Балкан

Савез Српске дијаспоре у Словенији: Протестно писмо поводом деловања Српске амбасаде …


ПАРАЗИТИ ЗАВИЈЕНИ У МАГЛУ – ПРОТЕСТНО ПИСМО ЧИЊЕНИЦА

1.ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
КАНЦЕЛАРИЈА ЗА САРАДЊУ
С ДИЈАСПОРОМ И СРБИМА У РЕГИОНУ

Директорка др. Славка Драшковић
Васе Чарапића 20, 11 000 Београд

2. ВЕЛЕПОСЛАНИШТВО РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ У ЉУБЉАНИ
Њ. екселенцији г. Александру Радовановићу
Сломшкова улица 1, 1000 Љубљана

slo 4

Протест и обавештење Савеза српске дијаспоре у Словенији  и већег броја Срба у Словенији

УВАЖЕНИ

Изражавамо чуђење, и нашу забринутост, као и наш протест над ставом који су према нашој организацији, Савезу српске дијаспоре у Словенији, заузели водећи лидери Републике Србије кроз селективни Положај и перспективе српске заједнице у земљама окружења.
Као и  више пута до сада, желимо подвући следеће. У Републици Словенији постоје две кровне организације српских друштава, Савез српске дијаспоре у Словенији и Савез српских друштава Словеније који чини »братски« саставни дио Савеза Еxyмак са Шиптарима и другима. Дакле и једна, и друга кровна организација српских друштава, имају различите; погледе, програме, програмске циљеве, а пре свега облике свог деловања. Такво је реално стање међу српском етничком заједницом у Републици Словенији.

Наше је мишљење такође да ту и такву реалност треба схватити и прихватити као легитиман облик демократски схваћених разлика, а не безрезервно сврставање, уз једну од кровних организација, у овом случају Савез српских друштава Словеније. Ми, у Савезу српске дијаспоре у Словенији, суштинску различитост према ставовима које заступа Савез српских друштава Словеније схватамо, једино као разлику коју ће да потврди или оповргне време и рад, а никако као ривалитет у коме супротну страну треба девалвирати као “противника јединственог наступа свих српских асоцијација“. Нама је такав став “заступања националног јединства у циљу виших интереса“ стран, познат је из неког другог времена, а обично је постизан средствима, непримереним данашњим демократским стандардима. Сматрамо, да би и Амбасада Србије у Љубљани морала матици предочити чињенично стање, пошто је до сада представљање Срба из Словеније обављали искључиво појединци из Савеза српских друштава Словеније и никако из Савеза српске дијаспоре Словеније. Чињенично они појединци који кроз медије Србима покушавају правити штету  кроз приказивање бар три пута мањег  броја Срба у Словенији. Сматрамо, да би СРПСКА Амбасада у Љубљани морала бити »мајка« целој српској нацији и никим случајем фаворитима (појединцима), а за већину »маћеха«. Наведена амбасада је чињенично под водством прошлог амбасадора Предрага Филипова и његове омиљене саветнице госпође Александре Станковић успевала постати највећим непријатељом Срба у Словенији изузев малог броја српских друштава и појединаца. Озбиљно смо размишљали, да чак организујемо протесте пред сопственом амбасадом, што се још бар у српској историји није догодило. Свакако под водством новог амбасадора то би морало престати. То, што постоје у Словенији два српска савеза и није нека новост. Словенци на Корошкој имају чак три словеначка савеза, што је уз разумне словеначке дипломате веома учинковито.
Желимо и очекујемо, коректну и равноправну сарадњу, са одговарајућим институцијама наше матице и Републике Српске и Србије, без фаворизовања или сврставања уз једну од кровних организација српске етничке заједнице у Републици Словенији. Једнострано сврставање, било уз кровне организације или уз појединце, увек води у продубљивање тензија, а завршава са непродуктивним исходима на штету српске етничке заједнице у Републици Словенији. Не упуштајући се у набрајање свих могућих потеза и њиховог квалитета који су у прошлости чињени од стране институција наше матице, државе Србије, а у погледу заштите права српске етничке заједнице у Републици Словенији, желимо истаћи следеће.
Ако се задржимо само код наше ситуације у Републици Словенији, а да се не упуштамо у специфику осталих “земаља у окружењу“, онда треба са забринутошћу уочити неке константне које остају непромењене, и то од распада некадашње заједничке државе, и проглашења самосталне словеначке државе. Мада су се од оснивања самосталне словеначке државе, промениле многе, политичке партије, и “леве“ и “десне“, као и владајуће елите, њихов однос према најбројнијој етничкој заједници у држави (150.000 хиљада), српској, остао је упоран, тврдокоран и непромењен. Ми, као мањина, са свим одговарајућим правима заснованим на међународним и европским стандардима, за словеначку државу, једноставно не постојимо. Постојали смо једино у редовним статистичким пописима становништва Републике Словеније, што се не може сматрати неким посебним достигнућем у остваривању права етничке заједнице, посебно не задњи забрињавајући статистички попис из године 2011, а који уопће не води бројно стање Срба у Словенији, чему и није потребан посебни коментар.
Треба поћи од застрашујуће чињенице да српска етничка заједница у Републици Словенији, нема никаквих права као најбројнија етничка заједница у држави Словенији, да не постоје српске школе, да не постоји могућност приступа медијима, да би реализација права на политичко удруживање, од стране словеначких власти и медија била дочекана малтене као атак на словеначку државу,  и да смо подвргнути процесу интензивне асимилације, коју уствари подржава и потиче својим понашањем словеначка држава. Ту чињеницу не треба избегавати, умањивати или сакривати фразама “о доброј привредној сарадњи“. Декларације за непризнате националне заједнице, 1. фебруара 2011. године сведено је све у један кош. Шт означи изједначени су Срби као староседиоци Словеније још из далеког 16-снаестог столећа, када су Срби насељивани у Белој Крајини итд., како би штитили Словенце од Турака.
Имајући у виду ту декларацију, она за Србе није ништа друго него прах у очи. Савез српских друштава све године уназад прави нам велику кочницу у признању српске мањине, то што су се удружили у Савез савеза Еxyмак са Шиптарима и другима је њихова сопствена одлука..  Рецимо привредна сарадња две државе је подручје које има изузетно мало везе, са мањинским правима. Доказ за такву нашу констатацију видимо и у апсолутно непримереној размени и функционисању самих привредних токова, капитала, и робе, између Републике Словеније, Републике Српске и Србије, а која су по свим параметрима на штету Републике Србије. Сходно томе, требало би сасвим реално утврдити, шта је то у диапазону односа између Републике Србије и “земаља у окружењу“ конкретан интерес државе, а шта то није. Наравно, да је значајан део међудржавних односа управо привредна сарадња али свођење међудржавних односа искључиво на реализам привредне сарадње, а избегавање отворених мањинских питања у “земљама у окружењу“, провидна је замена теза.
Нерешено питање статуса српске мањине у Републици Словенији, као и избрисаних, веома су сложена и не може их се, превазићи на начин пристајања на позицију српске штете, због  “објективне српске кривице и цене коју треба српски народ платити за своје грешке“. За нас је “критериј српске кривице“ и аналогно томе и “казне због српског национализма“ која се стално подгрејава у “земљама окружења“, а Република Словенија у томе није изузетак, апсолутно неприхватљиво становиште. “Теорија (једино) српске кривице и казне“ веома је непродуктивна, пошто покушава проблеме распада некадашње заједничке државе, сагледавати искључиво једнодимензионално, уствари перманентно тражећи алиби за властите злочине, грешке и недоследности. Тако се једноставно не може водити било какав дијалог, ни о садашњости, још мање о будућности сарадње са “земљама окружења“. Добро је да је коначно у Декларацији…. у тачци 2. споменута и“ примена принципа реципроцитета“. Не треба се плашити примене принципа реципроцитета, као ни затварати очи пред чињеницом да иако малобројнији, у поређењу са српском етничком заједницом у Републици Словенији, припадници словеначке и осталих етничких мањина у Републици Србији, уживају неупоредиво више права, од оног ништа, шта нам упорно “нуди“ Република Словенија. У погледу мањинских права и законодавства, Србија и Српска је већ сада апсолутно на европском нивоу, што се за Републику Словенију, не може тврдити, мада је чланица ЕУ. Истовремено, заштита и признавање мањинских права српске етничке мањине у Републици Словенији, је према подацима Института за европска питања из Београда, на нивоу Албаније. А познато је да Албанија и није неки пример на кога би се вредело угледати, када говоримо о мањинским питањима и правима, а поготово када је реч о “европским перспективама“ и “сарадњи“.

Тренутне одлуке амбасаде Србије и државних институција Србије потпуно су несхватљиве за друштва и појединце који су чланови нашег Савеза и настављају игнорисање постојања Савеза српске дијаспоре и хиљада Срба из Словеније, који су чланови нашег Савеза. Савез српске дијаспоре и за веома велика и активна српске друштва из целе Словеније, као што су:

01.    СРПСКО КУЛТУРНО ХУМАНИТАРНО ДРУШТВО »ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ«,
02.    УДРУЖЕЊЕ СРПСКИХ КЊИЖЕВНИКА СЛОВЕНИЈЕ,
03.    ДРУШТВО СРПСКА КУЛТУРНА ЗАЈЕДНИЦА,
04.    СРПСКО УДРУЖЕЊЕ СЛОВЕНИЈЕ »СТЕВАН СИНЂЕЛИЋ«,
05.    СКД »СРЕТЕЊЕ« ,
06.    СРПСКО УДРУЖЕЊЕ СЛОВЕНИЈЕ  »ОБИЛИЋ«,
07.    СРПСКО НОГОМЕТНО ДРУШТВО »РЕД СТАР,
08.    СПОРТСКИ КЛУБ »СРПСКА ДИЈАСПОРА«,
09.    СРПСКО УДРУЖЕЊЕ СЛОВЕНИЈЕ »ЦРНИ ЂОРЂЕ«,
10.    СРПСКА БИБЛИОТЕКА »ВУК КАРАЏИЋ«,
11.    СРПСКО УДРУЖЕЊЕ СЛОВЕНИЈЕ  »КОСОВКА ДЕВОЈКА«,
12.    СРПСКО УДРУЖЕЊЕ СЛОВЕНИЈЕ »МЛАДИ СВЕТ «…

Част нам је да Вам и додатно представимо наш Савез српске дијаспоре Словеније.

Дакле, чињенично,  једину чисту кровну организацију Срба из Словеније, која није везана за било коју секту, нити је удружена у било који други национални културни и верски савез Словеније Са радом смо почели године 2007, а наша поједина друштва славиће ускоро и двадесети свој рођендан. Савез између осталих сачињавају  стручњаци и научњаци из различних области: просвете, права, књижевности, медицине, машинства и културе. Наравно, поједина друштва удружују децу и омладину, ђаке и студенте. Наша прва српска библиотека »ВУК КАРАЏИЋ« у Љубљани односно Словенији, сакупља искључиво књижне издаје од српских аутора, дакле аутора који имају иста или доста слична говорне области. Мада је библиотека у расцвету већ даје плодне резултате. Тако и наши електронски медији Српска дијаспора и Отаџбина веома су приљубљени међу читаоцима, а чији број већ прелази 620.000.  Додатни и похвални сегмент што га редовно изводимо кроз статус друштва/савеза посебног државног интереса обухвата помоћ Србима, и другима из Словеније омогућујући извођење друштвено корисног рада, на основи посебних погодби са државним институцијама Словеније. Наравно, то обухвата све оне који су у промету направили поједине прекршаје, а новаца за таква висока новчана средства немају или слично, такви појединци обављају радне активности код нас и не да би ишли у затвор чак и до (3)  три месеца. Док наш правни сектор, који има и пет врхунских правника, безплатно помаже појединце, било да су из Србије, Српске или Хрватске око било којег правног поступка. Бићемо слободни и самохвали, задњих година су многи од њих из Словеније одбивени од придобивања заслужних пензија али уз нашу помоћ већ их многи примају.

Главни циљ нашега дјеловања своди се ка очувању националног идентитета, језика, културе и вере, где нам доста помажу и наши свештеници. Стручни сектори из Савеза нуде безплатну помоћ нашим популацијама, који су помоћи потребни. Доследно се боримо против различитих врста дискриминације, било то  локалним или државним институцијама. Права, која већ уживају други желимо имати  и ми, а уз Божију помоћ устрајаћемо. Своје младе популације учимо тако, да своје воле, а до других да имају потпуно разумјевање, а уз то да стасају у достојне и поштене људе те поносне вернике. Баш у вези потребе људи за помоћ, а на основи законских могућности договорили смо се, те вршимо техничке припреме око отварања испостава нашег Савеза српске дијаспоре у Копру, Крању и Цељу, које би обухватиле и њихове оближње општинске регије. Истинито, сматрали смо да ће српско министарство надлежно за Дијаспопру и везе са њом бар у новом саставу бити стручније и објективније. Дакле, објективнија до нашег ССДС и као таква, да ће омогућити и нашем представнику сва потребна комуницирања.

Чињенично ми још увек стојимо са закључком, да самозване представнике из Словеније (г. Николу Тодоровића, г.  Драгу Војводића и друге појединце из Савеза српских друштава Словеније) не-признајемо, нити ћемо их као такве признавати.  На редовној скупштини дијаспоре, а која ће се одржати 8. марта 2013 бићемо принуђени, да овластимо уваженог делегата  за Србију из Шведског савеза, да заступа и наше интересе из Словеније. Битно је, да имамо доста пријатеља и из целокупне ЕУ и шире, па чак и наших уважених почасних чласнова.

Уједно напомињемо,  да из Ваше државне институције не желимо и нећемо, обављати било какве разговоре са корумпираним г. Миодрагом Јакшићем, пошто је дотични направио довољно паразитирања и сваке друге штете од матице за своје пријатеље или фаворите у Словенији. Наравно, кроз досадашње  посете Словенији успео је ништа мање ни више, него поделити Србе, чак и кроз област културе. Својим самовољом ишао је и кораке даље, те  неосновано усмерио тужбу против Савеза српске дијаспиоре Словеније, како би вероватно покушао прикрити своје велике корупцијске подухвате.

Свакако, фаворизовањем само једних (позивање на државне прославе)  или пак делењем  је права национална катастрофа и надамо се да се никада више неће поновити. Нашу дијаспору представљају легитимно изабрани угледни људи који су достојни српске нације и који немају сумљиву прошлост.

Морамо споменути  и основану сумњу  око убиства покојног Димитрије Марковића у Храстнику, јула 2008 године.

Питамо се – Да ли Вам такви појединци можда чине достојанство и поштење или руше углед државе и државних институција?

Савез српске дијаспоре Словеније

У Љубљани, дана 16.02.2013