Александар Недељковић

ИЗ НАШЕ ИСТОРИЈЕ: Добротворне Задруге и Друштва Српкиња у Дубровнику …


Од  Добротворне  Задруге  Српкиња  Дубровкиња до Друштва ,,Књегиња Зорка” у Дубровнику

deca

Добротворне Задруге Српкиња биле су просветна и хуманитарна удружења српских жена у Аустро-Угарској. Прва Задруга основана је 1867. у Новом Саду а Задруга Српкиња Дубровкиња основана 1887. Свима им је био заједнички задатак: организовање жена за рад на општем добру, оснивање српских виших девојачких школа и културни рад преко новина „Женски Свет“. Лист је излазио једанпут месечно у Новом Саду од 1886 до 1914. Савез Добротворних Задруга Српскиња основан је 1912. са седиштем у Загребу. Пред рат 1914. било је 86 Добротворних Задруга Српкиња и то: у Угарској 29, у Хрватској и Славонији 27, у Аустрији и Далмацији 4, у Босни и Херцеговини 22 и у Америци 4.

Задруга Српкиња Дубровкиња приредила је на св. Николу 6 (18) децембра 1894. Беседу. На беседи је суделовало Српско пјевачко друштво „Слога”, грађански оркестар, ученице српске женске школе Божа Бошковића : Мила Јелић, Љубица Врчевић, Илка Герун, Персида Богојевић, Даница Кнежевић, Милка Бубало, Даница Бабић и господа: Стева Кнежевић, Илија Нардела, Луја Сухора, Антоније Писарић и Ђорђе Бабић (1).

На челу задруге у Дубровнику била је Теодора Тона Бошковић. По жељи свог мужа Боже Бошковића, основала је заједно са Ником Бошковићем и Маријом Опуић српску женску школу у Дубровнику. Прилози су скупљани и изван Дубровника. Међу добротворима задруге били су епископ Герасим Петрановић, Аничић, Крсмановић, Катарина Јовановић, Марија Опуић, Шкуљевић, Гркавац и други. Задруга је упутила молбу православној црквеној општини у Трсту за новчану помоћ ради оснивања пансиона за српске ученице на школовању у Препарандији у Дубровнику. У молби је истакнуто да је пансион потребан за ученице из покрајине и залеђа. Ученице из Дубровника живеле су код својих родитеља (2).

Задруга Српкиња Дубровкиња приредила је забаву о св. Николу 1899. уз суделовање српског пјевачког друштва „Слоге“ тамбурашког радничког збора. (3) У просветном раду Српска Зора сарађивала је са Добротворном задругом Српкиња Дубровкиња.

Добротворна задруга Српкиња Дубровкиња била је 1916. од аустријске власти распуштена. Решење је 8. фебруара 1916. уручено председници Задруге Александри Иванишевић, али се задруга жалила Намесништву. Представнице задруге су покушавале доказати да је задруга само хуманитарна установа и да је у оним тешким часовима од преке потребе. Поглаварство је сматрало да “је та установа углавном за тим радила да дјецу мање имућних слојева православне вјере одгоји у српско-радикалном смислу”. У правилима задруге било је унесено да читава имовина припада православној цркви ако се Друштво растури. На основу овога је црква тражила и добила имовину задруге. Црквена управа позвала је Марицу Ј. Перовић да размотре обнову рада задруге. Позване су старе чланице на договор. На састанку једногласно су одлучиле да се задруга обнови. Именована је привремена управа која је окупила 115 чланица.(4)

На својој скупштини од 10. априла 1930. „Добротворна задруга Српкиња Дубровкиња“ одлучила је да се уједини са Друштвом „Књегиња Зорка“ чија је матица била у Београду. После разговора са Главним Одбором „Књегиње Зорке“ у Београду задруга је сазвала ванредну скупштину 28. јула 1930. на којој је дефинитивно прихваћена и остварена идеја о спајању „Добротворне задруге Српкиња Дубровкиња“ са „Књегињом Зорком“. Уз велико одушевљење скупштине председница је изразила задовољство и срећу што њено дотадашње Друштво добија име велике покојнице која је „крвном нераздружном везом за увијек ујединила двије славне династије наше: Карађорђевића и Петровића-Његоша“. Основан је пододбор Друштва „Књегиња Зорка“ у Дубровнику. У управу Друштва ушле су чланице управе задруге : председница Марица Перовић, чланице Даница Радовић, Александра А. Бјеладиновић, Јованка Рађеновић, Анка Милутиновић, Марица Ћоровић и Лепосава Гатало. У Надзорном одбору били су: прота Божидар Митровић, Маја Рајковић, Милка Тошовић и Марица Берковић. Друштво је основало интернат за женску децу која су долазила у Дубровник на школовање. Заузимањем претседнице, која је ставила на расположење целокупни свој намештај и библиотеку, затим новчаном помоћу Министарства просвете (10.000 дин.) и Банске управе са Цетиња као и помоћу Главног Одбора из Београда у потребном намештају, интернат је почео рад у јесен 1930. у згради српске православне црквене општине. Питомице интерната похађале су гимназију и учитељску школу. У интернату су биле питомице из Црне Горе, Херцеговине и две из Албаније. Домом је управљала председница друштва. Пододбор се бринуо за сиромашну децу из основне школе. Пред Божић набављале су одело за сиромашне ђаке из заоштавштине Ђорђа Грковца. Пред ускршње празнике Друштво је истој деци даровало црвена јаја, колаче и воће. За Врбицу скупљеним добровољним прилозима грађанства заузимањем управе, која је сама шила одела, обучено је, што потпуно што делимично, 40 деце, и свима набављена звонца. Друштво је помагало и сиромашну децу руске колоније. У Руском Дому приређено је божићно дрвце – јелка те су том приликом обучена и обдарена сва сиромашна деца руске колоније. Осим деце помогнуто је новчаном помоћу више руских болесних и изнемоглих породица. Друштво  „Књегиња Зорка“ наставило је да се стара о њима. Старање се није састојало само у материјалној помоћи. Образован је Одбор госпођа који се старао да ублажи беду невољних руских избеглица. Претседница друштва „Књегиња Зорка“ била је изабрана за претседницу тог Одбора. За све ове заслуге руска колонија изабрала је Марију Перовић за своју почасну чланицу. Пред божићне и ускршње празнике помагало је сиромахе Убошког дома на Посату или новцем или намирницама.  Друштво се заузимало да се ђаци основних школа сместе у Дечије опоравилиште на Локруму. Заузимањем Друштва добијао је известан број сиромаха помоћ од Градске општине пред Божић према списку које је Друштво предавало општини. Сваке године Друштво је у просторијама интерната прослављало своју крсну славу Св. Андреју Првозваног сечењем славског колача, у присуству чланица, преставника власти и корпорација и осталих пријатеља Друштва. Друштво је сваког фебруара приређивало своју велику годишњу забаву.
Друштво „Књегиња Зорка“ је присуствовало свечаној предаји заставе коју је даровала Општина дубровачка разарачу „Дубровник“. Град Дубровник предао је 1932. почасну бојну заставу разарачу „Дубровник“ у присуству изасланика краља, начелника града, претставника установа, удружења и многобројног грађанства Дубровника. Цео Дубровник, као и Груж били су окићени југословенским заставама. Пристаниште у Гружу, у коме је разарач био усидрен лепршало се у мору заставица. Брод је био окићен лавориком и цвећем. Благослов заставе извршили су православни и католички свештеник. При предаји заставе начелник града Дубровника др. Мића Мићић изјавио је : „Слика св. Влаха, патрона Дубровачког, која је утиснута на застави нека буде увек у помоћи југословенским морнарима …”. Заставу је примио командант разарача Дубровник, капетан бојног брода Армин Павић.

Дочекале су и бринуле о смештају студената Мале Антанте. Учествовале су у дочеку певачког друштва из Битоља. Присуствовале су полагању камена темељца задужбине Милеве Константиновић, а затим неколико месеци касније освећењу дома. Милева Константиновић рођена Опуић у жељи да овековећи успомену на покојног супруга (рођака краља Александра Обреновића) поклонила је 250.000 динара за изградњу дома за смештај старијих лица православне вере из Дубровника. Дом ,,Задужбина великог добротвора генерала Александра Константиновића од Гверман Обреновића” отворен је 6 маја 1933. у присуству епископа др. Симеона Станковића, Милеве Константиновић с породицом и бројног грађанства. Да би се разликовао од Задужбине Ковачевић (Стари сиротињски дом на Посату) назван је Нови сиротињски дом на Посату. Дом је радио до 1947. када су одлуком градских власти штићеници пребачени у градски дом, а у зграду су усељени станари.

Stara luka Dubrovnika

Биле су заступљене у одбору за дочек Пен-клубова у Дубровнику. Дочекале су цвећем пољске парламентарце и „Јединство славенских жена“. Епископ Захумско-херцеговачки др.Симеон Станковић посетио је 12.11.1932. интернат, интересујући се за рад и напредак друштва. Остао је врло задовољан савршеним редом и уређењем завода. Приликом посете патријарха Варнаве 1933. Друштво је било заступљено у ширем одбору за дочек. Поред осталих преставника разних установа претседница Марија Перовић и тајница друштва Лепосава Гаталова биле су примљене у аудијенцију код патријарха. Патријарх им је пре своје посете Дубровнику, упутио икону Св. Андреје Првозваног (5).

Друштво „Књегиња Зорка“одржало је фебруара 1937. скупштину на којој је с акламацијом изабрана за председницу Мира Ћатовић. За потпредседнице изабране су Марица Марић и Ђина Цар, а за благајницу Анка Њирић (6).
Даница Радовић, претсједница Друштва „Књегиња Зорка“ и претсједница Одбора за збрињавање сиромашних Руса у Дубровнику, била је априла 1937. одликована од Руског Црвеног крста за свој рад који је са одбором госпођа проводила у корист сиромашних Руса. На позив Соколског друштва у Дубровнику упученог 1937. дубровачким друштвима и установама да у Петровој Петољетки изврше хумана дјела Пододбор друштва Кнегиње Зорке заветовао  се да ће  помагати старце и старице у дому на Посату и о Ускрсу ће сваке године обући 15 сиромашних ђака основних школа.(7)

Пододбор „Књегиње Зорке” приредио је јануара 1938. на дан рођендана краљице Марије чајанку у Официрском дому. У програму су биле декламације, музика и певање. Програм су извели ученици и ученице свих школа у Дубровнику и Соколи. У листу „Дубровник” истакнуте су „Жива слика” од М. Црнчевић, које су изводиле ученице Учитељске школе и вјежбаонице; затим ритмичке игре од М. Мозетић „Момак и дјевојка” изведене од чланова и чланица сокола и „Вече на шкољу” симболична вјежба са рецитацијом истоимене песме Алексе Шантића. Лист „Дубровник” истакао је залагање управе и радног одбора друштва. Пододбор друштва „Књегиња Зорка” захвалио се на судјеловању у програму соколима и управама школа : Државне гимназије, Поморске трговачке академије, трговачке академије, Учитељске школе и вјежбаонице, Државне мушке и женске грађанске школе и Женске основне школе.(8) У листу  „Дубровник” забележено је да је Милица Банац упутила из Дрездена друштву „Књегиња Зорка” 2.000 динара за православну сиротињу. Пава Рачић приложила је 300 динара, гђа Глуцка 200 динара а  Српска банка 100 динара. (9)

Друштво ,,Књегиња Зорка” приредила је у хотелу Империјалу опроштајну чајанку својој председници Мири Ћатовић, која је одлазила у Београд. Чајанки су присуствовале све чланице управног и радног одбора као и неколико редовних чланица. Чајанка је била признање предсједници која је много радила и допринела напретку друштва.(10)

Пододбор „Књегиње Зорке” приредио је јануара 1939. на дан рођендана краљице Марије чајанку у Официрском дому. Програм је отворен рецитацијом краљици и певањем државне химне а завршен одавањем почасти југословенској застави са живом сликом на ратном броду. У програму су узели учешћа ђаци скоро из свих школа у Дубровнику. По оцени у листу „Дубровник” ђаци су одушевљено изводили поједине тачке. Програм су припремили наставници М. Мозетић, М. Црнчевић, Д. Рајачић и начелник Сокола Коштре. Позиву се одазвао професор др. Шлаус са својим гудалачким квартетом. У листу „Дубровник” истакнуто је : „Имајући на уму  да … све своје приредбе извађа у каритативне сврхе, рад је њихов примјеран и похвалан.”

Поводом смрти Милеве Константиновић 3 јануара 1939. у листу „Дубровник” истакнуто је : „ велика добротворка, која је пред неколико година сазидала у нашем граду на Посату лијепи Дом за изнемогле и сиротне старце и старице српско-православне вјере у Дубровнику. Овај Дом велика добротворка предала је за вјечна  времена Српско-православној црквеној општини у Дубровнику у власништво под именом : Задужбина Александра Константиновића од Гверман  Обреновића.”(11) Друштво  „Књегиња Зорка“ је сакупљала прилоге за зимску помоћ. У листу „Дубровник” истакнуто је : „Похвално је, да се је свак, коме се је обратило за прилог, одазвао у границама своје могућности и приложио друштву, и тиме му омогућило да помогне и пружи помоћ у одијелу, намирницама и у новцу стотини породица. Истичући са похвалом овај хуманитарни рад друштва, свакако је изгледно и за похвалу одазив свих лица која су својим прилогом омогућили друштву да ублажи биједу својих ближњих.” (12)

Споразумом Цветковић-Мачек 26.8.1939. Дубровник је одвојен од Зетске бановине и додељен новоствореној Бановини Хрватској. ХСС је у Бановини Хрватској одмах почео са чишћењем неистомишљеника (Југословенски националисти, Срби католици …) и са премештањима државних кадрова. Упркос прогонима Савјет дубровачких културних и националних установа (Дубровачка Грађанска музика, Дубровачко Радничко друштво, Д.С.П.Д.„Слога”, Матица Српска, Народна Одбрана, О.Н.О.„Нова Југославија”, Пододбор друштва Књегиња Зорка и Соколско Друштво) прославио је годишњицу ослобођења свог града 13 новембар 1940. Лист дубровачких Срба „Дубровник” је констатовао да док су српска и југословенска друштва истакла државне заставе „као преставници истинског и правог Дубровника – Опћина и хрватска удружења тог дана давали су изглед потпуно једнак свим XIII новембра у бившој Аустрији.”(13)

У дворани „Слоге” прослављене су Материце. Хор „Мале Слоге”, ђаци основне школе, гимназије и грађанске школе, под дириговањем учитеља Д. Рајачића извели су забавни програм. Атракција била је четворогодишња беба Биљана Милишић, која је у кринолини са периком и лорњоном рецитовала песмицу о „маленој дами са кринолином”. Вредне чланице Пододбора Друштва „Књегиња Зорка” обуле су а и неке одјенули преко 90 сиромашне деце, међу којима и многе римокатоличке вере. Ово обување сиромашне деце било је из фонда добротвора Ђ. Грковца и од сакупљених прилога. Поред председнице Д. Радовић и подпредседнице Марић, истицале су се млађе чланице Нардели и Вучетић.(14)

deca2

По подацима из књиге „Дубровник у народноослободилачкој борби и социјалистичкој револуцији 1941-1945“, на подручју дубровачке општине после успоставе Бановине Хрватске обуставиле су делатност „Српско хумано друштво „Књегиња Зорка“ и Српска народна женска задруга (15). Лист „Дубровник” извештавао је о раду Савјета дубровачких културних и националних установа, у коме је деловао Пододбор друштва „Књегиња Зорка“.

Добротворна Задруга Српкиња Дубровкиња основана је 1887. као једна од  Добротворних Задруга Српкиња осниваних у Аустро-Угарској. Савез Добротворних Задруга Српскиња основан је 1912. На челу задруге у Дубровнику била је Теодора Тона Бошковић. Добротворна задруга Српкиња Дубровкиња била је 1916. од аустријске власти распуштена. Поглаварство је сматрало да је та задруга  углавном за тим радила да дјецу мање имућних слојева православне вјере одгоји у српско-радикалном смислу. Задруга је обновљена а 1930. спојила се са  „Књегињом Зорком“. Дом на Посату који је Милева Константиновић предала  за  вјечна времена Српско-православној црквеној општини у Дубровнику радио до 1947. када су одлуком градских власти штићеници пребачени у градски дом, а у зграду су усељени станари.

                                                     Саша Недељковић

                              члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

 

 

Напомене :

1.Б.Миљковић, „ Добротворне Задруге Српкиња“, стр.615, Народна Енциклопедија СХС, књига I ; „Женски Свет“, лист Добротворних задруга српкиња у Новом Саду, стр. 11, бр.1, Год. X, 1.јануара 1895; „Србобран, народни српски календар за годину 1913”, Српска штампарија у Загребу, стр. 38;
2. Споменица друштва „Књегиња Зорка“, Београд, 1934, стр. 311; ,,Култура Срба у Дубровнику 1790-2010”, Београд-Дубровник, 2012, стр. 210, 342;
3. „Женски свет”, бр. 1, у Новом Саду , 1 јануара 1901, Год. XVI, стр.10;
4.Споменица друштва „Књегиња Зорка“, Београд, 1934, стр. 311,312; Милан Ж. Живановић, “Дубровник у борби за уједињење 1908-1918”, Београд 1962, стр. 128;
5.Споменица Друштва „Књегиња Зорка“, Београд, 1934, стр.185, 313, 314; М. Вукелић-Десански, „Велика свечаност у Дубровнику”, „Недељне илустрације“, бр. 40, Београд, 2 октобра 1932, стр. 30; ,,Култура Срба у Дубровнику 1790-2010”, Београд-Дубровник, 2012, стр. 277, 279;
6.„Друштво Књегиња Зорка”, „Дубровник”, 13 фебруара 1937,бр. 2, Дубровник ,стр. 3;
7. „Одликовање”, „Дубровник”, бр. 12, Дубровник, 24. априла 1937, стр. 3;„Петрова Петољетка у друштвима и установама”, „Дубровник”, Дубровник, 23. Октобар 1937, бр. 39, стр. 4;
8. „Чајанка”, „Дубровник”,бр. 1, 6. јануара 1938, Дубровник, стр. 3; „Свечана чајанка “Књегиње Зорке”, ,,Захвала”, „Дубровник”,  Дубровник, 15. јануар 1938,  бр. 2, стр.4;
9. „За ,,Кнегињу Зорку”, „Дубровник”,  Дубровник, 15. јануар 1938,  бр. 2, стр.4;

10. „Опроштајна чајанка”, „Дубровник”, Дубровник, 17 августа 1938, бр 34, стр. 4;

11.„Свечана чајанка у част Рођендана Њ. В. Краљице Марије у Официрском дому”,  „Милева уд. Константиновић”, „Дубровник”,  Дубровник, 14 јануара 1939, бр. 2, стр. 4;

12.„Каритативно дјеловање „Кнегиње Зорке”, „Дубровник”,  Дубровник, 14 јануара 1939, бр. 2, стр. 4;

13. „Кроз град и предграђе”, стр.3 – 4, бр.45, „Дубровник”, 16.новембра 1940, Котор-Дубровник;
14. „Прослава Материца”, „Дубровник”, бр. 1, 4 јануар 1940, Котор-Дубровник, стр.4;
15. Душан Пленча, „Однос грађанских политичких структура Дубровника према борби за национално ослобођење и социјални преображај (1941-1945)”, „Дубровник у народноослободилачкој борби и социјалистичкој револуцији 1941-1945“, Сплит 1985, стр. 1050;

 

 

                                                                                          

 

 

 

 

 

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.