Биљана Диковић

Зоран ЧВОРОВИЋ:Правна природа бриселског „споразума”


Зоран ЧВОРОВИЋ:Правна природа бриселског „споразума”

 22.04.2013, srb.fondsk.ru, за ФБР приредила Биљана Диковић
 

Документ који је премијер Дачић парафирао у Бриселу и којим су окончани тзв. бриселски преговори са представницима сепаратистичке албанске власти, по својој форми и садржини има две стране – међународноправну и унтрашњу, уставноправну страну.

 

Међународноправна природа „споразума”

Код међународноправне оцена овог документа ваља поћи од његове форме, јер у међународноправном општењу форма често носи значајније поруке од садржине неког документа. У овом случају већ изрази употребљени у наслову наведеног бриселског документа јасно указују на његову међународноправну природу и функцију.

Признање ius contrahendi. Педантна евроатлантистичке бирократија, са вишевековном западном псеудоимперијалном дипломатском вештином скривања „ђавола у детаљима”, изабрала је да већ у наслову овај бриселски документ назове „споразумом” (agreement). Тиме се шаље јасна порука да је реч о једном међународноправном уговору чије су стране потписнице две независне државе, јер енглеска реч agreement има управо ово правнотехничко значење (нпр. Споразум о стабилизацији и придруживању – Stabilisation and Association Agreement).1) Следствено, парафирањем и прихватањем овог „споразума” Влада Србије директно и званично признаје сепаратистичко-терористичкој творевини, тзв. Републици Косово, – право на закључивање међународних уговора (ius contrahendi). Реч је о једном од класичних и основних атрибута спољашње суверености сваке независне државе. Тачком 14. овог „споразума”, у којој се истиче да његове стране потписнице „неће једна другу блокирати” у процесу „европских интеграција”, нити на то подстицати друге државе, Србија признаје пуни међународноправни уговорни капацитет тзв. Републици Косово, који је својствен само сувереним државама. Пристајање да тзв. Република Косово буде члан ЕУ, у равни Србијине легитимације ове политичке творевине, једнак је пристанку да тзв. Косово постане члан УН, јер само независне државе могу бити чланови ЕУ. После тога, питање чланства тзв. Косова у другим међународним организацијама, па и у самим УН, решаваће се искључиво по закону инерције међународне политике, чији ће безвољни посматрач бити Србија.

De iure међународно признање. Додавањем у бриселском документу речи „први” уз реч „споразум” (first agreement), као и ограничавање садржине овог акта на успостављање „принципа” за „нормализацију односа” (normalization of relations), једно парцијално признање ius contrahendi стиче генерално својство чина који се у међународноправној теорији квалификује као индиректно de iure међународно признање новонастале државе.

Признање уставотворства. Пристајањем да бриселским „споразумом о нормализацији односа” укине свој правни поредак (органе државне управе и локалне самоуправе и законе државе Србије) на територији Косова и Метохије, те да призна легитимитет и легалитет сепаратистичком поретку власти (локалне самоуправе у српским срединама организоване по устави законима тзв. Републике Косово), Србија потврђује тзв. Републици Косово право на уставотворство, што је основни атрибут унутрашње суверености. Колико је ово признање битно указују речи једног од класика српске уставноправне науке, проф. Р. Марковић, да „своје својство суверене политичке организације (imperium), држава једино изражава када врши уставотворну власт, када доноси Устав”.2) Зато из угла недвосмислених и општеприхваћених ставова уставноправне науке, прилично невешто и немушто делују објашњења Србијиних званичника да прихватањем бриселског „споразума” Србија не признаје тзв. Републику Косово, мада признаје њен „Устав”, чији је саставни део и сепаратистичка „Декларација независности”. Укратко, како на једној територији нема две суверене, односно највише власти, Србија се бриселским споразумом одриче досадашњег ефективно оствариваног права на издавање заповести (норми) на северу КиМ, истовремено позивајући своје (бивше) грађане, којих се одриче заједно са одрицањем од права заповедања, да се подвргну новом уставотворцу. Тај нови уставотворац, кога Србија бриселским „споразумом” признаје, не само да је са становишта Србијиног уставног поретка криминалан, већ је политички гледано нелегитиман, јер не ужива подршку оних слободних грађана над којима би по бриселским актима требао да влада. Тако се бриселским „споразумом” истовремено врше два злочина, један над државноправни поретком Србије, а други над политичком слободом Срба на северу КиМ.

Бриселски „споразум” у светлу Устава Србије

Да би један међународни споразум државе Србије имао снагу домаћег закона неопходна је његова потврда (ратификација) у Народној скупштини Републике Србије. Следствено, без ратификације бриселски „споразум” не може да буде обавезујући за Србију; насупрот томе, његова ратификација би показала да је прави намена овог „споразума”, али и целокупних „преговора” о Косову који су вођени под албаноидном диригентском палицом осовине Вашингтон-Брисел – признање албанске државе на КиМ. Србијини преговарачи помињу и трећи начин да бриселски споразум постане правно обавезујући за Србију. Реч је о уставном закону за уређивање суштинске аутономије на КиМ, чије је доношење предвиђено у чл. 182. ст 2. Устава Србије.3) Накнадно санкционисање једним таквим законом постојећег сепаратистичког поретка на Косову и Метохији било би противно уставној категорији суштинске територијалне аутономије, јер она не познаје право на уставотворну власт, односно самоинституционализацију. Уосталом и у федерацијама, речју М. Јовичића, „уставотворац у федералним јединицама има смањен уставноправни капацитет”, јер је ограничен нормама савезног устава, што овде не би био случај зато што албански сепаратистички уставотворац манифестије потпуно самостално, суверено право на самоконституисање.4) Међутим, доношење оваквог уставног закона мало је вероватно, не због старања Владе Србије за очување уставности и законитости, већ због захтевне процедуре његовог доношења. Наиме, према чл. 203. ст. 7. Устава  за доношење уставног закона потребна је двотрећинска већина у Народној скупштини и потом потврда од већина грађана на уставотворном референдуму.5) Овакав референдум био могао добити својство општенародног опредељивања о ЕУропској политици садашње коалиције на власти, што свакако не би одговарало евроатлантском интересу брзог окончавања процеса послератног инсталирања НАТО структура и чишћења Балкана од сваког облика руског присуства.

Уосталом, бригу око начин укључивања оваквог државноубилачког „споразума” у уставни поредак Србије, евроатлантски покровитељи албанске државе на КиМ препустили су Влади Србије. Западној псеудоимперији, која размишља крајње прагматичном логиком окупатора, у овој фази и нису потребне гарантије правног поретка државе Србије, већ личне, јавно преузете гаранције представника Србијине извршне власти да ће свесрдно помоћи тзв. Косову да напокон постане држава. Позивање потпредседника Владе Србије, А. Вучића, у Брисел, као и сликовити описи атмосфере преговора које је дао премијер Србије, недвосмислено упућује на закључак да су се евроатлантској врхушци полагале личне гаранције – народски речено у Бриселу се јемчило главом да ће Срби са севера као јагњад отићи под Тачијеве институције. Управо, у овом се састоји оно што западне дипломате оцењују  „ ни мало лаким процесом имплементације” бриселског „споразума”.6) С тим у вези, од Србије се очекује да свим средствима, а пре свега кроз буџетску уцену, злоупотебу органа гоњења на територији централне Србије и строг „погранични” надзор, натера Србе са севера КиМ да се повинују „реалности” Тачијеве локалне самоуправе. Наиме, одредбе „споразума” из Брисела не говоре ни о каквој српској територијалној аутономији, већ само о локалној самоуправи, јер не ни једном речју не помињу самосталност у законодавству српске заједнице општина. Управо, самосталност „у најважнијој државној функцији, законодавној”, као нужно својство територијалне аутономије одваја ову од локалне самоуправе, као најнижег нивоа децентрализације.7)

Тако би се формалним неукључивањем бриселског „споразума” у правни поредак Србије, заобишао постојећи Устав Србије, а питање уставног санкционисања нових „граница” оставило будућем Србијином уставотворцу, кога западне обавештајно-корпоративне службе већ увелико обликују комбинацијом моралног и финансијског банкрота и медијско-просветног заглупљивања.

Пут расплетaполитичке и уставне кризе

Независно од даљих планова евроатлантских бирократа, у овом часу је јасно да су чланови Владе Србије, гласајући за прихватање бриселског споразума, изашли из оквир Устава Републике Србије из кога извлаче јавно овлашћење које врше, па су оваквом својом одлуком себе убудуће ситуирали на ризичном терену фактичке моћи, остајући тако без правне заштите њиховом одлуком урушеног правног поретка. Тиме је у Србији изазвана дубока уставна криза и криза политичког легитимитета власти. Међутим, ово је само врхунац заплета српске политичке драме, која је започела непосредно после прошлогодишњих општих избора када је нова коалиција пожурила да веће поверење укаже вољи Вашингтона, него тек исказаној вољи сопствених бирача. У расплету драме може да се очекује судар политичке воље носиоца суверености и политичких интереса његових представника, а српска идентитетска тема, Косово и Метохија, само ће убрзати и заоштрити овај судар.

              1) http://www.prvasrbija.org/2013/04/blog-post_21.html

2) Р. Марковић, Примена начела уставности и законитости у Сретењском Уставу, 150 година од доношења Сретењског Устава, Крагујевац, 1985, стр. 109;

3) Р. Марковић,Уставно право и политичке институције, Београд, 2008, стр. 449;

4) М. Јовичић, О уставу-теоријско-компаративна студија, Устав и уставност, Изабрани списи, књ. 3, Београд, 2006, 236-237;

5) Р. Марковић,Уставно право и политичке институције, стр. 449;

6) http://www.nspm.rs/hronika/karl-bilt-rubikon-je-predjen-implementacija-nece-biti-laka.html

7) Р. Марковић,Уставно право и политичке институције, стр. 436.

2 replies »

  1. 3. 24 April 2013
    Комплетно изненађени изненадним и неочекиваним , може се рећи и напрасним интересовањем за уговоре који се у Бриселу постижу одложили смо анализу овог 3-ћег уговора чекајући да видимо те анализе. У предходним нашим анализама уговора Бр. 1. Од 4 Dec2011 и уговора Бр.2. од 2012/2/24 смо комплетно открили смисао као и будуће кораке до детаља. Те наше анализе су од стране удбе и велеиздајничке усташке (и језуитске) клике српске и југословенске провинцијенције бивале хитно брисане, преписиване, а у случају уговора бр.2 анализа је чак била фалцификована и следећег дана као таква објављена. Захваљујући тим нашим анализама је прекинута власт усташког доглавника Бориса (Љубе Говеда) Тадића (пулена високог језуитског кардинала и официра Ристе Радовића, који је каријеру у земљи изградио на шпијунирању св.Јустина Поповића заједно са Зораном Јефтићем, и пулена пок.Жике Пролива из Комуњарског и Петоколонашког центра Торонта).

    Наша анализа (само за патриотске србе и србске пријатеље):
    Апсолутно је нејасно ко уствари постиже договор о принципима за нормализацију односа. Чак из писма Даче Г..е од 22 Априла, 2013-те, промовисаног у премијера се имплицитно види да је уговор постигнут са ЕУ о нормализацији односа Србије и ЕУ.

    1. У вези мајоризације срба на Косову се не наводи по којим пописима ће се одређивати општине са већинским српским становништвом. Асоцијација општина може да прими и било коју другу , али се не наводи да ли је то на Косову или Србији или Југославији. По важећој држави која по УН влада на Косову то је у целој Србији.
    2. Гарантије те Асоцијације ће бити обезбеђене са стране закона (у овом случају Државе Србије јер други важећи закони не постоје на тој територији). То значи да држава Србија мора да донесе законе о Асоцијацији Општина на њеној територији у којима су срби већина и да омогући општинама да се удружују у Асоцијације.
    3. Структура асоцијације ће бити слична као тренутно постојећи статут Асоцијација Косовских Општина.
    4. У складу са компетенцијама које су дате ЕУ законима о локалној самоуправи и Косовском закону (није јасно да ли постојећем у оквиру Србије, будућем које Србија мора да направи, будућем који ЕУ мора да направи за Косово или неком трећем непознатом) асоцијације брину о економском развоју, едукацији, здрављу и руралном планирању. Овде је по свему судећи ЕУ преузео одговорност за све остале бриге (уосталом као и у целом ЕУ). Мало је ово нејасно јер Србија још није у ЕУ.
    5. Асоцијације ће имати додатне компетенције ако им то буде дато од централног ауторитете (у овом случају ЕУ и-или Државе Србије). По свему судећи овде се ради о ЦЕНТРАЛНОЈ УПРАВИ а то је ЕУ јер су наведени ЕУ закони о локалној самоуправи. Веома је индикативно да овде Држава Србија прихвата ЕУ као Централне Ауторитете иако још није постала члан. То уствари значи да ЕУ може колико сутра да одвоји Санџак, Војводину и тд. по сличности јер све општине ако се удруже у Асоцијације могу бити дате од ЕУ и веће компетенције.
    6. Асоцијације ће имати репрезенте код `централних ауторитета` (Из предходног то значи ЕУ и-или Београду) у консултативним концилима. Овде се у будућности види да би они могли да имају мониторску функцију (инспекторску за будућност, сада не).
    7. Било би добро да буде (тренутно није али се предлаже) једна полиција за Косово која ће бити названа Косовска Полиција. Сва полиција Северног Косова би било добро да буде интегрисана у Косовску Полицију. Плате би биле само из КП (ово је комплетно нејасно шта значи јер КП нема свој начин прављења пара осим ако се не рачуна на плењење новца од наркодилера).
    8. Чланови других Српских безбедностинх структура ће бити понуђени да заузму место у еквивалентним Косовским структурама. Да ли ово значи да ће и друге безбедносне структуре Државе Србије заузимати место у , ненаведеним, безбедносним структурама Косова чиме би се безбедносне структуре одвојиле од БИА , ВИА (и сличних) структура Србије по горенаведеном принципу.
    9. Регионални Командант за четири општине ће бити косовски србин постављен од стране Министарства Унутрашњих Послова (ЕУ, Србије или неког трећег МУП који се тек прави?). Састав полиције ће , само у , северним општинама одговарати етничком саставу.
    10. Направиће се Инетрисани Легални Систем Косова (опет нејасно да ли је то постојећи Србије, Еу или неки нови, непостојећи тренутно). Српски већински панел у Жалбеном Суду ће бити задужен за косовским србима већинске општине (нејасно по ком попису). Део Жалбеног Суда ће седети у северној Митровици и имати већинске Косовске Србе.
    11. Општински избори ће бити организовани у северним општинама у 2013-тој у складу са законом Косова (тренутно важећим државе Србије или нови ЕУ закон за Косово– моја примедба) и интернационалним стандардима.
    12. План о горњим имплементацијама да се донесе до 26 Априла, 2013. У имплементацији овог договора принцип транспарентности инвестиција мора бити одређен. То уствари значи да мора да се тачно зна одакле долазе паре за све наведене имплементације (Закон, Суд, Полицију и тд.).
    13. Дискусије морају да се интензивирају и заврше до 15 Јуна а у вези Енергије и Телекома. То уствари значи да ће ЕУ да преузме комплетну одговорност и финансијску и осталу за те области. Србија уствари треба да дозволи ЕУ да снабде Косово са струјом , енергијом и телекомуникацијама.
    14. Стране се слажу да ниједна страна (ЕУ и Држава Србија) неће блокирати, или охрабривати остале да блокирају, једна другу у њиховом ЕУ путу. Овиме се конкретно Држава Србија обавезала да неће блокирати ЕУ на ниједном њиховом развојном путу а ЕУ да неће блокирати Државу Србију у њеном путу који се тиче Еу (одустајање или приступање).
    15. Имплементацион комитет ће бити направљен од стране две стране, са фацилитациом (вођењем агенде) ЕУ. То значи да ЕУ мора да формира њихов део комитета (вероватно од шифтара – није јасно – остављено је ЕУ да одлучи).
    Писани коментар Даче Г..е:
    Ја потврђујем да је ово текстуални предлог (изгледа да има и усмени) на чији прихватање или одбијање обадве стране морају да приложе њихове наредне одлуке (мало је неписмено на енглеском написано – нејасан – двосмислен је цео смисао – даје уједно да на неке друге предлоге не мора да се да потврда, а то су усмене, тако барем пише – вероватно је само неписмено написано).

    Генерално: Наше непограшиво мишљење (барем до сада) је следеће:
    Ово је уствари текст нормализације односа Србије и Еу после варварског ратног напада на Србију и требао је вероватно да буде написан одмах после завршетка рата. Нижег је нивоа од Кукмановског споразума а поготову од 1244. Регулише на цивилизован начин комплетно преузимање финансијске, законодавне и сваке остале одговорности ЕУ. Овиме и Еу уводи тих 1000 полицајаца, безбедњака, војника официра у територију Косова које су обећали.
    Увелико помаже ЕУ да организовано приступи испуњавању њиховог дела преузетих обавеза из наведених уговора и резолуције 1244. До овог момента они су по свему судећи били блокирани у правном и сваком вакууму који је створен. Они су по свему судећи потпуно преузели и сваку одговорност спровођење уговора НАТО и Војске Југославије као 1244 (американци су се изгледа елегантно извукли).
    Наше мишљење је да је то све због тога што је Русија мало притисла чизмом.

    Свиђа ми се

  2. Морам да кажем да је анализа добра али ијхаааааај хај закаснела. било је довољно само прочитати моменталне одговоре – анализе покрета Јеремија Крстић па да се дође до ових закључака још у феб. 2012. Ради се о анализама првог и другог уговора Тадићија са ЕУ. Пост-фестум надмудривање у политичко – националном Косовском питању је комплетно промашена ствар. Када смо ми ВИКАЛИ да се нешто уради и шта је потписано дотичног није било нигде. то се зове ЗАКАСНЕЛА ПАМЕТ. Уосталом питајте вашег владику Артемија којега држите у изолацији да вам те анализе и прочита. Живела Србија! Доле Црвена Банда!

    Свиђа ми се

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.