Биљана Диковић

Alessandro Di Meo: УРЛИК СА КОСОВА (одломак)


Alessandro Di Meo:
УРЛИК СА КОСОВА (одломак)

31.03.2013. ФБ Pešić Sinovi, unsorrisoperognilacrima,за ФБР приредила Биљана Диковић

urlo kosovo
У нарко-држави Косова мафија је ушла у све поре друштва и Албанци данас полажу право на православне српске манастире као своју културну баштину. У томе им помаже “циркус илузиониста” појединих невладиних организација које су хуманитарне колико и рат који их потхрањује. Оне заговарају филозофију да се на Косову ништа нарочито нити тајанствено никада није догодило. Они пропагирају алтернативна путовања у земљу мистерија, где рецимо можете доживети: “Дубоке гласове монаха у Дечанима, песму мујезина у Призрену, ужурбаност тржнице у Пећи, приче о древности, заглушујућу тишину гробља у планинама. Косово – то је земља коегзистенције.”
Браво! Као да се и раније није дешавало да нас неко надгледа. Штета је, пак, да дубоке гласове монаха у Дечанима, као и на читавом Косову и Метохији, можете слушати тек након што вас провере, евидентирају и након достављања докумената из војних контролних пунктова КФОР-а који чувају манастире. Или барем оне који нису спаљени. Штета је што се заглушујућа тишина гробаља не односи на уништене и раскомадане Србе, оскрнављене и оцрњене злочинима који су над њима почињени. Штета је што приче старих Срба причају тихим гласом они малобројни међу њима који су још преостали или они други, разбацани широм Србије, сведени на избеглице у сопственој земљи, приморани да умру далеко од своје домовине. Проклето балансирање које прикрива и трансформише истину, настојећи да се она заборави док људи и даље, у Србији умиру од рата. Србија је данас напуштена од свих, али не и од проблема старе Југославије, од избеглица, расељених лица, беде… У Србији се данас болује од рака крви, костију, респираторног система, побачаја, неплодности, незапослености, пропалих фабрика… И поред свега тога, Србија је још увек снажно мултиетничка.

Из књиге УРЛИК СА КОСОВА, АЛЕСАНДРА ДИ МЕА, издање ПЕШИЋ И СИНОВИ

Urlik Sa Kosova