Александар Недељковић

ИЗ НАШЕ ИСТОРИЈЕ: СОКОЛИ НА МЉЕТУ …


                                Соколи  на  Мљету

MLJET

Почетак тридесетих година 20 века било је раздобље омасовљења соколских јединица (друштава и чета). Држава је у том периоду пружала подршку соколима. Срби католици сматрали су да је соколство цемент у темељу Југославије.(1) Зато су  масовно улазили у соколска  друштва.

Соколско друштво Дубровник радило је на оснивању нових соколских сеоских чета. У извештајима за скупштину соколског друштва Дубровник одржану 28. фебруара 1937. истакнуто је: „тихи и незапажени ситни рад појединаца соколских радника, … савјесно и предано вршили своју соколску дужност. Показали су труд и преданост оних који су по бури, мразу, киши и жези одлазили у наше крше или на неки усамљени оток и обављали један важан народни и соколски посао.” (2) У Соколским четама Соколског друштва Дубровник било је чланова : Бабино Поље 176 члана (основано 1933), Ћилипи 109 чланова (1931), Ђуринићи-Молунат 40 чланова (1931), Говеђани 47 чланова (1933),  Комолац 58 чланова (1933), Корита (Мљет) 31 члан (1933), Мандаљена (Доња Жупа) 45 чланова (1931), Мокошице 62 члана (1930),  Мравинци 39 чланова (1933) , Мрцине 25 чланова (1933), Орашац 74 члана (1931), Плат-Солине 36 члана (1933), Плочице 86 члана (1931), Пострање (Горња Жупа) 69 чланова (1931), Слано 49 члана (1933), Суђурађ  101 члан (1933), Витаљина 55 члана (1931),  Затон 89 чланова (1931). Соколско Друштво Дубровник имало је 1932. 9 чета са 491 чланом, 26 нараштаја и 134 деце а 1933. 18 чета са 916 чланова, 74 нараштаја и 201 деце.(3)

Од соколских чета на Мљету најбројнија је била чета Бабино Поље. У Управи 1934. били су старешина Никола Стражичић Мусић, заменик старешине Никола Ђуровић, тајник Борис Сундтрен, благајник Иво Хајдић Троје, вођа Паво Добројевић, повереник за штедњу Јоаким Чумбелић, прочелник трезвености и референт за здравство др. Владислав Бељаков, повереник за привреду Вицко Сршљен Фиће, повереник социјалног рада Никола Т. Хајдић, књижничар Јозо Сршљен  Марков, домаћин Мато Хаџовац, повереник Н.О.О.  Паво Добројевић, председник пољопривредне секције Иво М. Ђуровић, чланови секције  Вицко Сршљен Фиће,  Јоаким Чумбелић. Ревизори : чланови Јозо  Хајдић Кокица и  Влахо Влаховић. (4)

У Управи чете Корита 1934. били су старешина Антун Франић,  заменик старешине Балдо Краљ,  тајник Паво Башица,  благајник Нико Шабан, начелник Јозо Франић, просветар Перо Франић,  домаћин Нико Белин. Одборници Вице Пухиера и Влахо Краљ. Ревизори Антун Скурла и Иво Добелић.

У Управи чете Прожура-Марановићи 1934. били су старешина Мато Марковић,  заменик старешине Франо Башица, просветар Иво Главар, начелник Влахо Деполо, заменик Иван Јанчић, благајник Божо Башица, књижничар Паво Марковић, тајник Петар Јанчић, статистичар Божо Башица, домаћин Јозо Ђивановић, повереник за штедњу Башица Паво Уличар, повереник  за пољопривреду и  трезвеност Никола Каштелан. Ревизори Перо Брзица и Никола Јанчић.(5)

На Шестој главној скупштини Савеза Сокола Краљевине Југославије одржаној 7.јуна 1936.  одлучено да се уведе Соколска Петрова петољетка, која је требало да траје пет година, од 6 септембра 1936. Завете су давале соколске јединице и чланови сокола. За соколске јединице завети су били изузетан напор којим је она доприносила Соколској Петровој петољетки и одужење великог повесног дуга неимарима и жртвама борбе за слободу. Сваки соко је после потписа личне заветнице постајао Соко-заветник. Завете су потписивали чланови, нараштајци па чак и деца. Соколи су остваривали своје завете подижући Петрове гајеве, засађујући воћне и шумске саднице (Петрово дрво). (6)

Karta Dubrovnika iz knjige Lucijana  Marcica Dubrovnik i okolica Beograd 1937

Бабинопољци (Задубљани) прославили су рођендан краља Петра II 1937. Приређена је поворка са соколским барјаком на челу. Увече су мужари загрмели, да би се тога тренутка на неколико места на околним брдима појавиле велике ватре и горећи натписи: ,,Живио Краљ Петар II”. Након тога извршено је потписивање завјетног листа од стране соколске чете. Прослава је завршена уз народно весеље и забаву до касно у ноћ. Месне власти и надлештва била су на благодарењу у цркви св. Влаха у Бабином Пољу. (7) У Бабином  Пољу је 1937. прослављен Дан Уједињења. О томе је извештавао лист „Дубровник”. Жупник дон Франо Хорват изненада је „оболио” и није могао доћи у цркву и одржати молитве као ранијих година. Пред општинским домом ујутро окупили су се сви представници државних власти, чланови соколске чете Бабинопоље, и национални Бабинопољани. Сви скупа су од опшине отишли у школу. Учитељ Паво Доброевић одржао је говор о значају Дана Уједињења. Школска деца декламовала су неколико декламација о Уједињењу и Југославенству. После завршетка прославе у школи представници свих мјесних власти, чланови соколске чете, учитељ Доброевић, са децом националних родитеља, те бабинопољских  националиста, сви скупа кренули су у соколску читаоницу. У соколској читаоници старешина чете прочитао је посланицу Соколске жупе Мостар. Неколико чланова чете положило је завјетну заклетву. Свечаност  је завршена певањем  државне химне. Учесници свечаности су се разишли уз поклике краљу Петру II, краљевском дому и Југославији. (8)

У свој програм рада  у Соколској Петровој Петољетки  соколска чета Бабинопоље унела је пошумљење једног дела земљишта, власништва општине, које су намеравали назвати „Петров Гај”. У допису листу „Дубровник” истакли су : „Али уза сва наша настојања по овој, за село, важној ствари пошумљивања нијесмо до данас могли ништа да урадимо, јер нам наша Опћина по својевремено поднесеној молби није ни до данас  одговорила. Из овога најбоље се види како наша опћина ради на подизању села  и  онога  од чега ће село имати  користи.” (9) Новак Буквић, просветар Соколског друштва у Дубровнику, посетио је  28 маја 1938. Соколску чету Бабинопоље и присуствовао њеној одборској седници. У чланку у листу „Дубровник” истакнуто је да  рад соколске чете  Бабинопоље може да послужи примјером и многим већим друштвима Савеза.  Марљиво се вежбало и најсавесније припремало за јавну вежбу и четна такмичења свих категорија. Чета је планирала градњу свог Соколског дома. Просветар Буквић им је препоручио да се на време спремају за прославу 20-то годишњице ослобођења и уједињења и дао потребне директиве у раду.  На предлог Буквића а поводом рођендана др Едуарда Бенеша соколска чета  Бабинопоље упутила је поздравну депешу дру Бенешу остајући чврсто и непоколебљиво на геслу верност за верност.  Антоније Нардели приложио је у  фонд  за градњу Соколског дома 100 динара. (10)

Понајвише заслугом соколске чете Говеђари прослављен је рођендан краља Петра II у Говеђарима на Мљету. Увече прангије су најавиле почетак славља. На тај знак по околним брдима су запаљени кресови, а Полаче и мали оточић са старим самостаном на Мљетском језеру су пливали у мору светла. Ујутро 6. септембра 1938. одржано је свечано благодарење за здравље и живот краља Петра. После благодарења приређена је свечана академија. После певања химне, о значају дана говорио је просветар соколске чете, после чега је прочитана посланица Савеза Сокола краљевине Југославије. После тога деца су декламовала неколико родољубивих песама. Свечаност је завршена певањем ,,Хеј Словени”.  (11)

Ispred Dubrovnika

Чланови сокола као Новак Буквић били су истовремено и чланови југословенских партија. Делегати организације ЈРЗ у Дубровнику Антоније Нардели, Новак Буквић и председник омладинске организације Бранко Тарана посетили су 28 маја 1938. мјесну организацију ЈРЗ у Бабином Пољу. Одржали су конференцију на коју су дошли и изасланици присташа из Марановића и Прожуре, а присуствовало је и неколико присталица Мачека и Љотића. Изасланике дубровачке организације ЈРЗ поздравио је председник Никола Стијепић Перун изразивши своју дубоку захвалност на пажњи која им је овом посетом указана. Нардели је говорио о успесима владе дра Милана Стојадиновића на економском, социјалном и финансијском пољу. Новак Буквић изложио је тешку међународну ситуацију и потребу збијања редова. Истакао је : „Ради среће нашег напаћеног народа потребно је многовише хладног просуђивања, а мање страсти и ината, више братске љубави и слоге, а мање партизанске мржње и раздора ”. (12)

Почетак тридесетих година 20 века било је раздобље омасовљења соколских јединица (друштава и чета). Држава је у том периоду пружала подршку соколима. Соколско друштво Дубровник било је део Соколске жупе Мостар. Друштво је радило на оснивању нових соколских сеоских чета. Од соколских  чета на  Мљету  најбројнија је била чета Бабино Поље. Лист „Дубровник”, чији је уредник Кристо Доминковић био члан Соколског друштва у Дубровнику, извештавао је о активности соколских чета на Мљету.

 

                                                                       Саша Недељковић

                              члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :

1. „Једна потреба и једно право Срба католика”, „Дубровник”, бр. 26, Дубровник, 1.јула 1939, стр. 1;

2. „Главна годишња скупштина Соколског друштва-Дубровник”, „Дубровник”, Дубровник, 6 марта 1937, бр.5, стр.3 ;

  1. „Рад Соколске жупе Мостар у години 1933”, Сарајево 1934, стр.  187,198, 199, 200-202, 203;
  2. Уредио Анте Брозовић, „Соколски Зборник”, година I, Београд 1934, стр. LXIV;
  3. Уредио Анте Брозовић, „Соколски Зборник”, година I, Београд 1934, стр. LXVIII, LXXI;
  4. Радмило Грђић, „Дело и жртва“, стр. 267, 268-272, „Соколска просвета“, бр. 7, септембар 1937, Београд; „О соколској Петровој петољетци”, „Око соколово”, 1 март 1941, бр. 2 и 3, стр. 25;
  5. „Прослава рођендана Њ. Вел. Краља Петра II, „Дубровник”,  Дубровник, 18 Септембар 1937, бр. 34, стр. 3;
  6. „Бабино Поље, Мљет”, „Дубровник”,  Дубровник, 11 Децембар 1937, бр. 46, стр. 3;
  7. „Бабинопоље”, „Дубровник”, Дубровник, 28. маја 1938, бр. 21, стр. 3;
  8. „Соколски рад у  Бабиномпољу на острву Мљету”, „Дубровник”, Дубровник,  4. јуна 1938, бр. 22, стр. 3;
  9. „Прослава рођендана Њ. В. Краља Петра II. у Говеђарима на Мљету”, Дубровник”,  Дубровник, 17 септембра 1938, бр.37 стр.3;
  10. „Конференција присташа ЈРЗ у Бабином пољу на Мљету”, „Дубровник”, Дубровник,  4. јуна 1938, бр. 22, стр. 3;