Биљана Диковић

ХАГ – КАРАЏИЋ: ПЛАН СВЕДОЧЕЊА ДОДИКА, СВЕДОЧИЛИ БЈЕЛИЦА И ЧЕКИЋ


ХАГ – КАРАЏИЋ: ПЛАН СВЕДОЧЕЊА ДОДИКА, СВЕДОЧИЛИ БЈЕЛИЦА И ЧЕКИЋ

03.04.2013. за ФБР приредила Биљана Диковић, извор ВЕСТИ

ГОЈКО ЧЕКИЋ: „Није било злочина над заробљеницима у Батковићу“

Бивши командант заробљеничког центра Војске Републике Српске у Батковићу код Бијељине, Гојко Чекић сведочио је у Трибуналу у Хагу на суђењу Радовану Караџићу, рекавши да у том логору није било злочина над Муслиманима заробљеним током рата у БИХ.

03. 04. 2013. Бета| фото: Реутерс

РАДОВАН КАРАЏИЋ 1

Радован Караџић, бивши председник Републике Српске

Тадашњи врховни командант ВРС и председник РС, Караџић (67) оптужен је за прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ. По оптужници, хиљаде заробљеника су, 1992-95, у Батковићу држане под нељудским условима, многи злостављани, а најмање шесторица су
убијена.

Сведочећи у Караџићеву одбрану, Чекић који је од августа 1994. био командант „сабирног центра“ у Батковићу, изјавио је, међутим, да се према ратним заробљеницима – већином припадницима 28. дивизије Армије БиХ – поступало у складу са Женевским конвенцијама.  По изјави сведока, услови у Батковићу били су добри, а стражари су коректно поступали према заробљеницима које је војна полиција испитивала о снази и положају њихових јединица и злочинима над Србима.

Међународни Црвени крст је, до распуштања логора у јесен 1995, уживао неометан приступ заробљеницима и није имао примедби на поступање према њима, посведочио је Чекић. Сведок је рекао и да никада није наредио или дозволио злостављање заробљеника.

Пошто му је, током унакрсног испитивања, тужилац Амир Зец предочио доказе о нехуманим условима у Батковићу, о присилном раду заробљеника на фронту и смрти најмање тројице услед пребијања 1992-93, Чекић је одговорио да у то време није био у сабирном центру. „Не, није ми познато да су људ премлаћивали, тада нисам био у Батковићу, нити ми је познато да се о томе причало“. Поновио је да, док је он био командант логора, није било ни злостављања, ни присилног рата заробљеника.

Док му тужилац Зец није показао доказе, Чекић је негирао да су у Батковић, после пада Сребренице у јулу 1995, доведени и заробљени муслимански старци и деца. Пошто му је предочен списак притворених, на којем су били дечаци од 15 и 17 година и мушкарац стар 70 година, сведок је изјавио да су они били доведени са војницима АБиХ зато што су им се „придружили“, при покушају пробоја из Сребренице ка Тузли.

Чекић је одбацио исказе очевидаца које му је цитирао тужилац, о томе да су рањени Муслимани из околине Сребренице у Батковићу умрли због ускраћивања медицинске неге.

„Не, то није тачно. Преминула су три лица која су била рањена у пробоју. Пружена им је лекарска помоћ, али су умрли“, казао је сведок, уз напомену да то може потврдити и Црвени крст. Тужиоци су претходно унакрсно сведока одбране Милована Бјелицу, ратног градоначелника Сокоца.

***

МИЛОВАН БЈЕЛИЦА: „Власти на Сокоцу нису одговорне за злочине“

Сведочећи у одбрану Радована Караџића, ратни градоначелник Сокоца Милован Бјелица негирао је пред Хашким трибуналом навод оптужнице да су српске снаге 1992. злочинима и насиљем прогнали Муслимане из те општине.

Бјелица је сугерисао да су муслимански цивили добровољно отишли из Сокоца и насеља око њега. Не оповргавајући да су се догодила два масовна убиства Муслимана, сведок је као поциниоце означио „неформалне групе младих Срба“ над којима власти нису имале контролу.

Караџић (67), тадашњи председник Републике Српске и Српске демократске странке (СДС), оптужен је, између осталог, за прогон муслиманског и хрватског становништва из 20 општина широм БиХ.

Бјелица је изјавио је да су, насупрот СДС-у чији је главни циљ било очување Југославије и „равноправности“ српског народа у БиХ, „муслимански екстремисти“, окупљени у Патриотску лигу, почетком 1992, прибегавали „саботажама и актима тероризма“.

За кризни штаб СДС, чији је члан био, Бјелица је рекао да је основан у априлу 1992. и да, супротно наводу оптужнице, није имао тајну команду над српским снагама, већ је настојао да нормализује живот. Сведок је негирао да је штаб добијао упутства из врха СДС.

По Бјелициним речима, Муслимани су почели да напуштају Соколац и насеља где су били мањина, пошто је Странка демократске акције одбила да сарађује са српским властима. Власти, како је сведок изјавио, нису муслиманске цивиле подвргавале притиску да оду.

Иако је велики број српских избеглица из других крајева БиХ отежавао ситуацију, Муслиманима који су остали ништа се није догодило до краја рата, тврдио је Бјелица.

Сведок је сугерисао да је офанзива ВРС у соколачкој општини у лето 1992. биле усмерена на разоружавање муслиманских екстремиста. Муслимани су пружили отпор, а жртава је затим било „на обе стране“.

У Сокоцу, по Бјелици, није било српских паравојних формација, већ „неформалних група младих људи“ које су „терорисале и Муслимане и Србе“, док их власти нису сузбиле.

Те групе, сведок је означио као одговорне за убиста 50, односно 44 муслиманска цивила у селима Арбињска Пропаст и Новосеоци, у јуну и септембру 1992. Бјелица – кога ће сутра унакрсно испитивати тужиоци – тврдио је да власти у Сокоцу за те злочине у то време нису знале.

Караџић је, пре Бјелице, пред судије као сведока извео и бившег секретара главног и извршног одбора СДС Трифка Комада који је изјавио да је та партија настојала да спречи рат и сукобе. Исту сврху да „штите, а не протерују несрбе“ – имали су кризни штабови у општинама широм БиХ.

При том исказу, сведок је остао и пошто му је, у унакрсном испитивању, тужилац Алан Тигер (Tieger) предочио да је Караџић у фебруару 1992. наложио кризним штабовима да преузму власт у општинама где су Срби већина, али и тамо где су мањина.

Одговарајући на питања тужиоца, Комад је потврдио да му је, пре рата у БиХ, Караџићев блиски сарадник Никола Кољевић „о разграничењу“ преговарао са тадашњим председником Хрватске Фрањом Туђманом.

Кољевић је сведоку пренео да је од Туђмана тражио да спречи ширење рата из Хрватске на БиХ. На Кољевићево питање хоће ли да „Херцеговина буде граница“, Туђман је, по Комаду, одговорио: „Може, под условом да Муслимане претерамо у ваш атар“.

По записнику са састанка, који је тужилац Тигер цитирао у судници, Кољевић је Туђману рекао да „није немогуће поделити БиХ“, премештањем становништва и имовине, односно „хомогенизацијом“. Туђман је, како је цитирао заступник оптужбе, узвратио да је сличан проблем у Првом и Другом светском рату решен „разменом“ становништва.

***

МИЛОРАД ДОДИК: Радован је жртва,
а не злочинац

 

„Циљ Муслимана и Хрвата у Босни је био распад Југославије по сваку цену, на шта Срби нису имали адекватан одговор, и то их је скупо коштало“. Ово је само део из сведочења председника Републике Српске Милорада Додика које ће изрећи 9. априла, на суђењу Радовану Караџићу.

03. 04. 2013. Ђ. Баровић – Вести | фото: Н. Јојић

МИЛОРАД ДОДИК РС

Главни циљ Муслимана био је да се уништи Југославија и то је био и једини разлог њиховог савеза са Хрватима: Милорад Додик
 

Додик је пристао да буде један од Караџићевих сведока, а говориће из призме политичара који је почетком и током рата у Босни био у опозицији. „Вести“ ексклузивно објављују најзанимљивије тезе Додика које ће детаљније елаборирати у Хашком трибуналу.

– Караџић је настојао да избегне распад Југославије и веровао је да је најбоље решење постизање договора са Муслиманима и Хрватима. На исти начин су размишљали и сви опозициони политичари у РС, па и ја и моја партија. И он се залагао за оно што се ја залажем данас, а то је очување српског народа. Међутим, највећа грешка Караџића била је што је потценио значај пропаганде и медија, што је произвело стварање стереотипа да су Срби „лоши момци“ – тврди Додик, који ће пружити доказе да је српско руководство чинило све да између три народа у БиХ дође до споразума, али да је „политичка стратегија Муслимана и Хрвата била да их преваре“.

Муслимани први почели

Говорећи о почетку рата у Босни, председник РС каже да су прва убиства и масовни злочини почињени над Србима од Муслимана.
– Ти догађаји су имали огроман психолошки ефекат на српски живаљ. И сви каснији догађаји су заправо били реакција на оно што би Муслимани или Хрвати испровоцирали – истиче Милорад Додик.

– Догађаји који су уследили, односно ратни сукоб, потврдио је чињеницу да је главни циљ Муслимана био да се уништи Југославија и то је био и једини разлог њиховог савеза са Хрватима.

Говорећи о тачкама оптужнице које Караџића терете за удружени злочиначки подухват и планско протеривање Муслимана, Додик ће навести и неколико састанака на којима је учествовао.

– Био сам сведок и учествовао сам у многим расправама око политичке ситуације и пре и током рата, али никада нисам осетио постојање намере Караџића или политичког руководства да етнички очисте РС. Уосталом, да тог плана није било доказује и чињеница да су Караџић и СДС одмах након избора ушли у владу БиХ са Муслиманима и Хрватима. Да је било намере о етничком чишћењу, онда не би пристали да чине ту владу – наводи у изјави Додик који главну тезу тужилаштва – оснивање српске Скупштине, оцењује као „коначни напор да се избегне распад Југославије“.

Нема везе са Сребреницом

Милорад Додик ће говорити и о Сребреници на основу вишегодишњег истраживања.
– Потпуно ми је невероватно након свега што сам сазнао у вези са догађајима у Сребреници да је Караџић имао икакве везе са стрељањем затвореника јула 1995. године – каже Додик.

– Срби су до тада учествовали у заједничким институцијама и чинили озбиљне напоре да се пронађе најбоље решење. Међутим, код Муслимана и Хрвата за тиме није било истинске воље већ су све предлоге за очување мира одмах одбацивали, а Срби нису имали механизам да спрече доношење штетних одлука. Стварање српске Скупштине била је логична последица коју су подржали скоро сви српски политичари укључујући и мене – наводи Додик признајући да је био у политичком сукобу са Караџићем, те да је први председник РС око себе имао неке „лоше људе“.

– Међутим, никада га нисам чуо да наређује или предлаже чињење било каквог злочина. Зато председника Караџића видим као жртву ових догађаја – наглашава у изјави актуелни председник Републике Српске Милорад Додик, сведочећи у одбрану првог председника Српске.

Шест циљева Републике Српске

Једна од тема ће бити и такозваних шест стратешких циљева које је усвојила Скупштина РС. Додик ће покушати да објасни да ниједан од тих циљева није имао за циљ протеривање муслимана и Хрвата.
– Протеривање несрба није био мотив за изгласавање тих циљева. Ти циљеви нису били ништа мање законити или легитимни од оних које су имали Муслимани или Хрвати – објашњава Додик.