Анализа

Евроазијска Србија – Србска црноморска флота уместо канала Дунав-Морава-Вардар


Србска црноморска флота уместо канала Дунав-Морава-Вардар

Пише: Тешић Горан

Извор: Evroazija.com
Недеља, 28 Април 2013 15:57

Уместо прескупог, усмереног у погрешном геополитичком правцу и зато лошег пројекта канала Дунав-Морава-Вардар, Србија треба да се усредсреди на пројекат стварања своје црноморске флоте као директне везе са Русијом и Евроазијским Савезом.

Пројекат канала Дунав-Морава-Вардар је усмерен на југ, а Русија и Евроазијски Савез нису на југу. До Русије и Евроазијског Савеза се може доћи морским путем и преко југа, али зашто ићи заобилазним путем када може директно преко Дунава и Црног мора? Зашто потрошити силни новац да се копа континентални канал када водени пут већ постоји, а то је река Дунав. Шта је то на југу па треба да идемо на југ? Афричке интеграције? Арапске интеграције?

Погледајте приложену карту.

Са ње се јасно види да постоји директан водени пут од Србије до Русије и Евроазијског Савеза преко Дунава и Црног мора. А Србија већ има своју бродоградилишну индустрију која би покретањем пројекта србске црноморске флоте била препорођена и са чијим би препородом биле покренуте и друге гране привреде повезане са бродоградњом. Зато Србија треба да модернизује своју речну флоту и да уложи новац у изградњу своје црноморске трговачке флоте.

При томе, наравно, Србија треба интензивно и пажљиво да ради на развијању билатералних односа са Румунијом и Бугарском које су земље које немају жељени статус у Европској Унији, то јест народ у овим земљама је прилично незадовољан ониме што је добио уласком у Европску Унију. Зашто је важна ова чињеница? Зато што би евентуални успех Србије у свом пројекту стварања трговачке црноморске везе са Русијом и Евроазијским Савезом и следствено томе бољи живот народа у Србији могао да покрене питање иступања Румуније и Бугарске из Европске Уније и њихово окретање евроазијским интеграцијама. Тиме би за Србију у будућности били отворени и повољнији аранжмани превоза робе сувоземним путем у Русију и Евроазијски Савез. У тим билатералним преговорима са Румунијом и Бугарском Србија треба да ради на добијању могућности да стационира своју будућу црноморску трговачку флоту у румунским и/или бугарским лукама на Црном мору. После превоза србске робе преко Црног мора до руских лука роба би се даље транспортовала сувоземним путевима у земље Евроазијског Савеза и даље у Азију и на Далеки Исток. При томе треба имати у виду и могућност заштите србских бродова у случају неповољних околности од стране руске црноморске војне флоте стациониране у Севастопољу.

При томе треба напоменути врло повољну чињеницу да је Србија члан Дунавске комисије која се бави регулацијом пловидбе и транспорта Дунавом. О Дунавској комисији:

Дунавска комисија (званична интернет презентација)

Дунавска комисија (Википедија)

Ово је нацрт србског евроазијског плана који јасно изражава србску будућу орјентацију ка евроазијским интеграцијама, а не ка југу ка афричким и арапским интеграцијама.