Русија

У Москви представљена књига Љиљане Булатовић – “Српски генерал Младић. Судбина браниоца отаџбине”


“Српски генерал Младић” – у Москви

Ratko-Mladic

У просторијама Савеза писаца Русије је одржана презентација књиге „Српски генерал Младић. Судбина браниоца отаџбине“ новинарке Љиљане Булатовић. Књига је изашла у серији „Национална безбедност“. Љиљана Булатовић је у Москви представљала већ своју трећу књигу посвећену Ратку Младићу, а укупно је написала осам.

Много је оних који нису равнодушни према судбини генерала затвореног у Хашком трибуналу: на презентацију су дошла не само „званична“ лица: политичари и друштвени делатници, који су за подршку Младићу организовали друштвени комитет, дипломате балканолози и писци који лично познају генерала, већ и људи који једноставно саосећају: студенти, пензионери… Из Армавира – града у Краснодарском крају – допутовао је представник иницијативне групе, чији учесници шаљу генералу писма подршке… Једном речју, Љиљана Булатовић представља свој рад веома захвалној публици:

Све су посвећене у ствари војсци Републике Српске и српском народу. Он је симбол. Ја сам написала у тој посвети и три књиге о Сребреници, и књигу о Радовану Караџићу и о мајци Радована Караџића, тако да су све моје књиге посвећене на неки начин генералу Младићу, јер он је мој брат и по души и по томе што смо саборци.

Љиљана Булатовић је испричала да није желела само да приповеда о ратним заслугама генерала, већ и да покаже његове људске особине. У њеном причању и сећању људи који знају Младића и који су говорили том приликом он је представљен као срдачан, саосећајан, отворен човек. Ево једне епизоде коју је испричао његов син Дарко. То се догодило за време рата у Босни 1992-1995. Линија фронта се приближила непосредно Горажду:

То је ситуација у којој је из Горажда дошао захтев од супротне стране, са којом смо били у рату, да једно дете треба да се пребаци хитно на операцију, јер они немају могућности да оперишу перфорацију слепог црева. И пошто је то била критична ситуација мој отац, чим је чуо за то, дао је свој хеликоптер који је слетео у Горажде, узео ту девојчицу, пребацио је у српску војну болницу Соколац. Она је оперисана, успешно се опоравила. После месец и по дана или два месеца ја мислим да је организован превоз да се врати својој породици у Горажде и приликом првог покушаја који је био договорен на линији раздвајања, да се она преда својој породици, муслимански војници су циљано отворили ватру да убију и наше официре који су је водили и то дете. Срећним стицајем околности то се није десило. Они су успели да побегну и после додатних преговора договорили смо сигурнији начин, и то дете је враћено својој породици. То је слика о томе ко је Ратко Младић. Мислим да они који су слушали само пропаганду о њему не могу да замисле да је тај човек такав гест могао да уради. А то је у ствари слика какав је он као човек био и као војник.

И, наравно, син генерала је ганут тиме колико се људи сећа Ратка Младића и жели да му помогне:

Изузетно ми је велико задовољство да сам толико позитивну енергију од толико људи овде осетио и чуо колико људи разуме оно што се десило српском народу и мом оцу као симболу борбе тог народа за слободу. Ја сам веома захвалан свим људима који су ово организовали, учествовали, дошли као гости, поделили са нама своју веру у то да наша борба мора као праведна да буде на крају и победоносна.

На презентацији се свакако говорило и о радњама Хашког трибунала у односу на самог Ратка Младића, као и у односу на све затворенике, а већина њих је (посебно војна лица, и независно од националности) часно испуњавала свој професионални и грађански дуг. На свој начин је резултате сумирала руководилац Центра за изучавање савремене балканске кризе Института за славистику РАН Јелена Гускова:

Чини ми се да је презентација ове књиге у Москви, уопште појављивање ове књиге на руском језику од огромног значаја. Огромног значаја и за ситуацију у Србији, огромног значаја и за ситуацију у Хагу и за сваког затвореника, јер најважнија ствар сада је то да су углавном сви под огромним притиском Запада, и само је Русија сада јединствена земља која може нешто да уради. И сва нада сада, и оних затвореника у Хагу, и оних патриота у Србији, у Републици Српској, оних избеглица из Крајине, Црногораца је упућена Русији. Зато што само Русија својом снагом може нешто да помогне. И долазак те наше думске делегације толико је збунио Хаг! Они нису ни знали шта сада, до каквог закључка су дошли наши депутати, јер од гласања у Савету безбедности зависи и будућност тог Хага. И нико никада раније није проверавао, нити правио неке инспекције или је доносио неке праведне закључке о раду тог трибунала. Само они сами! Они су сами написали себи законе. Они исто тако сами мењају те законе. Али и сами извештавају Савет безбедности шта су урадили. Значи, потребна је озбиљна међународна контрола тог органа, тог неправедног суда, судилишта, у ствари. Потребно је да што више људи прочитају ову књигу, да сазнају истину о збивањима на Балкану, да сазнају зашто такав национални херој сада лежи у затвору. И како се према њему понашају те такозване судије. Значи, то може нама да да огромну подршку не само од власти, него и од обичног народа, да покренемо још више тај поступак да уништимо тај трибунал и да ослободимо све Србе.

Вера Жердева / Глас Русије

1 reply »

  1. Da je sreće,i poštenja, on bi u nekoj dači živeo dok se ne promeni situacija u svetu. Ali kolaboracionisti i kvislinzi mu ne dadoše da ko čovek dočeka starost. Prodadoše ga hadu, da mu sude oni kojima treba da se sudi za upotrebu uranijumske municije, od koje umiremo i mi i braća i sestre u Republici Srpskoj.

    Свиђа ми се