All

Отворено писмо уреднику листа e-novine – јесте ли чули за људску и професионалну етику?


Отворено писмо уреднику листа e-novine

Поштована редакцијо!

Обраћам се вама и анонимном аутору, који је 26. марта 2013 у вашем листу објавио белешку „Srpsko-rusko druženje u kikindskoj noći.  Don i Drina, bratska osovina ».

Вероватно нисте очекивали да ће овај чланак бити предмет моје пажње. Моји пријатељи у Србији, знајући специфичну репутацију е-новина, предложили су ми да не обраћам пажњу на ову објаву. Али, пошто модератор Вашег сајта није дозволио коментаре, обраћам Вам се посредством редакције „ФБ-репортера.“

Нећу вам држати морaлне придике нити објашњавати шта је новинарска етика. Нема смисла говорити ни о професионалној етици. Ваш новинар је нарушио најмање осам од десет основних одредаба новинарске етике и стандарда (Journalism ethics and standarts). Авај, професионалну етику чине правила која нису законски оформљена, али су добро позната у друштву новинара који држе до себе. Иако сте користили фотографије и материјале у вашем тексту без сагласности уредника ФБ-репортера (за шта бисмо могли да очекујемо надокнаду која би могла да покрије краћи одмор у Будви, као што је предложио један од оснивача српско-руског друштва „Дона и Дрина Братска Осовина“ који је поменут у вашем тексту), ипак то остављам Вашој савести.

Остављам Вашој савести и питање о тачности и објективности изложених информација. Нећу говорити ни о нарушавању угледа – ругајући се нашим презименима ваш лист је казнио самог себе… И као што каже руска изрека, ту нема помоћи: „Кога шта боли, он о томе и говори!“. Читајте старог Сигмунда Фројда.

Али, заступаћу образ и част руског хероја – добровољца. Због тога што је Константин Ундров, познати песник и певач, умро 1. децембра 2012. и  не може себе да заступа. Прегледала сам објаве у вашем листу – нема у њему стихова који се могу упоредити са стиховима песме „Вишеградска ноћ“ – коју исмева ваш анонимни аутор. Пре одласка у Југославију, Константин је био познат широм Русије као аутор изванредних стихова и као диван певач.

Све то га није зауставило да почетком 90-их стане на страну православне српске браће. И за нас, искрене Србе и Русе то нису само речи. У јануару и фебруару 1993. године док се налазио у саставу козачког добровољачког одреда Вишеградске бригаде Војске Републике Српске, и како је био у другој посади митраљеза, Ундров је погођен мином. Чудом је преживео и дуго се лечио.

Нећу рећи више ништа, само ћу се сетити речи великог човека, Патријарха српског Павла: „Нисмо бирали ни земљу где ћемо се родити, ни народ у којем ћемо се родити, ни време у којем ћемо се родити, али бирамо једино да ли ћемо бити људи или нељуди.“
Изгледа да сте ви већ направили свој избор.

С поштовањем,
Наталија Пичурина, Ростов на Дону, Русија

Прилог: Линк до тeкста објављеног на сајту e-novine: Srpsko-rusko druženje u kikindskoj noći Don i Drina, bratska osovina

Еновине

***

Открытое письмо редактору газеты е-новине

Уважаемая редакция!

Обращаюсь к Вам, и к тому анонимному автору, который 26 марта 2013 года опубликовал в Вашей газете заметку «Српско-руско дружење у кикиндској ноћи. Дон и Дрина, братска осовина».
Вряд ли Вы рассчитывали, что статья станет предметом моего внимания. Мои друзья в Сербии, зная о специфической репутации е-новине, предложили мне не обращать внимания на эту публикацию. Но поскольку модератор не пропустил комментарии, пишу Вам через редакцию «ФБ-репортер».

Не буду читать мораль и объяснять, что такое журналистская этика. Нет смысла рассказывать и об этических принципах профессионала. Как минимум восемь из десяти базовых положенийЈоурналисм етхицс анд стандартс Ваш журналист нарушил. Увы, профессиональная этика – это правила юридически не оформленные, но, хорошо известные в уважающем себя журналистском сообществе. Хотя, как подсказал один из упомянутых в статье инициаторов создания Сербско-Русского общества: “ДОН И ДРИНА БРАТСКА ОСОВИНА”, на короткий отдых в Будве мы вполне могли бы рассчитывать. За использование Вами фотографии и материала без согласия редакции ФБ-репортера.

Оставлю на Вашей совести и вопрос о точности и объективности изложенной информации. Не буду говорить и о репутационном ущербе – ёрничая по поводу наших фамилий, газета наказала сама себя… И тут уж, как говорит у нас в России, ничего не поделаешь: «У кого что болит, тот о том и говорит!». Читайте старика Зигмунда Фрейда.

Но, за честное имя русского героя – добровольца заступлюсь. Потому что Константин Ундров, известный поэт и певец, умер 1 декабря 2012 года, и сам за себя ответить уже не может. Я просмотрела публикации Вашей газеты – нет в ней стихов, равных осмеянной анонимным автором «Вышеградской ночи». До отъезда в Югославию Константин имел всероссийскую известность как автор замечательных стихов и как прекрасный певец.

Все это не помешало ему в начале 90-х годов встать на сторону православных сербских братьев. И для нас, честных сербов и русских, это не просто слова. В январе-феврале 1993 года, находясь в составе казачьего добровольческого отряда Вышеградской бригады Войска Республики Сербской и будучи вторым номером в пулемётном расчёте, Ундров подорвался на мине. Чудом остался в живых, долго лечился.

Ничего не скажу более, просто вспомню слова великого человека Патриарха Сербского Павла: «Мы не выбирали ни страну, где родимся, ни народ, в котором родимся, ни время, в котором родимся, но выбираем одно: быть людьми или нелюдями». Похоже, Вы свой выбор сделали.

С уважением,
Наталья Пичурина, Ростов-на-Дону, Россия

Приложение: Ссылка на статью, опубликованную на веб-сайте e-novine: Srpsko-rusko druženje u kikindskoj noći Don i Drina, bratska osovina

***

С волками жить- по-волчьи выть –
Закон древлян извечный.
И в мире оборотнем слыть
В сей жизни быстротечной.
Клыки вонзаю я в врагов,
Не жалую друзей.
Мой век жесток и он таков,
Что надо быть позлей!!!
Белки желтеют острых глаз,
Вокруг меня – пожарище!
Пусть Лихом поминают нас
Воскресшие товарищи!
А я, отбросив оберег,
Дав Кривде удила,
Утратил нынче твёрдый брег
И рухнул в бездну зла..

Сергей Саркелов, ростовский поэт

_________________
Повезани текстови:

Teкст објављен на СРБском ФБРепортеру:
У Кикинди основано удружење српско руског пријатељства: “ДОН И ДРИНА БРАТСКА ОСОВИНА”

6 replies »

  1. Са огромним закашњењем сам прочитао овај чланак моје пријатељице са Дона Др Наталије Пичурине. У почетку збуњен, а потом и изузетно и непријатно изненађен када сам схватио да се неко злослутно поиграо са племенитим мотивима којима су оснивачи руковођени оснивањем руско-српског друштва у Кикинди, пре око годину дана…Наравно, пронашао сам и споран чланак који се прокочоперио на порталу под називом Е-новине, који здушно гаји латиницу, али и хрватску ијекавштину. Памфлет под поспрдним називом ,,Srpsko-rusko druženje u kikindskoj noći,, има један једини циљ – омаловажавање свега што је српско , а самим тим и руско, са мржњом према нацији и српској и руској,са таквим дилетантско-пубертетским смислом за хумор, , што се очитује у кукавичкој поруци на крају текста да је све преузето ,,sa rusofiličnog internet smetlišta SRBski FBReporter u vragolastom originalu; međunaslovi vlasništvo Udruženja Dunav-Rajna-Majna,, . Кукавичкој, јер би много храбрије било да се уместо ,, Рајна , Мајна,, користио неки други назив за исто удружење .Само се требало сетити неких парола које су ницале по Минхенским пиварпабовима, у неко време….
    У међувремену сам сазнао и ко је ,,личност,, која уређује дотичне Е-новине, али је , нажалост , данас већ кажњиво помињати дотичног у негативној конотацији, а све у смислу српске промене свести или ти испирања српског мозга.А, и нема потребе, јер у ту конотацију сам себе здушно, и плаћено, наравно, трпа ли трпа. Док се не претрпа, ваљда.
    Нисам се скоро осећао толико постиђено, јер спрдати се са мојом нацијом, са нацијом мог пријатеља, са Наталијом ( којој не завређује ни да јој сенку додирне) је врх кризе и поремећене свести и вредности у којима се нимало не сналазим. Тако се ни не сналазим у Рајно-Мајнофиличним порталима са предзнаком ,,Е,,. Нити имам намеру. Можда имам намеру да ипак, дочекам да се на smetlistu или ђубришту злих и подлих намера, издаје и кукавичлука, простоте и србомржње, примитивизма и некултуре, наћу и ове новине са предзнаком ,,Е,, и њихови уредници са све својим ,,стручним,, и квази стручним новинарским ретардима.

    Свиђа ми се

  2. Очень хочется посмотреть в глаза анонимному автору статьи в е-новине от 26 марта 2013 года, чтобы при личной встрече высказать свои претензии по-поводу издевательства в мой адрес. Мое очень хорошее воспитание и моя профессия не дают мне морального права прилюдно оскорбить нецензурной бранью этого журналиста. Но вот что „наш неприятель“, видимо Вы забыли что такое русские люди,которые умеют постоять за свою честь и честь друзей (не забывайте,что мы страна,в свое время победившая немецких захватчиков!!!!!). Я не потерплю чтобы мое честное имя и честные имена моих друзей Натальи Пичуриной и Сергея Иванова поливали грязью!!!!!! Тем более что это делают люди совершенно не знающие нас и не представляющие как мы можем за себя постоять!!!!!

    Свиђа ми се

  3. И поред личних и лично нанесених увреда противим се да се „анонимним“ текстописцима било шта напише. Нити је он повриједио мене нити моје часно удружење, коме истински припадам, већ је показао свој морални и професионални ниво. Јер кажу Срби, и не без разлога: „За вуком пси лају“!

    Свиђа ми се

  4. Выбор этим писакой сделан, нелюдь он и есть! Потому и прячется за анонимной маской, уродец…

    Свиђа ми се

  5. Ну что тут скажешь… На мой взгляд задача журналиста состоит в том чтобы честно и объективно подавать людям информацию. А если он вытворяет то что сделал этот вот анонимный автор, то он не журналист, а журналюга.

    Свиђа ми се