Биљана Диковић

Љубодраг Дуци Симоновић: Време садашње – ради се о бити или не бити у смислу опстанка човечанства (видео)


Љубодраг Дуци Симоновић: Време садашње – ради се о бити или не бити у смислу опстанка човечанства (видео)

Магистар правних наука, доктор философије, објавио је неколико значајних књига које су доживеле неколико издања, преведене на енглески и руски језик, одиграо је 109 утакмица за кошаркашку репрезентацију Југославије, освојио је златну медаљу на Светском првенству у Љубљани 1970. године, играо је седам пута за најбољу селекцију Европе, био је учесник Олимпијских игара у Минхену 1972. године и у знак протеста због заташкавања допинг афере са Порториком напушта игру и бива избачен из репрезентације. Гост Оливере Милатовић у емисији ПИТАЊА И ОДГОВОРИ 23.02.2013. на ТВ Палма Плус, био је Љубодраг Дуци Симоновић.

25.02.2013. за ФБР уредник Биљана Диковић

Нова књига Љубодрага Симоновића „ПОСЛЕДЊА РЕВОЛУЦИЈА“, у овом времену које живимо, бити или не бити…
Duci nova knjiga POSLEDNJA REVOLUCIJA

„Пред човеком је да донесе последњу одлуку у историји, у смислу хоће да преживи или неће да преживи. Ради се значи о човечанству, овде су ствари постављене у егзистенцијалној равни, буквално је доведен у питање ОПСТАНАК ЧОВЕЧАНСТВА.“

* „Овде се ради о бити или не бити у смислу опстанка човечанства… „
* …“Овде се ради о томе да капитализам уништава могућност да човек преживи уопште.“

duci

„Та малограђанска свест је стравична. Малограђани беже од одговорности, то сад није више одговорност у односу према ропству, већ је одговорност у односу према уништавању света, и они гледају да побегну у рупу, да се сакрију, а заправо више немају где да се сакрију. Тако да је због тога та димензија илузорних светова добила толику, на телевизијама иначе, толику промоцију. Више се не бежи нигде заправо, већ се бежи из света и то у глави човек бежи из света у илузорни свет. И производња тих илузорних светова је постала најважнија ствар те забављачке индустрије. Што више илузорних светова да би малограђани могли имати могућност да побегну оз своје главе од одговорности, од било чега што је људско, и да се сместе у неки свет који њима одговара. Тако да је то стравично постало, и на томе се заснива та индустрија забаве, од стадиона, до тих телевизијских серија, од тих масонских ложа, од  прича о тим неким ванземаљцима и тд…
Све је то заправо само начин да се побегне од те непосредне одговорности за егзистенцију своје породице, човечанства, на крају – сопствене егзистенције. То је једна фанатична свест. Многи људи кажу: па добро, и они који уништавају свет, и ти који доприносе томе – нестаће. Али кажем у питању је фанатична свест, то су људи који једноставно немају више рационални однос према свету, нити имају неке моралне ставове, већ једноставно полазе само од својих непосредних интереса који су потрошачки, значи – да имам да потрошим, да могу да уништим.
Што се тиче сфере свести она се све више потискује. Свет постаје све мање рационалан, све више је свет фанатика… који беже од оне елементарне рационалне алтернативе која стоји пред њима, али за то морају да се ангажују… „

Целу емисију можете погледати у следећем видео снимку: