Биљана Диковић

НАТО и данас УБИЈА СРБИЈУ: АЛАРМАНТНО – 15 ТОНА НАТО ОСИРОМАШЕНОГ УРАНИЈУМА ПОВЕЋАЛО БРОЈ УМРЛИХ И БОЛЕСНИХ ОД РАКА И РАЗНИХ ТУМОРА


Професор др Слободан Чикарић, председник Друштва Србије за борбу против рака и коаутор у уторак представљене књиге ”Злочин у рату, геноцид у миру”, за ову застрашујућу ”прогнозу” оптужује радиоактивну муницију, којом је током бомбардовања 1999. године засута Србија.
У овом истраживању није обухваћена територија Косова и Метохије, што би драстично подигло број оболелих и умрлих од последица НАТО бомбардовања Србије 1999. године.

12.12.2012. новости.рс, Фонд Слободан Јовановић, Политика, ФБ, приредила ФБР уредник Биљана Диковић

ДРАМАТИЧАН пораст броја оболелих од малигних тумора у Србији не може да се заустави! Следеће године од карцинома свих врста само у централном делу Републике, не рачунајући територију КиМ, могло би да оболи чак 40.000, а да умре од 22.000 до 23.000 људи. То би било за 3.000 више оболелих, и за 1.000 до 2.000 више умрлих него што је, према последњим подацима, званично евидентирано 2010.

Професор др Слободан Чикарић, председник Друштва Србије за борбу против рака и коаутор у уторак представљене књиге ”Злочин у рату, геноцид у миру”, за ову застрашујућу ”прогнозу” оптужује радиоактивну муницију, којом је током бомбардовања 1999. године засута Србија.

ОД СРЕБРНОГ МЕТКА УМИРЕ СЕ ДУГО

КАКО објашњава Слободан Петковић, генерал у пензији, 49 напада, или 44 одсто, извршено је после постигнутог споразума о окончању агресије – последњих десет дана бомбардовања.
– Чак 112 удара на 119 локација било је муницијом са осиромашеним уранијумом – наводи Петковић.
– Такозвани ”сребрни метак” сигурно доноси смрт оном кога је погодио, а онај ко само удахне његову прашину, умираће дуго и биће сведок немогућности да се томе супротстави.

– Пројекције су ужасне чак и ако учесталост тзв. солидних тумора настави да расте годишње, као и досад, за два одсто, а камоли ако се, што је много вероватније, буде повећавала – каже професор Чикарић, за ”Новости”.
– Експлозију малигних тумора, нажалост, тек можемо да очекујемо, зато што је радиоактивни материјал остао на нашим просторима. Око 15 тона осиромашеног уранијума, као и плутонијум бачен на Србију, деловало је, делује, и деловаће наредне четири и по милијарде година!

Његове погубне последице по здравље људи, тврди професор Чикарић, већ се очитавају и кроз статистику о броју оболелих и умрлих од рака. Од 2001. до 2010. године број нових случајева карцинома повећан је за 20 одсто, а смртност од рака за 25 одсто.

– Леукемије и лимфоми, који чине пет одсто свих тумора, у драстичном су повећању – упозорава проф. Чикарић.
– Од 2001. до 2010. године њихова учесталост је повећана за 110 одсто, а смртност од ових болести чак за 118 одсто. То значи да годишње бележимо пораст оболевања од леукемија и лимфома за 11 одсто, а пораст морталитета за 12 одсто. Њихова експанзија је почела 2006. године, значи седам и по година после бомбардовања, а пораст оболевања се и даље бележи. До ових података нисмо дошли напамет, већ на основу озбиљног истраживања на узорку од 5,5 милиона становника централне Србије.

Поклапање пораста оболевања, прво од леукемија и лимфома, а касније и од солидних тумора, са латентним периодом после бомбардовања, за професора Чикарића је сигуран знак да се 1999. године догодило нешто што је загадило животни простор.

СМРТОНОСНИ ОТПАД ДОНЕЛИ У БЕОГРАД

ОД бомбардовања је прошло 13 година, а и даље се углавном констатује да нема доказа који би у везу довели пораст оболевања од рака и употребу радиоактивне муниције.

– Код нас је зрачење 8.600 бекерела по становнику, а толерише се годишња доза од 80 бекерела – упозорава проф. Чикарић.

– То што смо један део тог материјала покупили из Пчињског округа је добро, али лоше је то што је он пресељен у Винчу, па смо смртоносни отпад сместили надомак Београда.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.290.html:410070-NATO-bombe-uzrok-raka#.UMg3LbbOMhg.facebook

******************
ФБР ДОДАТАК:

У мају 1999. године Уједињене нације у целини су сакриле од јавности шокантан извештај Сенегалца Бакари Кантеа, шефа прве мисије УНЕП-а (Програм Уједињених нација за човекову околину) о еколошким последицама бомбардовања СР Југославије. Овај текст УН никад нису објавиле, али су његови делови процурили у јавност захваљујући саговорнику „Вести”, америчком независном новинару Роберту Парсонсу, извештачу из међународних институција у Женеви.

Тај извештај објавили смо на страницама СРБског ФБРепортера у рубрици ФЕЉТОН и можете га прочитати на следећем линку
“ФБР” ФЕЉТОН: ЕКСКЛУЗИВНО – УРАНИЈУМ ЗА СРБЕ 4,5 МИЛИЈАРДИ ГОДИНА(8/8)…

**********************

Depleted Uranium in Kosovo. Post-Conflict Environmental Assessment. First published in Switzerland in 2001 by the United Nations Environment Programme. pdf

****************************

 Тајне оружја са осиромашеним уранијумом

Крајем прошле године објављена је у Београду књига Дарови Милосрдног анђела др Мирјане Анђелковић-Лукић, експерта за експлозиве, више деценија запослене у Војнотехничком институту у Београду, пензионисане пре три године.

Већ на корицама књиге наведене су потресне чињенице: њен супруг, пуковник Мирко Лукић, пуковник мр Драган Васиљевић, начелник Ваздухопловног института у Београду, и мр Милош Вујачић, начелник Одсека за пиротехнику Војнотехничког института у Београду, преминули су после обављања заједничког задатка јер су на терену извиђали и процењивали количину и врсту загађења изазваног НАТО бомбардовањем 1999. године. Сва тројица су радила на отклањању последица, поготово оних које су настале употребом муниције са ОУ.

Пуковник Мирко Лукић је доспео на ВМА у лето 2002. с дијагнозом карцинома плућа, а преминуо је 9. априла следеће године. Његова супруга, упркос доживљеној трагедији, смогла је снаге да о свом мужу и његовим пријатељима и сарадницима, тек штуро саопшти наведене податке, баш као што је свој научни и истраживачки резултат изнела без много емоција, поготово оних претераних, пуштајући да говоре сурове чињенице.

Европска и светска јавност одавно су усковитлане расправама о муницији са ОУ. Захваљујући напорима Мирјане Анђелковић-Лукић и њеној узнемирујућој књизи, вероватно ће и у Србији бити покренут талас јавног суочења с тим проблемом.

Најдраматичније, за сада познате, последице ова муниција је изазвала на овдашњим теренима. Зато је проблем именован као ,,балкански синдром“, не само у медијима него и у научним круговима.

Упркос томе што назив звучи локално, проблем је глобални јер је ОУ муниција употребљена први пут у рату у Заливу 1991, у Босни и Херцеговини, односно Републици Српској 1995, у агресији на СР Југославију 1999, у Авганистану 2001, у Ираку 2002. године. Да ли и у Гази, показаће истрага.

Већ крајем 2000. у Италији и у Шпанији формирана су удружења ветерана међународних снага распоређених на КиМ, јер је број припадника тих формација, оболелих од рака и других тешких болести, увелико излазио из статистичких оквира.

Грађанска иницијатива и друге врсте притисака на власт највише плодова су дали, по свему судећи, у Италији.

Јавност је устала на ноге и у другим државама чији су грађани, пре свега као војници, неко време провели на КиМ или у БиХ.

Ауторка упознаје читаоца с нарочито драматичним исказом италијанског хематолога из Националног института за рак у Милану, др Максима Ђанија: ,,Умоболни су војни мозгови који и данас производе муницију са ОУ и наређују њено коришћење, а научнике хуманисте одавно су прогласили за лудаке јер покушавају да их спрече да зараде милионе долара и поробе мале народе“.

Бес др Ђанија је разумљив, јер је у Италији 2007. коначно обелодањено да је од последица тровања ОУ умрло 45 ветерана с КиМ, а да их је још 515 оболело од рака. Нарочито је порастао број оболелих од малигног обољења лимфних жлезда (Хочкин). Сличним су подаци о оболелим ветеранима у Белгији, Шпанији, Португалији, Холандији и другде.

У Србији, нажалост, ни десет година после бомбардовања, није учињена целовита, јавно доступна студија о последицама дејства ОУ на природно окружење, на становништво, на војне и полицијске снаге које су током НАТО агресије ангажоване на КиМ и на југу Србије.

Притисак јавности на власт, на све надлежне установе, да таква анализа коначно изађе на видело, свакако би потврдио демократску зрелост српског друштва и демократских установа Србије.

Онда би јавност знала зашто се у околини Владичиног Хана, удаљеног око 40 километара од Бујановца, стока рађа с дегенеративним променама, зашто су поготово овце анемичне, зашто миш из села Боровца има реп сличан веверици, зашто је у Прешеву царским резом овца ојагњила јагње са осам ногу и два пара ушију, или крава отелила теле с две главе.

О здравственом стању људи боље да не износимо чињенице, да не узнемиравамо јавност. Лекар из Дома здравља у Бујановцу, др Аднан Салиху, чије налазе наводи Мирјана Анђелковић-Лукић, тврди да је од 1999. до 2005. године број нових пацијената оболелих од рака нарастао до 50 одсто.

Последњи проверљиви подаци тичу се 2005. године. Од 110 новопријављених пацијената њих 59 је умрло. Четири године раније (2001) било је 36 нових пацијената оболелих од рака, од којих је умрло четворо.

Слободан Кљакић

Извор: Политика

 

//

********************************************

Мирјана Анђелковић Лукић: Мања штета сада, од оне која се спрема

 

У Србији се живи све краће. Сваког дана у Србији умре 100 њених становника. Просечан век становништва Србије је 41 година што нас сврстава међу најстарије нације Европе. Рађа се све мање деце, а животни век се скраћује. Према писању београдског листа “Новости”, просечан век мушкараца је 71 година, а жена 76. Све нас је мање и све се мање деце рађа.

 

Србија има према задњем попису из 2011. године 7.258.753 становника, 65.598 живорођених 102.935 умрлих, са негативним природним прираштајем од – 37.337. Шестотина хиљада људи је на ивици апсолутне беде, 2 милиона су зависни од јавних кухиња. Узроци оваквог страшног демографског стања у Србији су углавном познати: то је последица разбијања СФРЈ, ратова на овим подручјима, али посебно катастрофалан утицај на потомство има бомбардовање НАТО алијансе. Не може се занемарити ни погубан допринос владавине ДОС-а и његових наследника ДС-а са трабантима после 5. октобра. За време њихове владавине, већина младих са високом стручном спремом отишло је у иностранство за бољим животом. Пети октобар је био вододелница у Србији, – поћи у бољу будућност или се потпуно суновратити. Десило се, на жалост ово друго. Поводом годишњице петооктобарских догађања, један наш историчар, гостујући у Јутарњем програму београдске телевизије рекао је да није тачно да је 5. октобар покренут парама из иностранства и да је 5. октобар увео коначно демократију у српско друштво. Заборавио је овај господин да каже да су с петооктобарском “демократијом” у српско друштво ушле економске убице које су допринеле страшном суноврату свега: школства, здравства, војске, полиције, породице, да је народ осиромашен до безнађа. Данас, са ове временске дистанце, сагледавају се прави штеточински учинци петооктобарске “демократије”: разорена привреда, уништена пољопривреда, распродати ресурси и привредни гиганти, уништен сељак који је Србију спасавао од глади за време нехуманих санкција које нам је Европа завела, пауперизација српског радника, празна села у Србији. Данас у Србији добро живе, поред тајкуна сумњивог богатства, министри и посланици у српском парламенту. Отуда и толика јагма за неком посланичком или министраском синекуром. Тада им је све на дохват руке, новац, моћ, бенефиције.

Нова српска влада која је изабрана у мају ове године, нашла се у веома незавидној ситуацији. Треба обезбедити из празног буџета пензије и плате, здравство, социјална давања и новац за отплату пристиглих рата енормних кредита које су претходне владе некритички узимале. Постоји велика опасност од грчког сценарија, и увођења Србије у дужничко ропство. Да ли се то радило намерно или под диригентском палицом из ММФ-а који је уствари прави владалац Србије, није познато, али је једнако погубно. Сиромаштво у Србији је постало алармантно, све је више људи којима је једини оброк онај из јавне кухиње. И на сву ту беду и сиромаштво, неко хоће да нам уведе и прљаву технологију прераде никла у најчистији део Србије. Да грађане Србије додатно еколошки загади и да их мирнодопски убија.

Србија се од 1999. године, после агресије НАТО, сусреће са масивним еколошким загађењем услед бомбардовања. Србији није потребно додатно загађење које му припрема актуелна влада коју је сам изабрао.

Србија је трагично загађена НАТО уранским бомбама, о чему ни једна власт у Србији званично не говори, нити покушава да наплати штету од држава које су нас бомбардовале и начиниле штету од око 100 милијарди долара.

Србија се од 1999. године, после агресије НАТО, сусреће са масивним еколошким загађењем услед бомбардовања. Србији није потребно додатно загађење које му припрема актуелна влада коју је сам изабрао. Србија је трагично загађена НАТО уранским бомбама, о чему ни једна власт у Србији званично не говори, нити покушава да наплати штету од држава које су нас бомбардовале и начиниле штету од око 100 милијарди долара. До данас није обелодањена званична статистика, уколико је уопште има, о броју оболелих резервиста од карцинома који су били војно мобилисани на Косову и Метохији, или били ангажовани на чишћењу од радиоактивне муниције. Италијански војници, који су највише страдали од осиромашеног урана, су под сталним надзором здравствених служби своје земље, док је у Србији Војно медицинска академија (ВМА) првих пет година после бомбардовања пратила здравствено стање око 4.000 војника, старешина и добровољаца, али тај период, како кажу стручњаци, није довољан јер се последице јављају после тек 10 до 15 година. Са праћењем се у Србији престало због недостатка материјалних средстава. Новац је овде увек био важнији од здравља људи!

Једини који износе фрапантне податке о последицама еколошког загађења НАТО бомбардовања су лекари и независни интелектуалци. Последице су застрашујуће. На слици: Последице НАТО бомбардовања у Приштини

Једини који износе фрапантне податке о последицама еколошког загађења НАТО бомбардовања су лекари и независни интелектуалци. Последице су застрашујуће. За 78 дана осиромашеним ураном гађано је 113 локација на подручју тадашње СР Југославије, већина у јужној покрајини. На наше главе пало је око 13.000 тона осиромашеног урана. Прецизно се не зна колико је НАТО испалио пројектила са осиромашеним ураном на подручје Србије. Та војна алијанса тврди да је испалила 31.000 пројектила, Војска Србије да је наша земља засута са око 50.000, док Руси тврде да је испаљено чак 90.000 пројектила. У Србији се до 1999. регистровало између 15.000 и 20.000 нових случајева канцера, да би се тај број већ 2004. попео на 30.000 нових болесника. Већ 2001. је констатован повећан број доброћудних тумора јајника и материце са 26 на 496 случајева, а на грлићу материце на 176. Вишеструко су увећани спонтани и превремени побачаји. Број умрле превремено рођене деце попео се са 50 на 357, а број умрле малформисане деце са 121 на 610. На југу Србије рађају се деформисане животиње: телад без ногу и очију, јагње са осам ногу и два пара ушију, двоглаво прасе.

Шест од 18 домаћих стручњака – физичара и припадника војске, који су учествовали у уклањању муниције са ураном са рта Арза, код Херцег Новог, добило је генетске поремећаје.

У Косовској Митровици је пре две године одржан састанак Гинеколошке секције Српског лекарског друштва, на којем су изнети први званични подаци о последицама НАТО бомбардовања. Према речима професора др Душана Станојевића, на састанку је приказана дуго скривана чињеница да је српски народ ушао у епидемију карцинома на КиМ. На слици: Проф. др Душан Станојевић

У Србији до данас није званично, у организацији српске владе, организована конференција о последицама НАТО бомбардовања по здравље њеног становништва. Прошло је 13. година од бомбардовања, последице по здравље становништва су евидентне. Истраживања о последицама су препуштена стручњацима који обелодањују фрапантне податке о којима би свет морао да буде обавештен. У Косовској Митровици је пре две године одржан састанак Гинеколошке секције Српског лекарског друштва, на којем су изнети први званични подаци о последицама НАТО бомбардовања. Према речима професора др Душана Станојевића, на састанку је приказана дуго скривана чињеница да је српски народ ушао у епидемију карцинома на КиМ. Само рак костију у последњих неколико година порастао је за 107 одсто, затровани су земља, вода и ваздух. О свему томе др Станојевић је одлучио да обавести Светску здравствену организацију и Уједињене нације. По целој територији Космета посејана је 21 тона осиромашеног урана. Овај податак је узет из НАТО архива из Брисела. Према писању приштинског листа “Експрес”, Космет је постао водећи у региону по броју умрлих од болести рака, од чега годишње, због повећане радиоактивности премине око 5.000 становника, што је троструко више него пре рата.

“Да бисте избрисали један народ”, каже професор Станојевић, “морате му прво плански затровати животну средину. А налогодавци овог бомбардовања радиоактивним ураном загадили су на Космету земљу, воду, ваздух. Пошто је тамо комплетно уништена животна средина, радиоактивни уран сада се нашао у комплетном ланцу људске исхране. А чим је ушао у ланац исхране аутоматски је угрозио сва жива бића на Космету, укључујући све становнике те покрајине и околних земаља, односно целокупног Балкана, па и Европе”. “Број деце и број одраслих особа са тумором костију повећао се. Пре бомбардовања је било 100 људи са тумором костију, 11 година после бомбардовања број се попео на 200 таквих болесника. Ми смо сви биолошки угрожени. Дакле сви наши животи су угрожени”. Оно што може да се уради, то су одговарајуће генетске лабораторије у којима ће се проверавати плод још у раној трудноћи. Само тако можемо обезбедити здраво потомство за српски народ.

Проф. др Душан Станојевић:

Да бисте избрисали један народ, морате му прво плански затровати животну средину. А налогодавци овог бомбардовања радиоактивним ураном загадили су на Космету земљу, воду, ваздух. Пошто је тамо комплетно уништена животна средина, радиоактивни уран сада се нашао у комплетном ланцу људске исхране. А чим је ушао у ланац исхране аутоматски је угрозио сва жива бића на Космету, укључујући све становнике те покрајине и околних земаља, односно целокупног Балкана, па и Европе. Број деце и број одраслих особа са тумором костију повећао се. Пре бомбардовања је било 100 људи са тумором костију, 11 година после бомбардовања број се попео на 200 таквих болесника. Ми смо сви биолошки угрожени. Дакле сви наши животи су угрожени.

Британски физичар Кит Баверсток тврди да је Светска здравствена организација, под утицајем САД, из једног извештаја Уједињених нација избацила податак да је оружје са осиромашеним ураном које је коришћено у бомбардовању СР Југославије 1999. године опасно по здравље и канцерогено. Баверсток се у својој анализи ослањао на резултате истраживања др Александре Милер из радиолошке лабораторије Министарства одбране САД, у које је имао увид и које је, како је истакао, недвосмислено показало генотоксичност осиромашеног урана.

Природа има своје регулаторе заштите од еколошког загађења, али осиромашени уран ће у нашој средини бити присутан заувек. Управо због тога зачуђује неодговорност неких у српској влади да на нашу територију, у најчистији део Србије уведу прљаву технологију, од које ће корист имати само мултинационална рударска компанија “Јуропијен никл”, а Србија ће добити загађену животну средину и повећан број оболелих људи, које осиромашена Србија неће моћи ни да лечи адекватно.

Надам се да ће разум ипак победити и да се прљава прерада никла неће увести на Тару, у околину националног парка Мокре Горе. Довољно смо еколошки загађени, додатна загађења нам нису потребна. Сва еколошка удружења, сви грађани у местима која ће бити угрожена, сви грађани Србије, морају да се уједине у јединствен фронт против ове прљаве експлоатације, која загађује природу у пречники сто километара од места експлоатације.

Србија је осиромашена и треба јој новац, али не по сваку цену – продајом здравља свог становништва.

Да ли смо ми толико сишли с ума па ћемо дозволити увођење овако прљаве технологије у нашу земљу?

Ако је цена недавања концесије на експлоатацију руде никла на Тари, пад Владе Србије, како рече министар рударства, господин Бачевић, нека падне влада! То је ипак мања штета од ове која нам се спрема.

Изворник текста: Корени

 

Видео спот песме Radioaktivität немачке групе Kraftwerk из 1991. године

**************************************************************

Видовдан.орг

Биљана Живковић: Радиоактивни затвор над отвореним небом

 

Књига „ Затвор под отвореним небом” др Марије Лине Веке отворено говори о погубном утицају радиоактивног уранијума у НАТО бомбама

Истина која ће шокирати свет !!!

Осиромашени уранијум емитује радијације Алфа ниског нивоа с радијацијама Бета и Гама. Праву опасност предствља могуће удисање ОУ. Осиромашени уранијум узрокује тровање тешког метала и особље мора апсолутно да избегава објекте који су бомбардовањем погођени. Минимална безбедносна дистанца не сме бити мања од 50 метара – упозорава пуковник Освалдо Бизари

 

Италијанка, Марија Лина Лека, са титулом двоструког доктора наука, уважени интелектуалац у својој земљи, истински је пријатељ нашег народа и добротвор. У невладином пројекту „Барка мира”, више од 8 година упорно помаже угроженом српском становништву на Косову и Метохији. Боравила је у јужној покрајини чак 26 пута, носећи драгоцену помоћ, али и много више од тога. Пре неколико месеци малишане из Цернице довела је да виде Рим и 15 дана проведу изван страшне атмосфере затроване шиптарском мржњом. У срцу Рима, њима у част, уприличила је изложбу фотографија „Косово је изгубљено?” где је са 250 стравичних документаристичких призора дочарала погибију српског народа. Те слике сада путују светом.

 

Линина недавна посета нашој престоницу обележена је промоцијом вредне књиге ”Затвор над отвореним небом”, докуметнаристичко-новинарско- репортерског садржаја, чији је издавач ИП „Филип Вишњић”. Амбасада Италије и Министарство за Косово и Метохију помогли су јој да дело буде штампано, за сада на српском и италијанском језику. Др Лина Века објашњава, да је књига неизбрисиво, драгоцено сведочанство о истини , страдању Срба .

–Ишла сам у болне походе.Преживљавала и гледала порушене српске домове, манастирска згаришта, спаљене цркве, оскрнављена православна гробља, уништене школе. До темеља сатрта села..Нема енклаве, боље да кажем гетоа, у који нисам отишла. Цео један народ секу у корену. Сем ваших званичника, разговарала сам на Космету са децом, људима, женама, старцима, са породицама несталих и киднапованих.Од свега тога састављен је језив мозаик, болан крик српског народа.Све то наћићете у једанаест поглавља књиге- каже овај уважени борац за истину.

Међутим, у десетом поглављу проналазимо податке, чињенице, догађаје који су фрапантни.Аргументовано говоре о опасној озрачености осиромашеним уранијумом од НАТО бомби и то скоро сваке стопе на Космету, али и Србије.Оно што онеспокојава је да о томе ћутала српска јавност.Требало је да се роди једна књига и саопшти сувору истину.

 

„Хуманитарно” бомбардовање и осиромашени уранијум

 

Ауторка , дакле, недвосмислено износи истину о војном оружју које садржи радиоактивни материјал: осиромашени уранијум, нашироко употребљен на Косову и Метохији и другим мисијама „ мира ”.

–Данас је тајност постала инструмент самоочувања, не безбедности нације, већ профита нуклеарне индустрије. Чувати тајне, значи говорити лажи. Превара се врши не против непријатеља САД, већ против грађана порезника, који заправо финансирају ужасне америчке бомбе и дебљају новчанике нуклеарних профитера. Мотиви за ову тајност су се у међувремену променили.Највећи страх за нуклеарну индустрију не представља више „ непријатељ”. Сада страх долази из чињенице да би истина о ефектим радијације, на амбијент и здравље, ако би о томе сазнао амерички народ , могла да доведе до колапса те индустрије са својим бесрамним профитима- пише, између осталог, др Марија Лина Лека.

Она упозорава да се поменута индустрија прибојава да би се ово могло догодити када америчка јавност сазна истину у муницији са осиромашеним уранијумом (ОУ) коју се нештедимице користили током бомбардовања на КиМ, Србији, али и другим државама у свету.

 

Базаријеве наредбе

 

–Што се тиче употребе ОУ на Косову и Метохији, најбоље је прочитати оно што изјављује пуковник Освалдо Бизари, специјалиста НБЦ ( Nucleare Bateriologico Chimico), у наредби о безбедности за снаге КФОР-а које оперишу на Балкану, са датумом 22. децембар 1999., наредби с његовим потписом у којој се и ово може прочитати : „ Избегавајте сваки објекат за који сумњате да је погођен муницијом са ОУ и крстарећим ракетама Томахавк.Не узимајте , не сакупљајте на терену муницију са ОУ, одмах обавестите вашу команду о области за коју сматрате да је контаминирана.Контаминирана површина ОУ загађује храну и воду.Нипошто не једите храну која није преконтролисана.Честице које се удишу могу проузроковати штете на унутрашњим ткивима на дужи период.Ако сте били изложени прашини ОУ обавите тестове у наредних 24 сата, како би анализирали присуство У 238, У 235 и У 234 и креатина“ – упозорава пуковник Базари.

Он крајње озбиљно наређује да у случају да се испостави д су војници били у контаминираној зони, морају хитно да се подвргну чишћењу контаминираних честица из тела.

 

Осиромашени уранијум – Лагана смртОружје са осиромашеним уранијумом је захвално за војно планирање због његових пирофоричних квалитета, јер приликом судара доводе до пожара.Када један продирући пројектил погоди чврст предмет, пали се и ствара честице са радиоактивном прашином, која се може удисати, загађује околно земљиште, воду, флору, фауну, и уништава људско здравље.Радиоактивна прашина узрокује ране, тешке облике малигнитета, једну лагану смрт.Осиромашени уранијум је убица из система који не познаје имунитет, као што је сида.

Озрачени и КФОР-ови војници

 

Пуковник даље говори о опасностима које на КИМ од бомбардовања прете КФОР-овим војницима.

–Возила и материјал српске војске на Косову и Метохији могу представљати претњу за здравље војника и цивила уколико би они дошли у контакт са њима.Возила и опрема која се нађе уништена, оштећена или напуштена, морају да се испитају и с њима треба да рукује искључиво квалификовано особље.Опасност по здравље могу произаћи из ОУ због штета нанетих у кампањи бомбардовања НАТО на средства погођена директно или индиректно.

Потом следе инструкције које крајње озбиљно упозоравау на велику опасност од испарења или удисања.

–ОУ емитује радијације Алфа ниског нивоа с радијацијама Бета и Гама.Праву опасност представља могуће удисање ОУ. Осиромашени уранијум узрокује тровање тешког метала и особље мора апсолутно да избегава објекте који су бомбардовањем погођени .Минимална безбедносна дистанца не сме бити мања од 50 метра.Ако се објекту мора накнадно приближити обавезно је носити маску и рукавице, ако би се избегла апсорција радиоактивне прашине.ОУ је метал, хемијски врло токсичан и радиоактиван.УО емитује радијације Алфа, Бета и гама, са преполовљеним временом од 4,5 милијарди година. Његова опасност долази од радијације Алфа- још једно је пуковниково упозорење.

 

„Златна правила”

 

Безбедносна правила се завршавају следећим „ златним правилима”, која, како појашњава ауторка, говоре сама за себе.

–Остани даље од спаљених оклопних возила и зграда погођених крстарећим ракетама и то у опсегу од 500 метара, од возила или порушене зграде.Стави заштитну опрему за респираторне органе како би се спречио улазак прашине. Нерастопиви ОУ се временом здружује са негативним ефектима по здравље, ако што су тумори и поремећаји код новорођених. Ефекти могу да се верификују неколико година после експозиције.

Као подршка ономе што пише пуковник Бизари, могу се узети тврдње пуковника Фернанда Гварниерија које се налазе у наредби послатој бригади „ Фолгоре Нембо пуковник Москин ” од 8. маја 2000. године, наводи ауторка.

–У вези учешћа италијанског контигента у активностима подршке миру на Косову, субјектом ризика од интерне контаминације може бити дефинисан онај који је боравио или радио у близини обеката погођених муницијом са осиромашеним уранијумом.

 

Парламент није демантовао

 

Ауторка напимиње да је од изузетног значаја за разоткривање погубности за људе који су били изложени НАТО бомбардовањима, оцена која се појавила у интервјуу који је дневнику „ Метро” 2. октобра 2003. дао проф. Мартино Грандолфо, физичар, директор Главног истраживачког здравственог института и члан комисије Мандели( комисије италијанског Парламента која се бавила проблемом ОУ).Интервју, указује Лина Века, никада није оповргнут под насловом: „ Нисмо никада искључили могућност да је уранијум смртоносан”. Наиме, проф Грандолфо упозорава да је открио огроман број случајева лимфома Хочкин и тврди да уранијум то може да проузрокује.

На Србију бачено 300 тона радиоактивне муниције

 

Према званичним подацима НАТО-а на Србију је током бомбардовања бачено око 300 тона радиоактивне муниције. Гађано је 112 локалитета у Србији, а последњи 113 је била Пљачковица. Нато, даље тврди да је испаљено око 31 хиљада пројектила, док руски стручњаци тврде да је реч о 90 хиљада пројектила који су пали на тло Србије. Међутим, подаци варирају. Тако у једном НАТО документу стоји да је на Републику Српску бачено шест тона миниције са осиромашеним уранијумом, и то на подручје Хаџића, Пала и Хан Пијсека, где је било угрожено преко 100 хиљада становника.На Србију је, према истом документу, бачено преко 13 тона миниције са ОУ. Статистички подаци даље показују, да је У Србији је за последњих пет година шест пута више оболелих од малигнитета, у односу на 1999. Конкретно у Крагујевцу је преко 20 одсто више оболелих од рака, него пре девет година. Од последица дејства ОУ до сада умрло и оболело преко 300 хиљада америчких маринаца који су били су мировним снагама по свету. У Италији умрло више од 200 војника.

ОУ најпогубнији за становништво на КиМ

 

Колико је УО погубан за становништво на Косову и Метохији које није имало никаве инструкције, нити је било заштићено, без маски, принуђено да удише контаминирани ваздух и једе озрачену храну, показаће, нажалост време. Наши стручњаци у Србији за сада ћуте.народ умире, од „неких” болести.Али нити се зна прецизан подтак шта је узрок толикој смртности, будући да је приметно да се у бројним енклавама неупоредиво више умире, него што се рађа.разлог, неко би рекао, је у великој кризи, али да ли је само то у питању!?

За крај остављамо нашим читаоцима да се упознају и са чињеницом, да ни војници КФОР-а који су оболели од леукемије, рака или било које друге тешке болести услед изложености ОУ зрачењима, пролазе као да су „ државни непријатељи”, боље рећи, умиру од свих заборављени, а на трошак породице.

 

Др Марија Лина Века наводи примере.

–Међу бројним случајевима изостале помоћи поменула бих водника Марка Дина.У једном свом писму објављеном у штампи поручио је: „ Умирем од рака-држава ме напустила”. Ту је и водник Серђо Д , Анђела, који је размонтирао мине на Балкану, године провео уништавајући оружје на терену, а недавно је умро у хотелу за сиромашне у Милану. Међу толиким драматичним догађајима о овим војницима треба поменути да се после повратка са мисије једном војнику родило син са тешким обољењем и деформацијама. Увререна сам да ће истина шокирати свет, али и да ће кривци моати да се суоче са безочним злочином које чине против недужних народа – упозарава Марија Лина.

 

Биљана Живковић

 

 

7 replies »

  1. Obzirom na mikroporoznu strukturu zeolita, moguće je da njegovim unošenjem u organizam možemo pokupiti (kao sunđerom) radioaktivne supstance. Međutim, potstoji i veći problem. Bombardovanje se desilo 1999. godine, od čega je prošlo oko 15 godina (na dan ovog komentara 26. maj 2014.), što faktički znači da se radioaktivni materijal (konkretno nerastvoriva jedinjenja uranijuma 238) koji je od tada unet u organizam već bio-akumulirao u kostima, jetri, bubrezima i reproduktivnim organima (vezivanjem uranijuma za fosfatna jedinjenja) i samim tim postao sastavni deo našeg organizma. Treba napomenuti i da se većina uranijuma unetog u digestivni sistem izbacuje, dok svega 0,5% njegovih nerastvorljivih jedinjenja (kao što je uranijum oksid) akumulira u telu putem krvotoka, kroz gore pomenuti proces. Time se eliminiše mogućnost čišćenja organizma zeolitom, obzirom da su radioaktivne supstance već oformile nova jedinjenja koja su nerazdvojni deo nas, i samim tim dugoročno utiču na naše zdravlje.

    Ono za šta bi zeolit zaista bio delotvoran je njegova preventivna upotreba kod ljudi koji nisu kontaminirani radioaktivnim materijalima (deca i buduće generacije), obzirom da bi se isti ti ljudi inače kontaminirali hranom i vodom sa kontaminiranih područija države. Sve dok se ne sprovede transparentna i sveobuhvatna istraga naših vlasti, vezana za kontaminaciju zemljišta, voda i ekološke uticaje radioaktivnih materijala, nećemo znati koja voda ili hrana su bezbedni, tako da je preventivno uzimanje zeolita jedino rešenje za buduće generacije.

    Takođe bih ispravio deo članka gde se navodi da osiromašeni uranijum emituje beta i gama čestice. Ovo apsolutno nije tačno, obzirom da se radi o uranijumu U238, koji se dobija kao nusproizvod prerade uranijuma za potrebe nuklearnog goriva. Prilikom vađenja rude uranijuma 99,3% rude se sastoji od uranijuma U238 koji nije pogodan za fisioni proces, i 0,7% uranijuma U235 koji je fisioni i koristi se u nuklearnim reaktorima kao gorivo. Ovakva ruda uranijuma je „osiromašena“ obzirom da je u procesu ekstrakcije odvojeno fisionih 0,7% uranijuma 235, dok se kao nusproizvod dobija ostalih 99,3% uranijuma 238. Ovaj izotop (238) emituje isključivo alfa čestice koje se sastoje od dva protona i dva neutrona, koje uranijum u svom procesu raspada emituje kako bi postigao stabilno stanje atoma. Ove alfa čestice mogu biti zaustavljene sa samo par santimetara vazduha ili ljudskom kožom, što zanči da nećemo umreti ako se približimo grumenu ovakvog elementa. Međutim, ukoliko se ovakav element nađe u ljudskom organizmu, bilo putem hrane ili putem vazduha, može doći do kancerogenih posledica. Tako da pravu opasnost ne predstavlja sama radioaktivnost U238 kao takva, već njegova rasprostranjenost i njegova kontaminacija zemljišta sa kojeg uzgajamo hranu i vode koju pijemo.

    Ukoliko se neko ne slaže sa ovim činjenicama, predlažem da odvoji par sati za edukaciju i počne sa čitanjem ovde navedenih stranica:

    http://en.wikipedia.org/wiki/Uranium#Human_exposure
    http://en.wikipedia.org/wiki/Uranium_238
    http://en.wikipedia.org/wiki/Alpha_radiation
    http://en.wikipedia.org/wiki/Alpha_particle

    Свиђа ми се

  2. Лек за радијацију наравно постоји. Зове се Зеолит. Имате га у непосредној околини Копаоника односно на његовим обронцима. Општина Брус, власник рудника Јеротије Стевановић 0655050745. ПОследња цена на мало је била 90 динара за килограм млевеног праха, цена гранулације 3-7мм је 50дин, а сама стена у комадима 40 дин. Дакле врло приступачно. ефекти неочекивани, потпуно чишћење од радионуклида, тешких метала. Стока која је користила зеолит као додатак исхрани имала је 0% тешких метала у своме месу. Дакле чак ни статистичка грешка од рецимо 0,0001% или сл. Него ПОТПУНА НУЛА. васпитани да је болест јача од средстава за излечење ми не можемо да верујемо да обичан камен има такво својство и да је тако јефтин и у непосредној околини, стога олако одбацујемо такве „приче“. То одбацивање је главни разлог за сличне медицинске налазе, овакве чланке, и укупно болесно стање народа. То је потребно прекинути и слушати оне који тврде да могу да излече а не да „процентуално утичу“. Докторима и пре свега војним лицима која ЈЕСУ упозната са овим минералом велико хвала за наставак зомбирања и убијање недужнг народа оно што западњаци нису довршили. Лек ипак постоји!

    Свиђа ми се

  3. Ono sto pomaze da ljudi izbace radijaciju iz organizma i ocuvaju zdravlje je nekoliko stvari: miso pasta, morske alge (kelp, nori itd.), jegulja, korenasto povrce (repa itd.). Ovo bukvalno dize iz mrtvih i neutralise posledice nuklearnog rata protiv nase populacije.

    Свиђа ми се

    • Kad preporucujemo nesto ljudima kao pomoc,uz misao sta moze pomoci, moramo imati i misao;sto vecem broju ljudi i sto jeftinije,dostupno svima.Sadasnja besparica kod vecine ljudi,ne sme da se zanemari.Gore navedeno jeste dobro ali ,,dobra,,mu je i cena.
      Moja porodica prijatelji i ja koristimo zeolit.U apoteci ga ne kupujem zbog cene,vec preko nekog ko prodaje(Sremska Mitrovica) za one koji ga direktno kopaju, legalno.Kilogram zeolita sam platila 100 din.

      Свиђа ми се