Наталья Пичурина

У Кикинди основано удружење српско руског пријатељства: “ДОН И ДРИНА БРАТСКА ОСОВИНА”


У КИКИНДИ ОСНОВАНО УДРУЖЕЊЕ СРПСКО-РУСКОГ ПРИЈАТЕЉСТВА
“ДОН И ДРИНА БРАТСКА ОСОВИНА”

 

У суботу 23. марта 2013. године у Свечаној сали Музеја у Кикнди је на на иницијативу више од 30 грађана Кикинде и околних села и пријатеља из разних градова Русије и Србије основано је Удружење Српско-Руског пријатељства “Дон и Дрина братска осовина”

Било је прелијепо синоћ, те прелијепе прољећне вечери бити у свечаној сали Музеја, бити међу онима који и на три и на више хиљада километара знају да воле и могу да воле. За љубав и пријатељство, за братски вољети никакве даљине нијесу препрека а то синоћ у Кикинди потврдише многи који и званично постадоше чланови новоформираног Удружења с именом од стихова, с именом од поезије.

[wzslider]

Имали су чиме да се горде подносиоци иницијативе, Душан Беловић, Војин Убипарип, Драгоје-Рајо Кујовић, Неша Димитријевић и многи други из Кикинде и околних села. Али и др Наталија Пичурина, и њени ученици и поштоваоци, др Лили Паравајева, Сергеј Иванов, или Александар Гришов и многи други широм “простране” Русије, или Александра Хозијева из Осетије, и многи други! Или читаве породице, као што је породица Голубовић из Београда – кажем имали су се чиме гордити, јер колико је само лијепих ријечи изречено, честитки и аплауза упућено и подршке дато оснивању Удружења.

А ватрени члан иницијативне групе из Русије, др Наталија Пичурина је посебно и себи својствено с пуно емоција и љубави пожељела успјешан рад а њена порука је и прочитана:

“… Драги моји српски пријатељи,  примите топле поздраве из Ростова на Дону, искрено Вам желим успјеха у данашњем раду тако да брзо и темељно оснујемо наше часно Удружење с часним и братскикм намјерама и да оно брзо започне с радом и својом мисијом. Др Наталија Пичурина.”  Ова предивна порука је пропраћена громогласним аплаузом!

А оно, Удружење, добило је име по стиховима Великог и храброг поете, Козачког, руског сина, Константина Ундрова, пјесме која се и зова “Вишеградскаја ноч” написана у импровизованој Војној болници у Вишеграду, у којој је непокретан лежао тешко рањен, добровољац руски а ране је задобио бранећи живот и част својих српских саплеменика и браће.

Гледајући с прозора Болнице у зелену Дрину  као врисак или вапај “запарали су Васионом” стихови “….како су Дрина и Дон  тако близу само што име се воде не прелију једне у другу…” Да, јер је он, поета Ундров, био близак и са Србима, свој и са својима, или исто као са својим Козацима!

Он нама, и нашем Удружењу, подари име својим стиховима, а ми великом пјеснику, ратнику и српском патриоти, на почетку оснивања – “Минут молитве и ћутања”.  Јер је од тих рана које је видао на зеленој Дрини, задобијених као добровољац у рату за живот и достојанство српско, од тих рана се 1. децембра 2012. године у Москви преселио у незаборав и руски и српски син и Козак поета Константин Ундров!

Прихватањем написаног Статута, који је једногласно прихваћен Удружење је добило законски оквир за рад, а Статутом је предвиђено да: „Област остваривања циљева, члан 1. Удружење Српско-Руског пријатељства “Дон и Дрина братска осовина” (у даљем тексту Удружење) је невладино, непрофитно удружење, основано на неодређено време ради остваривања циљева у области: неговања, проширивања и очувања добрих пријатељских и братских односа два братска народа, две суверене државе кроз културну и научну сарадњу, размене културних програма, научно истраживање етничких и културних базиса и издавање и штампање чланака, књига и студија.”

У складу с прихваћеним Статутом извршен је избор Управног одбора Удружења и изабрани су једногласно: Душан Беловић, за предсједника Управног одбора и истодобно Предсједника Удружења; Војин Убипарип, за потпредсједника; Ненад Димитријевић за секретара; др Наталија Пичурина за члана Управног одбора и Драгоје-Рајо Кујовић, за члана Управног одбора.

Тиме је Оснивачка скупштина била завршена, изабрани у Управном одбору су заузали своја мјеста и предсједник Удружења је отворио Прву сједницу скупштине Удружења. Наше Удружење је на наше особито задовољство почело са радом.

Упућујемо свима који ово читају да је велика гордост с пријатељима бити пријатељ и с браћом бити брат. Желимо да се оваквих или сличних удружења оснује још много, много, “Јер ко не признаје Брата за Брата, признаће душмана за господара”!

 

У Иђошу

Драгоје-Рајо Кујовић

На дан бестидног и злочиначког НАТО
бомбардовања моје домовине које им
никада нећу ни опростити ни заборавити

 

3 replies »