All

ИЗ НАШЕ ИСТОРИЈЕ: ПОСЕТЕ КРАЉЕВСКОГ ПАРА ПРИМОРЈУ


             ПОСЕТЕ КРАЉЕВСКОГ ПАРА ПРИМОРЈУ

 

kralj Aleksandar

После Уједињења 1918. Срби католици на Приморју сматрали су да је њихово национално питање решено уједињењем са Србијом и стварањем Југославије.  Говорећи о значају Дана Уједињења за Приморје „Дубровник”, лист Срба католика, истакао је : ,,Дубровник је срећан што је 1. децембра 1918 г. срећно дочекао успостављање своје хиљадугодишње слободе коју му је туђин за кратко вријеме био прекинуо, …”.(1) У свакој прилици су испољавали своје одушевљење Југославијом, а посебној приликом боравка краља и краљице. Краљица Марија посетила је Дубровник 19. априла 1923. У сусрет  „Карађорђу” изашла је пратња од преко тридесет моторних чамаца окићених зеленилом и лампионима. Пратили су брод у Грушку луку. Сва је Грушка лука засијала у мору светла. По обали од Кантафига до Батале, а од Батале  до краја Лапада упаљене су ватре, сви прозори кућа били су осветљени. У „Народној Свијести” истакнуто је : „Маса народа прикрила обалу, што пароброд ближе, то одушевљење живље, а поздрави јачи.” На пароброду у луци краљици је представљен велики жупан др. Грисогоно, општински управитељ, командант места, лучки поглавар и председница  Женске Задруге.Три девојчице у белом дале су киту цвећа краљици Марији, њеној мајци и грчкој принцези Ирени. Током целог пута од Гружа до града народ је цвећем обасипао краљицу. На Пилама је дочека мноштво народа. Ушавши у град кроз врата од Пила краљица је прошла Страдуном кроз шпалир грађанства  уз урнебесно клицање, кишу цвећа са прозора и са стране, бенгалску ватру и махање деце са заставицама. Пред двором је дочекала јединица гарде, војна музика, чета Жупљана одевена у народну ношњу, деца из школа и маса народа. Кад је ауто стао, музика је одсвирала нашу и румунску химну, док се орило урнебесно клицање. Високи гости су ушли у Кнежев Двор.  У „Народној Свијести” истакнуто је : „Сав простор од Стоне Цркве до Дивоне те пред Гундулићевом пољаном наједном се напуни грађанства, које је урнебесно акламирало високе госте. Кад се помолише на прозорима двора одушевљење допре до кулминације. На једном настане гробна тишина, а Њезино се Величанство захвали ријечима : „Хвала Вам браћо !” на шта настане урнебесно клицање. Овације, пјевање, ударање музике, још се је за дуго настављало, док се не заметне и народно коло. Кроз то вријеме Високи се гости често показиваху на прозоре одздрављајући и машући рупцима. У касну ноћ глазба са непрегледном поворком обиђе град, али се народ опет сакупи кличући пред Двором. И опет се показаше Високи гости захваљујући на толиком одушевљењу. …  а преко опћ. управитеља  поручи грађанству, да је Њ. Вел. очарано толи срдачним  дочеком, пак се најљепше захваљује и шаље свој поздрав и пољубац свима Дубровчанима. Кад је опћ. управитељ пред опћином то јавно саопћио, клицању није било конца ни краја до најкасније уре ноћи. — Значајно је да за цијелог овако одушевљеног дочека ред није био нимало  помућен.” У пратњи краљице налазио се генерал Стеван Хаџић, лични краљев ађутант Влада Петровић Његуш и адмирал Прица. После Дубровника краљица је отпловила на „Карађорђу” за  Боку Которску. У Котору је дочекана од заступника свих власти, музике и мноштва народа са одушевљењем. Цела Бока је била свечано искићена, а посебно Херцег Нови. Краљица је посетила  Херцег Нови а на повратку обједовала у хидропланској станици у Ђеновићу. Обишла је и обалу до Тивта. Свуда је била одушевљено дочекана и поздрављена. Из Боке наставила је за Цетиње. (2)

Perast

Краљ Александар и краљица Марија посетили су 1925. Приморје. На Приморју посетили су Бар, Улцињ, Спич, Свети Стефан, Будву, Грбаљ, Тиват, Котор, Херцег Нови, Рисан, Пераст, Дубровник и Цавтат. У Бару су 23. септембра 1925. тријумфално дочекани. Др. Никола Добречић поздравио  је  краља у име Приморја : „Поздравља Вас вјековном славом овјенчана Српска Примасија, која је играла велику часну улогу у развитку и ослобођењу Српског народа, … Нарочито ово дивно Српско Приморје, овај старославни град Бар, …од Вашег Величанства … очекује да буде главна трговачка лука при излазу трансбалканске жељезнице. Ова жељезница која би пролазила кроз Црну Гору и сишла на Бар, усрећила би Црну Гору а Ваше Величанство и Ваша краљевска влада задужили би Црну Гору за вјечна времена”.  У Котору адмирал бокељске морнарице Радоњичић, соколи, добровољци, представници которских друштава  са народом Котора дочекали су краља. (3) У говору одржаном у спомен краља Александра у катедрали св. Трипуна у Котору 18. октобра 1934. дон Нико Луковић истакао је : „ … Болом одјекују сводови овога светога храма, који виђе владаре из дома Немањина и који је отраг неколико година обеселио својом посјетом блаженопочивши Краљ Александар … Родољубива Бока, … која је дизала устанке против туђинских силеџија, која је родила толике родољубе и дала на стотине добровољаца на Солунском фронту, … Ко се не сјећа прве Краљеве посјете Боки ? То је био прави „Краљевски дан“, који се не ће никада заборавити. … Краљ Александар је к нама дошао …као ослободилац Свог народа, као први владар наше крви и језика након дугих стољећа. Зато смо Га онако одушевљено и искрено дочекали. … Пре неколико мјесеци Бока, да се одужи љубљеном Краљу … приреди Му оно незаборавно „Бокељско вече“, које је надилазило и најбујнију машту, када су пламтили врхунци наших брда, наше обале, наши храмови и домови, … Он је пролазио овим чаробним заливом, као краљ славе уз одушевљено клицање народа. … .(4)  Краљ Александар прегледао је у Тивту поморски арсенал, а затим у Ђеновићима морнаричке команде међу којима и хидроавионску станицу. Краљ је присуствовао вежбама ратне морнарице. Краљевски пар посетио је манастир Савину код Херцег Новог и положио венац на Савински споменик, подигнут стрељаним Бокељима 1924. године. (5)

Razarac Dubrovnik

Поводом доласка краља Александра на Приморје 1925.  у дубровачком листу „Слога” изашао је поздрав од Риста Ј. Шуковића у коме се истицало : „Са гордог и поносног Ловчена, тог славног и пјесмом опјеваног дома и уточишта соколова и јунака, силазиш у питомо  Приморје, на обале плавог Јадрана, да по први пут обиђеш Твоје вјерне синове и земље, за чије ослобођење пролила се потоцима крв … јунака и витезова. Међу толиким градовима, варошима и селима, која се међусобно натјечу, да Те што свечаније дочекају јесте … град Дубровник.  У овом малом граду, који се поноси дочеком својим Цар Душана Силног, дочекива  Тебе и … један вод, … преживљелих у прошлим ратовима, а који су се борили добровољно … за ослобођење овог бисер Града на Приморју и уједињење …”. (6)

Марица Аполонио је као учитељица српске школе у Шибенику, због свог родољубља страдала по аустриским затворима и логорима за време Првог светског рата. После рата била је учитељица на Зеленици. Приликом посете краља Александра и краљице Марије Боки Которској 1925. њен син, седмогодишњи ученик Александар Аполонио предао је краљу Александру ловор венац. При том је изговорио ове речи : „И ако смо мали, у срцу нам стоји, да су наши дједи крв за Великог Ти оца лили, а та је иста крвца и у нашој жили. Живите за нас, умријет ћемо за Вас! “ Краљ је занесен загрлио малога, и зажелео да остане покрај њега све до његововог поласка.У дубровачком листу „Слога” истицало се да је учитељицу, мајку детета почастио одужим разговором, распитујући се за тамошње прилике и потребе народа. (7)

Краљевски пар је 27. септембра 1925. ушао у Дубровник кроз врата од Пила, окружен почасном стражом Жупљана, у њиховим богатим народним ношњама. О посети : “Док су краљ и краљица пролазили преко Страдуна, са свих прозора је као киша падало на њих цвеће, … Дубровачке госпе са прозора палача махале су марамицама …”. По Страдуну били су поређани с једне и друге стране соколи и соколице, мали извидници, ђаци стручне школе, поморске академије и Конављани у богатим народним ношњама извезеним златом. Увече на свечаном банкету краљ Александар поздравио је Дубровник здравицом: „ …Обистинило се оно што се привиђало Гундулићу у чежњивој визији. Дубровник је сад у својој великој земљи, у којој га чека достојна улога, …Дубровник, кроз столећа представник наше просвећености, нека и од сад не прекида ту нит,…нека осветла образ и себи и нама, одржавши високо своја сјајна предања. Дижем чашу у славу Дубровника”.(8) Народна женска задруга учествовала је у свечаностима приком посете краља Александра и краљице Марије Дубровнику 27. септембра 1925. заједно са дубровачким корпорацијама (Српско радничко друштво Братимство, Југославенска Матица, Соколи, Орјуна, Народна Радикална Омладина, Српско православна школа, …).  Краљ Александар даровао је Народној Женској Задрузи и Соколима по 5.000 динара. (9)

Cavtat

У Цавтат је дошло мноштво света из Конавала да дочека краљевски пар. Цело место било је искићено, а испред цркве св. Николе подигнут је славолук. Званична посета била је отказана. Преко 500 излетника укрцало се на пароброд „Затон” да у Дубровнику виде краљевски пар. Кад је брод био код острва Супетра, сусрео се са моторним чамцем на коме је био краљевски пар. Излетници су препознали краља и краљицу и стадоше поздрављати клицањем и махањем. Брод је окренуо према Цавтату. Опазивши чамац ратне морнарице, слушајући звиждук „Затона” и његов повратак, неки се сетише у Цавтату шта би то могло бити, те се раширила вест „Краљ долази”. Краљ и краљица су се искрцали пред славолуком крај цркве Матице, где се већ било окупило доста народа, а краљевски пар праћен од чете домаћих коњаника упути се ка Маузолеју Рачића. Стала су звонити звона, пуцати мужари, народ се са свих страна окупио, излетници су се са „Затона” искрцали и разврстали по обали, да дочекају краљевски пар. На повратку из Маузолеја краљевски пар се зауставио код „Цавтајске Удруге Пчелица”, где им је учитељица Јелка Миш показала богату збирку народних везова. Кад су дошли на обалу народ их је бурно поздравио, а краљ сав раздраган уђе међу народ и са многима од њих се руковао. Код Фрањевачке цркве укрцао се у дворски ауто да крене према Дубровнику. Код славолука поздравио је краљевски пар дон Ђуро Кречак, жупник Ћилипа. Бурно поздрављен од свог народа дворски ауто праћен од 20 коњаника одјурио је пут Дубровника. Кад је дворски ауто прошао празан пут Цавтата многи су се у Жупи досјетили, да ће се краљевски пар повратити из Цавтата преко Жупе. У листу“Народна Свијест” истакли су: „Тај глас окупи на главну цесту и старо и младо и кад су се Н.Н.В.В. враћала народ их је свечано поздрављао поклицима, махањем рубаца обасипљући ауто цвијећем. Н.В. Краљ се је зауставио у Плату, Млинима и Чибачи и разговарао са народом.”(10) Пишући о краљу Александру у листу „Дубровник”  истакнуто је да је посетио Дубровник  27 септембра 1925 и 5 јануара 1929. (11)

Пре свог путовања разарачем „Дубровник” из Зеленике у Марсеј октобра 1934. године краљ Александар посетио је манастир Савину, гдеје запалио свећу, помолио се Богу и уписао у књигу посетилаца. То је био његов последњи потпис и последња свећа коју је запалио. (12)

После Уједињења 1918. Срби католици на Приморју сматрали су да је њихово национално питање решено уједињењем са Србијом и стварањем Југославије.У свакој прилици су испољавали своје одушевљење Југославијом, а посебној приликом боравка краља и краљице.

                                                             Саша Недељковић

                             члан  Научног друштва  за  историју  здравствене  културе  Србије

Напомене :

 

  1. Да се разумијемо”, Дубровник”, Дубровник, 16 децембра 1939, бр. 50, стр. 2;
  2. 2.      „Дубровник својој краљици”, „Народна Свијест”, бр. 19, Дубровник, 24 априла 1923, стр. 1, 2;
  3. 3.      Јадранска Стража, бр.11, 1925, Сплит ; Растодер Шербо,Јасмина,Др.Никола Добречић,арцибискуп барски и примас српски, стр. 91, Будва 1991; Небојша Рашо, „Уједињење Боке са Србијом 1918”, стр.104, Херцег-Нови, 2006;
  4. 4.      „У Славу и Спомен Витешком Краљу Александру I Ујединитељу“, Говор каноника Дон Ника Луковића, одржан у катедрали св. Трипуна, у Котору 18 октобра 1934, стр. 5-13;
  5. 5.      Даница-Каћа Чоловић, Срђан Чоловић, ”Марија Карађорђевић краљица мајка”, Архив Србије, Београд 2001, стр. 59, М, ” Краљ Ујединитељ и морнарица”, Јадранска Стража, Новембар 1934, бр.11, Године XII, Сплит, стр. 486-487;
  6. Ристо Ј. Шуковић, свештеник-добровољац, „Ваше Величанство, Ратни Друже!”, „Слога”, Дубровник, 25. септембра 1925, бр. 15, стр. 2;
  7. „Још један патриотски говор при дочеку Њих. Величанстава у Боки Которској”, “Слога”, Дубровник, 19. децембра 1925, бр. 21, стр. 1;
  8. Станислав Краков, “Преко Високих Дечана и Ловћена у Приморје”, „Алманах Јадранске Страже за 1926“, Београд 1926, стр. 82, 111; Јован П. Поповић, “Краљ Александар у Црној Гори 1925 године”, Београд 2003, стр. 197, 200, 204, 219, 223;
  9. „Распоред корпорација при дочеку”, „Narodna svijest”, Дубровник, 26. септембра 1925, бр. 39, стр. 3; ,,Дарови Њ. В. Краља”, „Narodna Svijest”, Дубровник,  1 октобра 1925, бр. 40, стр. 2;
  10. „Њих. Вел. Краљ и Краљица у Дубровнику”, „Narodna Svijest”, Дубровник, 1. октобра 1925, бр. 40, стр.2;
  11. „Тужна трогодишњица трагичне смрти”, „Дубровник”, Дубровник, 9 Октобар 1937, бр. 37, стр. 1;
  12.  „Херцегнови-башта на Јадрану”, „Недељне Илустрације“, бр.19, Године XI, 12 маја 1935, Београд, стр.18;