Биљана Диковић

ДРАГАН ПЕТРОВИЋ: КОНГРЕС ИНТЕЛЕКТУАЛАЦА СРБИЈЕ


ДРАГАН ПЕТРОВИЋ: КОНГРЕС ИНТЕЛЕКТУАЛАЦА СРБИЈЕ

Скуп интелектуалаца је сазвао Организациони одбор, на чијем челу је иницијатор подухвата проф. др Слободан Комазец

26.02.2013. Нови Стандард ,за ФБР уредник Биљана Диковић

dra25023a

Од предстојећег скупа интелектуалаца Србије, најављеног за среду 27. фебруар (са почетком од 10 часова у београдском Дому синдиката), вероватно не треба одмах очекивати превише, али је охрабрујуће да ће до оваквог скупа уопште доћи.

Србија, као и српски простори у целини, су се током последње две деценије нашли у вртлогу великих изазова, геополитичких промена, друштвених криза. Као и све земље и друштва која су се протекле две деценије нашла у транзицији, екс-југословенски простор, укључујући и Србију, захваћени су наглим раслојавањем, пауперизацијом средњег слоја, појавом сиромаштва и различитих облика друштвене и политичке кризе. Улога интелектуалаца је за то време на неки начин скрајнута.

dragan_petrovic_kolСкуп интелектуалаца је сазвао Организациони одбор, на чијем је челу иницијатор читавог подухвата универзитетски професор др Слободан Комазец. Комазец је током своје научне и професорске каријере као економиста предавао на свим најважнијим универзитетским центрима екс-Југославије, укључујући и обављање функције декана на економским и правним факултетима у Сплиту, Загребу, Београду (предавао је и на Универзитету у Љубљани, Сарајеву, Бањалуци, Новом Саду, Подгорици и Скопљу, као и на факултетима у Ријеци, Задру, Дубровнику и Крагујевцу). Аутор је више од 60 књига – научних монографија и више од 40 универзитетских уџбеника.

Заједно са другим најутицајнијим економистима на постјугословенском простору (Јоже Мецингер, Славко Кулић, Млађен Ковачевић, Јован Душанић, Часлав Оцић и др.), све време транзиције се оштро противио провођењу неолибералног концепта економије, који је нарочито у последњој деценији постигао катастрофалне резултате у пракси не само на јужнословенском простору већ и свуда у свету где се примењивао. Томе треба додати да је проф. Комазец у идејном смислу критичар америчког финансијског и политичког хегемонизма, да је у својим радовима предвидео и светску економску кризу, која је заправо по свом структурном узроку и директним последицама пре свега западна (америчка) криза, која између осталог убрзава прелазак светског поретка ка мултиполаризму.

Имајући све наведено у виду професор Комазец има стручну и моралну квалификацију да буде покретач једног оваквог скупа, који је пре свега позив српској интелигенцији за један стручни дијалог у правцу изналажења могућности да Србија преброди своју вишедимензионалну кризу.

У том правцу предстојећи скуп интелектуалаца Србије имаће као своју иницијалну област анализе, пре свега економска и социјална питања, али и друге важне области организоване у оквиру пет тематских сесија. То су:

— Економска и социјална криза и могући излази;

— Социјална питања у оквиру друштва Србије;

— Питање Косова и Метохије;

— Међународно окружење и интерес Србије и српског народа у целини;

— Култура и медији.

Организатори скупа очекују, поред анализе, и конкретне предлоге за превазилажење постојеће кризе нашег друштва и земље. За претпоставити је и могућност формирања неког облика координационог тела на крају скупа, које би сазивало сличне активности и у будућности.

Позвано је око три стотине махом научних радника, али и других стручњака у области дипломатије, финансија, културе. Иако се организатор трудио да у првом реду критеријум позиваних буде стручност и резултати рада у науци, усудио бих се да констатујем да су највише позивани ствараоци друштвених наука, а по политичком спектру махом они који припадају патриотској и средишњој опцији.

Томе треба додати и прагматске разлоге организатора јер је било неопходно ступити у контакт са позванима, а то се могло остварити само преко директних познанстава и од раније успостављених контаката. Следећи слични скупови тако би имали више шансе да обезбеде учешће и за оне појединце стручњаке и ствараоце, који сада из различитих техничких и других разлога нису позвани или пак не буду могли доћи на скуп.

Аутор је члан Организационог одбора Конгреса интелектуалаца

4 replies »

    • Професор Слободан Комаѕец је по националности Србин, ако сте на то мислили кад сте рекли „Титини Југословени“. Своје српство он је увек делима доказивао, помажући Србе из Крајине где год је могао.

      Свиђа ми се

  1. A sta je sa srpskim intelektualcima u rasejanju? Nemaju para za investicije u rasprodatoj Srbiji! Verovatno iz tih razloga i nemaju neku posebnu vaznost. Steta za vas – steta za nacionalne interese.

    Свиђа ми се