно се  може наслутити у ком правцу би  даљи договори и споразуми могли да крену. Обзиром да се ради о политичком терену, ипак треба имати у виду да склапање нових споразума и договора ствара  политичку обавезу за државу да преузете обавезе и спроведе.

Услед тога је неопходно да Уставни суд, на основу одредбе чл. 56 ст.1 Закона о уставном суду  ХИТНО донесе решење и одреди све, на закону засноване мере, неопходне за ефикасно спречавање настанка неотлоњивих штетних последица  по Републику Србију и њене грађане.

 

                                                            Иницијатор Којић Славка, адв. у Темерину

Извор: Никад граница
__________
Повезани текстови: НИКАД ГРАНИЦА: Жалба против Уставног суда

1 reply »