АНАЛИЗЕ И МИШЉЕЊА

Др Jелена Гускова – Споразум о Косову: узалудна жртва Србије?


Споразум о Косову: узалудна жртва Србије?

др Јелена Гускова,  Глас Русије
24.04.2013, 16:41

Russian academic Yelena Guskova

Jeлена Гускова

19. априла премијери Србије и Косова Ивица Дачић и Хашим Тачи завршили су преговарачки процес, сложили су се са текстом Споразума о нормализацији односа и кренули кући да убеђују народ у исправност донете одлуке. Да резимирамо неке резултате.

Од октобра 2012. године до априла 2013. године одржано је 9 рунди преговора. Оне су текле под руководством ЕУ, а модератор је била Врховни представник ЕУ за иностране послове и политику безбедности Кетрин Ештон. Као предтавници страна иступили су премијери: Србије – Ивица Дачић и српске Аутономне покрајине Косово која је прогласила независност 2008. године Хашим Тачи.

У октобру и новембру сусрети су били кратки, покретана су питања повратка избеглица актуална за Србе, очување имовине, заштита споменика културе. Ипак већ у децембру вратило се озбиљним питањима која је договарала, али није потписала претходна власт: границе Косова, гранични прелази, стварање јединствене царинске зоне и царинске таксе на Косову, отварање „канцеларије за везе“ у Београду и Приштини,

хашим тачи Ивица Дачич хашим тачи

Фото: EPA

параметри присуства Косова на међународним форумима, узајамно признање универзитетских диплома и личних докумената, укидање трговинског ембарга. Албанци, схватајући да ради датума почетка преговора са ЕУ Београд је спреман да уступи много, захтевали су пристанак да се Косову да место у УН. Српска страна је уступила у свему, али никако није могла да стави на дневни ред питање формирања Заједнице српских општина, како би се осигурала безбедност српског становништва како на северу покрајине, тако и у другим регионима. Хашим Тачи оштро је иступао против било какве српске аутономије у покрајини, позивајући се на Републику Српску у Босни и Херцеговини: њега је хватао страх од могућег јачања српских општина и њиховог непотчињавања косовском поретку.

Коначно, 19. априла из Брисела је стигла вест: Албанци су се одлучили на уступке, Споразум је усаглађен, обе стране су га одобриле. Мада у Србији сви су били уверени да се Дачић неће успротивити и да ће сигурно потписати Споразум, коначна варијанта је изазвала потпуно неприхватање код већине становништва. Истог дана на улице су изашле патриотске омладинске организације у Београду, наредних дана у другим градовима. На Косову Срби су митинговали свих дана, надајући се да ће њихово мишљење заинтерсовати престоницу пре него што се буде доносила одлука у влади и Скупштини.

Премијер Ивица Дачић и министар одбране Александар Вучић упорно су бранили своје позиције. Главна Вучићева теза је гласила: нисмо признали Косово и никада то нећемо учинити. А Дачић је уверавао у то да је у сложеним условима пошло за руком да се извуче максимум за Србе на Косову, називајући оно што се десило великим историјским догађајем. Занимљиву анкету је спровео лист Блиц. Питање је било постављено тако лукаво да не уплаши власт: да ли је за наше преговараче прихватљив споразум са Приштином? Одговор такође није био наиван: 56% је одговорило: да, али не би требало да буде. Значи, више од половине анкетираних није задовољно садржајем документа који су одобриле власти. Албанци су такође незадовољни. Део њих протествује, оптужујући премијера за то да је на Косову направио другу Босну, поделивши земљу на два дела по етничком принципу.

Окренимо се тексту Споразума. Он се састоји од 15 тачака и тиче се искључиво положаја Срба на северу Косова. Срби су постигли формирање Асоцијације/ Заједнице српских општина тамо где они чине већину. Унутрашњи живот ове формације ће бити регулисан Статутом, она не може да се распусти без одлуке српских општина. Заједница ће имати председника, заменика, скупштину и веће. За ову тачку важно је Дачићево објашњење: институције Заједнице ће се налазити у Митровици, имаће „своју имовину, рачун, парламент, председника, заменика председника и веће као и неки вид владе“. Значи, не владу, већ нешто слично. У тексту се не говори о месту где ће се налазити указани органи и о влади, никао се не прецизирају питања рачуна. Живот општина ће регулисати косовски закони, а Заједница ће управљати питањима економског развоја, образовања, здравства, животне средине.

У тексту се истиче да Заједници могу да буду предата и друга овлашћења од стране централне власти. Одмах се поставља питање колико се може уздати у косовске власти? Са сигурношћу се може рећи да Албанци не само да неће пристати на нове уступке, већ ће се трудити да не поштују споразум. Заједница српских општина ће бити заступљена у косовским структурама, али само у саветодавним органима.

У тачки 9 Споразума је одређено да ће наставити да постоји јединствена косовска полиција, и полиција српских општина ће бити потпуно интегрисана у њене структуре, плату ће добијати из Приштине. Истина, командир полиције ће се именовати из редова Срба, а састав полиције треба да одражава етнисчки састав општине. то значи да када отворе границе српских општина, тамо ће покуљати Албанци, значи, полиција ће се састојати и од Срба и од Албанаца. Командир полиције српских оштина у потпуности се потчињава косовским органима власти.

Правосуђе ће бити интегрисано у косовски правни систем и деловаће по албнаским законима. Истина, у Приштини у Апелационом суду планирно је да се формира „панел“, где ће већина судија бити Срби. Они ће се бавити правним питањима у Заједници. У Митровици се планира да се отвори одељење Апелационог суда.

Новинари истичу да се Хашим Тачи одлучио на уступке поводом формирања Заједнице српских општина само зато што је Србија обећала да се неће противити месту Косова у УН. Ипак у тексту Споразума (тачка 14) стоји да ни једна страна неће блокирати, и неће подстицати друге да саботирају прогрес обе стране приликом ступања у ЕУ.

Први избори у Заједници српских општина треба да буду спроведени већ 2013. године по косовским законима и уз подршку ОЕБС-а. Примена Споразума ће бити договорена специјалним планом до 26. априла. Садржај Споразума се тиме ограничава.

Мада власти Србије убеђују оне које сумњају да је Споразум коначан и не подлеже расправи, новинари пишу о томе да тачке 9 (о полицији) и 14 (о месту у ЕУ) до сада нису усаглашене до краја. А то значи да могу да буду измењене не у корист Срба.

Ако се оцењује текст Споразума са тачке гледишта нивоа аутономије за националну мањину у независној држави, у том случају статус се чини крајње низак. Ако се говори о заштићености српског становништва, безбедности његове имовине, споменика културе, и ово питање може да се сматра до краја нерешеним. Законодавство Косова не гарантује безбедност мањинама, а полиција, потпуно интегрисана у косовски систем безбедности, чак делимично са српским полицајцима, биће дужна да спроводи вољу албанских начелника.

По нама, Споразум треба оцењивати по другим параметрима. Важно је схватити да ли одражава његов садржај споразум са независном државом или са аутономном покрајиом у саставу Србије, чак ако се реч „независност“ у тексту не помиње? Све наведене тачке споразума са приштинским властима максимално су приближиле Косово независности, а Споразум од 19. априла сасвим је уклонио присуство Србије на Косову, чак у општинама са већинским српским становништвом. Данас више нико не може да каже да је Косово српска територија. Србија није оставила никакве полуге да утиче на унутрашњи живот Косова и чак северних српских територија, да управља или нешто да предузима на територији Косова и Метохије, мада оно и даље формално остаје Аутономна покрајина у саставу Србије. Косову недостаје само место у УН, али изгледа да је Београд спреман да попусти и по том питању.

Велику подршку руководству Србије су изразили разичити представници европских структура и међународних организација: Европски комесар за питања проширења Штефан Филе, генерални секретар НАТО-а Андрес Фог Расумунсен, шеф Европског савета Херман ван Ромпеј, Генерални секретар УН Бан Ки Мун, министар иностраних послова Немачке Гидо Вестереле, државни секретар САД Џон Кери и други.

Унутар земље нема јединства: неслагање са Споразумом су изразили парламентарна и ванпарламентарна опозиција. Протествовале су Двери Српске, извеле на улице своје присталице и отворено назвале Дачића издајником. Председник Демократске стране Србије Војислав Коштуница је изјавио да је власт издала државне и националне интересе и такође позвао своје присталице да изађу на митинг протеста. Оштро су против споразума иступили радикали. Синод СПЦ је осудио Споразум, сматрајући да он фактички признаје постојање државне власти на КиМ, незавсне од Београда.

Али најважније је што су против Споразума иступили Срби са Косова. Негативну оцену су изразили званични српски органи власти у Косовској Митровици, изјавивши да сакупљају потписе за спровођење референдума. По њиховом мишљењу, нико нема права да потписује споразум о формирању институција непризнате државе на делу територије Србије. Срби су одлучни да не поштују потписани споразум, позивају све Србе да спроведу референдум.

Поштујући формалности, о Споразуму је требало да се изразе странке, влада. Све странке владајуће коалиције су подржале Споразум. Влада се изјаснила у својој већини за Споразум, али неки министри су били против. Тако директор Канцеларије за Косово и Метохију Александар Вулин осећа сопствену одговорност пред Србима са Косова и зато подноси оставку.

Али на томе питање Косова се не завршава. Најважније је како ће се споразум примењивати. За то нису спремни ни Срби ни Албанци на Косову. Али за сада је све јасно са датумом почетка преговора о ступању Србије у ЕУ. Постоје бојазни да могу да се појаве нови услови, које Србија мора да испуни. У том случају жртве Србије биле би сасвим узалудне.

2 replies »

  1. 3. 24 April 2013
    Комплетно изненађени изненадним и неочекиваним , може се рећи и напрасним интересовањем за уговоре који се у Бриселу постижу одложили смо анализу овог 3-ћег уговора чекајући да видимо те анализе. У предходним нашим анализама уговора Бр. 1. Од 4 Dec2011 и уговора Бр.2. од 2012/2/24 смо комплетно открили смисао као и будуће кораке до детаља. Те наше анализе су од стране удбе и велеиздајничке усташке (и језуитске) клике српске и југословенске провинцијенције бивале хитно брисане, преписиване, а у случају уговора бр.2 анализа је чак била фалцификована и следећег дана као таква објављена. Захваљујући тим нашим анализама је прекинута власт усташког доглавника Бориса (Љубе Говеда) Тадића (пулена високог језуитског кардинала и официра Ристе Радовића, који је каријеру у земљи изградио на шпијунирању св.Јустина Поповића заједно са Зораном Јефтићем, и пулена пок.Жике Пролива из Комуњарског и Петоколонашког центра Торонта).

    Наша анализа (само за патриотске србе и србске пријатеље):
    Апсолутно је нејасно ко уствари постиже договор о принципима за нормализацију односа. Чак из писма Даче Г..е од 22 Априла, 2013-те, промовисаног у премијера се имплицитно види да је уговор постигнут са ЕУ о нормализацији односа Србије и ЕУ.

    1. У вези мајоризације срба на Косову се не наводи по којим пописима ће се одређивати општине са већинским српским становништвом. Асоцијација општина може да прими и било коју другу , али се не наводи да ли је то на Косову или Србији или Југославији. По важећој држави која по УН влада на Косову то је у целој Србији.
    2. Гарантије те Асоцијације ће бити обезбеђене са стране закона (у овом случају Државе Србије јер други важећи закони не постоје на тој територији). То значи да држава Србија мора да донесе законе о Асоцијацији Општина на њеној територији у којима су срби већина и да омогући општинама да се удружују у Асоцијације.
    3. Структура асоцијације ће бити слична као тренутно постојећи статут Асоцијација Косовских Општина.
    4. У складу са компетенцијама које су дате ЕУ законима о локалној самоуправи и Косовском закону (није јасно да ли постојећем у оквиру Србије, будућем које Србија мора да направи, будућем који ЕУ мора да направи за Косово или неком трећем непознатом) асоцијације брину о економском развоју, едукацији, здрављу и руралном планирању. Овде је по свему судећи ЕУ преузео одговорност за све остале бриге (уосталом као и у целом ЕУ). Мало је ово нејасно јер Србија још није у ЕУ.
    5. Асоцијације ће имати додатне компетенције ако им то буде дато од централног ауторитете (у овом случају ЕУ и-или Државе Србије). По свему судећи овде се ради о ЦЕНТРАЛНОЈ УПРАВИ а то је ЕУ јер су наведени ЕУ закони о локалној самоуправи. Веома је индикативно да овде Држава Србија прихвата ЕУ као Централне Ауторитете иако још није постала члан. То уствари значи да ЕУ може колико сутра да одвоји Санџак, Војводину и тд. по сличности јер све општине ако се удруже у Асоцијације могу бити дате од ЕУ и веће компетенције.
    6. Асоцијације ће имати репрезенте код `централних ауторитета` (Из предходног то значи ЕУ и-или Београду) у консултативним концилима. Овде се у будућности види да би они могли да имају мониторску функцију (инспекторску за будућност, сада не).
    7. Било би добро да буде (тренутно није али се предлаже) једна полиција за Косово која ће бити названа Косовска Полиција. Сва полиција Северног Косова би било добро да буде интегрисана у Косовску Полицију. Плате би биле само из КП (ово је комплетно нејасно шта значи јер КП нема свој начин прављења пара осим ако се не рачуна на плењење новца од наркодилера).
    8. Чланови других Српских безбедностинх структура ће бити понуђени да заузму место у еквивалентним Косовским структурама. Да ли ово значи да ће и друге безбедносне структуре Државе Србије заузимати место у , ненаведеним, безбедносним структурама Косова чиме би се безбедносне структуре одвојиле од БИА , ВИА (и сличних) структура Србије по горенаведеном принципу.
    9. Регионални Командант за четири општине ће бити косовски србин постављен од стране Министарства Унутрашњих Послова (ЕУ, Србије или неког трећег МУП који се тек прави?). Састав полиције ће , само у , северним општинама одговарати етничком саставу.
    10. Направиће се Инетрисани Легални Систем Косова (опет нејасно да ли је то постојећи Србије, Еу или неки нови, непостојећи тренутно). Српски већински панел у Жалбеном Суду ће бити задужен за косовским србима већинске општине (нејасно по ком попису). Део Жалбеног Суда ће седети у северној Митровици и имати већинске Косовске Србе.
    11. Општински избори ће бити организовани у северним општинама у 2013-тој у складу са законом Косова (тренутно важећим државе Србије или нови ЕУ закон за Косово– моја примедба) и интернационалним стандардима.
    12. План о горњим имплементацијама да се донесе до 26 Априла, 2013. У имплементацији овог договора принцип транспарентности инвестиција мора бити одређен. То уствари значи да мора да се тачно зна одакле долазе паре за све наведене имплементације (Закон, Суд, Полицију и тд.).
    13. Дискусије морају да се интензивирају и заврше до 15 Јуна а у вези Енергије и Телекома. То уствари значи да ће ЕУ да преузме комплетну одговорност и финансијску и осталу за те области. Србија уствари треба да дозволи ЕУ да снабде Косово са струјом , енергијом и телекомуникацијама.
    14. Стране се слажу да ниједна страна (ЕУ и Држава Србија) неће блокирати, или охрабривати остале да блокирају, једна другу у њиховом ЕУ путу. Овиме се конкретно Држава Србија обавезала да неће блокирати ЕУ на ниједном њиховом развојном путу а ЕУ да неће блокирати Државу Србију у њеном путу који се тиче Еу (одустајање или приступање).
    15. Имплементацион комитет ће бити направљен од стране две стране, са фацилитациом (вођењем агенде) ЕУ. То значи да ЕУ мора да формира њихов део комитета (вероватно од шифтара – није јасно – остављено је ЕУ да одлучи).
    Писани коментар Даче Г..е:
    Ја потврђујем да је ово текстуални предлог (изгледа да има и усмени) на чији прихватање или одбијање обадве стране морају да приложе њихове наредне одлуке (мало је неписмено на енглеском написано – нејасан – двосмислен је цео смисао – даје уједно да на неке друге предлоге не мора да се да потврда, а то су усмене, тако барем пише – вероватно је само неписмено написано).

    Генерално: Наше непограшиво мишљење (барем до сада) је следеће:
    Ово је уствари текст нормализације односа Србије и Еу после варварског ратног напада на Србију и требао је вероватно да буде написан одмах после завршетка рата. Нижег је нивоа од Кукмановског споразума а поготову од 1244. Регулише на цивилизован начин комплетно преузимање финансијске, законодавне и сваке остале одговорности ЕУ. Овиме и Еу уводи тих 1000 полицајаца, безбедњака, војника официра у територију Косова које су обећали.
    Увелико помаже ЕУ да организовано приступи испуњавању њиховог дела преузетих обавеза из наведених уговора и резолуције 1244. До овог момента они су по свему судећи били блокирани у правном и сваком вакууму који је створен. Они су по свему судећи потпуно преузели и сваку одговорност спровођење уговора НАТО и Војске Југославије као 1244 (американци су се изгледа елегантно извукли).
    Наше мишљење је да је то све због тога што је Русија мало притисла чизмом.

    Свиђа ми се