Дијаспора

У име Срба из Латинске Америке – Писмо председнику владе Ивици Дачићу поводом контраверзне изјаве!


Serbios Unidos – Писмо председнику владе Ивици Дачићу поводом контраверзне изјаве!

Serbios

25/04/2013
http://serbiosunidos.com

Поштовани господине Дачићу,

Обраћам Вам се отвореним писмом у име организације Сербиос Унидос, која повезује и окупља наше људе расуте по Латинској Америци. Повод је Ваша недавна изјава “…да не деле лекције из земаља где живе, већ да се врате у Србију и да поделе судбину свога народа!”, којом се нама, грађанима Србије расутим по свету, негира елементарно право да имамо став о суштинским одлукама које се тичу и нас, и наших ближњих, и наше земље, које се нисмо одрекли, иако стицајем околности живимо далеко.

Не желимо да делимо било какве лекције из земаља у којима сада живимо, али колико год имали разумевања за контекст у ком је Ваша изјава дата и колико год неодобравали екстремни речник чија сте мета последњих дана и Ви, инсинуацију како ми који живимо у иностранству не делимо судбину свог народа, сматрамо веома увредљивом, непримереном и недостојним премијера. Сматрамо је, такође, и веома опасном.

Тако непримереним речима и иступима само се уносе додатне поделе и зла крв у наш народ, који је и без тога дубоко подељен и слуђен. Ми сматрамо да премијер мора да буде стожер друштва, а не фактор даљег разједињења и сукоба. Исто би требало да важи и за министре, администрацију, дипломатију. Очигледно да не важи, па зато ово и пишемо, јер не желимо више ћутке да прелазимо преко вређања, омаловажавања, као и негирања и ускраћивања основних грађанских права.

Ujedinjeni srbiКада је реч о нама у Латинској Америци, иако нас овде нема много, ми итекако делимо судбину свог народа. Као и све остале који се Србије нису одрекли, и нас тишти дуга, бескрајна агонија, кроз коју пролази наш народ. Као и сви остали који своје најближе и своју земљу носе у срцу и у мислима, свакодневно пратимо шта се у земљи и са земљом дешава. Трудимо се да помогнемо колико можемо, радујемо се успесима, патимо због неуспеха и несрећа.

На жалост, из Србије у последње време долазе махом ружне и тужне вести, а репутација земље је или лоша или уопште не постоји (људи за Србију просто не знају). То је, верујте, бреме које носи сваки наш исељеник, где год се у свету налазио – од Аустрије, преко Аргентине, до Аустралије. Мало наших људи у Србији може да приушти себи луксуз да путује по свету. Зато већина вероватно и није свесна ужасне слике о Србији која је постала “опште место”. У том смислу, ми који смо расути по свету, хтели то или не, прихватили смо бреме, које нам следује зато што се своје домовине не одричемо. Не жалимо се због тога, али не желимо да нам се ситуација отежава и да се наша грађанска права тако олако негирају и багателишу.

Недавно сте, господине Дачићу, и сами изјавили како смо у живом блату, без пријатеља у свету. Нисте се одважили да покушате да дате одговор зашто је то тако. Ко је Србију бацио у живо блато, ко је растерао пријатеље, ко би то требало да ствара нова пријатељства, а за то није способан? Ви би бар, по природи функције коју обављате, морали да знате одговоре на та питања. Није на нама да Вас на то подсећамо, али није нам тешко да то учинимо.

Није потребна велика мудрост да би се одговорило како смо дошли до “живог блата”. Ово што живимо данас је велико финале промашене националне политике која, на жалост, траје већ деценијама.

Друштвени и политички актери у Србији нису били свесни глобалних процеса ни пре више од две и по деценије, када су се заоштравали односи унутар Југославије, а нису то ни сада, када је читав свет “у врењу”, како би то рекао наш велики писац Станислав Винавер.

За разлику од неких других земаља које су се суочавале са сличним изазовима као и Србија, где су се сви иоле релеватнији друштвени актери скупили и договорили око минимума општег или националног интереса (зовите то како год желите), у Србији се то до дана данашњег није догодило. Свако се понаша као да од њега почиње историје, намеће своју вољу без икакве јавне расправе, поставља своје људе без икаквог конкурса, гледа само своје личне, партијске или клановске интересе…

Зато ми данас, а то ми раштркани по свету можемо да Вам кажемо из прве руке, уопште више немамо дипломатију. Осиромашени грађани Србије плаћају да у нашим амбасадама од Бразила и Аргентине до Рима и Штокхолма, па надаље, седе људи који по правилу не знају ни језике земаља у којима служе, а камоли нешто више. Таква “дипломатија” не може ни да се споразуме са било ким, а камоли да ствара пријатељства, пословне контакте, да лобира…

Изгледа као да таква “дипломатија” служи једино да нас, који смо расути по свету, а Србије се нисмо одрекли, глоби као што су то дахије радиле, да нас понижава и  шиканира. У исто време, таква “дипломатија” није у стању да заврши ни оно што јој је у најосновнијем опису посла – да изда пасош, да регулише питање држављанства за нашу децу рођену у иностранству и сл.

Зато, господине Дачићу, уместо сто нас отписујете од Србије и негирате нам елементарно право гласа, било би боље и сврсисходније да иницирате прави (а не симулирани) дијалог свих релевантих актера заинтересованих и забринутих за будућност Србије. Да сви заједно видимо хоћемо ли да направимо нешто од те наше земље и од наших живота или ћемо пустити да нас то живо блато о коме говорите потпуно прогута.

За почетак, ми ћемо бити задовољни извињењем.

Срдачно,
Момчило Николић
Serbios Unidos en Latinoamerica

2 replies »

  1. Divan tekst g-dine Nikolicu.Sto se tice g-dina dacica i „elite“politicke srbske,nema sta tu puno reci!dovoljna je samo jedna rec TUZNO!VELIKI POZDRAV SRBSKOM RODU RASUTOM PO SVETU I ZIVELA MAJKA SRBIJA I SRBSKI ROD!

    Свиђа ми се

  2. Tesko da dobijete izvinjenje od te bitange. Kada je on u stanju da javno kaze da Kosmet nije Srbija i da svi lazu koji tako tvrde,sta drugo ocekivati? Dokle ce narod da trpi tu skupstinu i sve te prevrtljive i ljigave lopurde to jedino dragi Bog zna.To sve treba sjekirama umlatiti

    Свиђа ми се