Александар Недељковић

ИЗ НАШЕ ИСТОРИЈЕ: СОКОЛСКА ЖУПА „ЊЕГОШ“ НА ПРИМОРЈУ


СОКОЛСКА  ЖУПА  ЊЕГОШ  НА  ПРИМОРЈУ

 Svecanosti na Cetinju oko 1939

 На Видовданском соколском сабору одржаном 1919.  у Новом Саду сви соколски  савези ујединили су  се  у  Соколски  Савез С.Х.С. Љуба Јовановић и Грга Анђелиновић представљали су Српску соколску жупу  на Приморју у организационом одбору сабора. Соколска  друштва Српске соколске жупе на Приморју из Дубровника и Боке Которске  ушла су  у Соколску  жупу Мостар  „Алекса  Шантић“  основану  1920 године. Старешина  жупе  био  је Чедо Милић, истакнути  национални  и  соколски прегалац. (1)

Жупска конституирајућа скупштина одржана је у Мостару 28. марта 1920. На скупштини је било 12 друштава: Билећа, Чапљина, Дубровник, Гацко, Херцег Нови, Коњиц, Мостар, Невесиње, Опузен, Рисан, Столац и Требиње. После скупштине приступило се оживљавању друштава која су постојала пре рата. У Дубровнику одржана је 18. 7. 1920.  прва скупштина херцеговачких и приморских соколских друштава. Осим делегата присуствовали су соколи Мостара, Требиња, Херцег Новог, Тивта и осталих градова који су припадали соколској жупи, да сви покажу свој рад од ослобођења до дана састанка. Одржана је јавна вежба на Брсаљама, на којој су наступали вежбачи из Дубровника и друштава која су учествовала на скупштини.После вежбе следила је забава и концерат херцегновске и тиватске музике. (2)

Основана је новембра 1926. прва соколска чета у Бијелом Пољу код Мостара. Јачи покрет на селу настаје у 1927, 1928. и 1929, када се оснива у билећком, гатачком, коњичком, корчуланском, мостарском, невесињском, столачком и требињском срезу 30 соколских чета. У Боки Которској радио је Херцегновски округ Мостарске жупе.

Савез је 1923. доделио Мостарској жупи целу територију Црне Горе. У Црној Гори уз цетињско постојало је још само 1923. соколско друштво у Подгорици. Жупа је почетком маја 1926. предузела пропагандни поход кроз целу Црну Гору. Оснивана су нова друштва, а у постојећим радило се удвострученом снагом. (Бар 1926, Пераст 1927, Колашин 1928).  Цетињско соколско друштво је на главној скупштини жупе у Дубровнику поднело предлог за формирање жупе. Соколска друштва у Херцег Новом, Ђеновићу, Бијелој, Зеленики, Тивту, Котор-Ластви, Будви и  Цетињу заговарала су оснивање жупе Његош. О томе су требала да се изјасне сва соколска друштва са територије Зетске Области. У Општинској Вијећници у Херцег Новом 3. марта 1928. овлаштени делегати свих друштава Зетске Области, донели су одлуку, да предложе жупској скупштини, оснивање „Његошеве“ жупе. На жупској скупштини 4. марта 1928. уважен је предлог. У Котору 22.априла 1928. конституисала се жупска управа: староста Гавро Милошевић, подстароста Јово Секуловић, Јурај Згорелец, др. Краљевић, тајник инжињер Боучек Војта, благајник Филип Мартиновић, просветар Загарчанин, одборници: генерал Тодорчевић, др. Петар Поповић, Саво Мариновић, Михаило  Бајић, Јово Петковић, начелник Ковач и начелница Мозетићева, заменици Лигутић и Вицковић. Крајем јуна 1928. црногорска друштва су заједно са друштвима из Боке Которске, основала решењем жупске скупштине своју жупу „Његош“. Жупа „Његош“ прославила је педесетогодишњицу ослобођења Бара и Улциња заједно са  војском, која је извела величанствене маневре ослобођења Бара. Учествовала су друштва Боке и Црне Горе и три музике. Жупа „Његош“ је 1928. прославила у свим местима десетогодишњицу уједињења.  Први слет жупе „Његош“ у Котору одржан је јуна 1929. 

Glasnik Zupe Cetinje

Први жупски слет жупе Мостар одржан је 1921. у Мостару. Други жупски слет одржан је у Дубровнику на Видовдан 1923. са 878 чланова и чланица, 153 морнара и 357 војника. Краљ Александар је жупи преко свог ађутанта генерала Стевана Хаџића у Дубровнику поклонио заставу. Жупа Мостар је била прва жупа која је добила од краља на поклон заставу. Трећи жупски слет одржан је у Мостару 1925. На Корчули је 14. и 15. августа 1927. одржана прва жупска јавна вежба са 756 чланова и чланица и са по једним одредом  војске и морнарице.  Први жупски нараштајски слет одржан је у Дубровнику 2. и 3. јуна 1928. са 496 нараштаја и деце и 456 ученика и ученица основних и средњих школа.  

Одржани су окружни слетови : у Тивту 20.7.1920; Метковићу 18.8.1921; Ђеновићу 2.7.1922; Стоцу 9.7.1922; Цетињу 25.5.1923; Котору 17.6.1923; Чапљини 7.6.1924; Подгорици 3.5.1926; Опузену 12.6.1926 и Велој Луци 15. 8.1926; Цетињу 13.6.1927; Метковићу 18.9.1927; Требињу 19.9.1927. (3)

Пре одвајања жупе Његош, у оквиру Соколске жупе Мостар  1928. било  је 32 друштва  са  5.162 члана. За време боравка у Херцег Новом 1932. године сликар Драгутин Инкиостри Медењак је осликао Народни (Соколски) дом у Рисну.  Свечану дворану декорисао је радовима који симболишу соколску идеју, или су у вези са догађајима из српске прошлости. Ту су се налазили и велики портрети краља Александра, изнад позорнице Мирослава Тирша (оснивача сокола) и Васе Ћуковића, о чијем трошку је дом био подигнут. Простор позорнице уоквирио је сликаном траком народних орнамената. На позорници Народног дома осликао је завесу, која је приказивала Ловћен. Поред Ловћена били су приказани соколи у војничкој опреми као стража Јадрана. На горњем делу завесе била је убележена 1389. година, а на доњем делу завесе 1918.година. Народни дом отворен је 6. септембра 1932.  На првом спрату биле су просторије за општину, а на другом за Соколско друштво, Рисанско пјевачко друштво и Коло српских сестара. (4)

 Са увођењем шестојануарске диктатуре 1929. држава је настојала да пружи подршку соколима као патриотској организацији. Услед тога дошло је до оснивања нових друштава и чета и омасовљења чланства. Године 1930. у редовима соколских друштава на Приморју било је чланова : Стон 122; Дубровник 825; Херцег Нови 200; Ластва 56, Бар 436; Вирпазар 153; Улцињ 60; … . У току 1930. основана су соколска друштва и чете: Улцињ, Ластва, Бијела, Јошице, Ђурићи, Морињ. Соколско друштво Херцег Нови у току 1930. основало је 8 сеоских соколских чета: Мокрине, Поди, Градац, Требешин, Крушевица, Камено, Суторина, Мојдеж. Соколско Друштво Будва у току 1930. основало је чете у Бећићима и Маинама. Друштво Котор имало је 10 чета. Истицала су се чете Кавач, Сутвара и Шишићи. Друштво Рисан имало је чете Црквице и Убли. Друштво Тиват имало је чете Богдашић и Кртоле. Друштво Улцињ имало је чете Салч и Шпој. (5)

Perast

    Посланица католичког епископата против Сокола 8.1.1933. није читана у црквама барске арцибискупије и которске бискупије. Дон Иво Котник, викар Барске арцибискупије, пријавио се за члана соколског друштва у Бару изјавивши: “Понос ће ми бити када на хаље свештенич-ке, пригрлим витешки знак соколски. Уз завет Богу и вери, полажем изавет Краљу и Отаџбини”  Бискуп др. Франо Ућелини Тица изјавио је: „Вјера није у питању, зато Посланицу нисам потписао и она није објављена у нашој бискупији. Члан сам Југословенског Сокола, био и остајем. Соко, национална организација, није никад била против вјере”. Кад је дубровачки бискуп Царевић одбио да благослови 8 застава сеоских соколских чета из дубровачке околине, благословио их је на которском вјежбалишту, уз огромно учешће народа, 4.6.1933. бискуп др. Франо Ућелини Тица. Том приликом изјавио је: ,,Браћо и сестре, драги моји Соколи, ми смо, ето, благословили ове соколске заставе што претстављају љубав, занос, верност према нашој домовини Југославији. … На вашим соколским заставама усађена је љубав према домовини и Краљу своме. И ви сте спремни допринети сваку жртву за Краља и отаџбину. Драги моји Соколи, наша домовина желила је увек мир. Словенски народи били су увек мирољубиви, али ако би нас ко, по несрећи напао, наши Соколи са својим заставама учинили би своју дужност, јер би они уз нашу прослављену војску постали несаломљив зид притив сваке непријатељске опасности.  … ” . Стјепан Роца у свом чланку о бискупу у „Соколској њиви” Календару за соколско село за просту 1937. истакао је да је бискупску посланицу са највећим заносом поздравила италијанска штампа, јер је сматрала да ће посланица уништити соколску организацију и тиме ослабити Југославију. (6) Приком посете Крфу 1934, народни представници посетили су бискупа Учелинија који се налазио на опоравку на Лопуду. Том приликом осврнуо се бискуп на посланицу Католичког епископата против Соколства и истакао : „Нисам потписао Посланицу јер су у њој биле очите клевете. Тужили су Соколе за оно што нису криви. У мојој бискупији Соколи су ваљани. Они су добри националисти и добри католици. Соколи носе криж у процесијама моје бискупије и ни у чему не избегавају цркву. … и не питам их које су вере. Они су посланицом учинили велико недело … Факта нису истинита, а на подлози тих неистинитих факата они су осуђивали Соко.“  За стање у Боки Которској истакао  је : „За 40 година мога бискуповања уживао сам неподељено поверење и поштовање припадника обих вера, а та верска сношљивост и братска љубав нарочито се увек гајила у Боци Которској.“ Приликом прославе 90-тог рођендана бискуп је у у свом говору соколима истакао : „ Данас се говори о великом српству и великом хрватству, а сутра ће се можда говорити и о великом црногорству. Шта ће нама то? Зар нама Југославија није највећа ? “. Приликом посете 1934. Приморју др. Алексе Станишића, бана Зетске бановине,  приређен му је банкет у Српској Примасији у Бару.  Др. Никола Добречић, примас српски и арцибискуп барски, дочекао је бана на улазу у Примасију у свечаној одежди. На банкету арцибискуп је једну здравицу подигао у част Сокола наздравивши им с овим речима : „Поздрављам наше дичне Соколе, који су се увек борили за „крст часни и слободу златну”, за напредак Краља и домовине, те радећи у том смеру, ја ћу бити готов да им … увек помогнем, јер нема никакве сметње да са Вама сарађујем на ширењу Соколства, … а сви треба да радимо за добро Краља и отаџбине.” (7)

На Цетињу је 1935. одржан слет уз учешће свих друштава и чланова соколских чета. У присуству Ђура Чејовића освешћене су соколске заставе. (8) На крају 1935. као одговор на убиство краља Александра у Марсељу ново соколско гесло било је „Соколи на стражи!” Из Сарајева је дошао нови предлог о заједничком соколском раду „Соколска Петрова петољетка”  и 6. септембра 1936. на састанку у Београду дат је завет за њено извршење. (9)

Svecanosti na Cetinju oko 1939

 На Цетињу је марта 1937. одржана заједничка седница представника соколских Жупа из Сарајева, Сплита, Мостара и Цетиња. На седници је констатовано да соколство, поред телесног васпитања, врши велику мисију на селу. За то је доказ сталан прираст броја сеоских соколских чета. На седници створен је програм рада ових жупа у соколској Петровој петољетки. (10) Правила Соколске Петрове Петољетке одобрена су на састанку делегата Соколских жупа Цетиње, Мостар и Сарајево на ,,Соколовцу” код Траста-Пржна (Тиват)  8. августа 1937. године. У књижици „Соколска Петрова Петољетка 1936-1941”, у издању Соколске жупе Цетиње, речено је да су на рад у оквиру петолетке позвани како чланови соколских друштава тако и сва друштва, удружења и пријатељи Југославије. Циљ С.П.П. Био је да оснажи, прикупи и ободри све синове и кћери народа за сложан родољубиви рад и стави их у службу соколског рада, … „сећајући их трагичне прошлости нашега народа за време нејаког Уроша, кад „великаши проклете им душе на комаде раздробише царство”.  Свака соколска јединица морала је да има своју соколску читаоницу и књижницу. Циљ предавања био је да се и грађанство изван соколских редова задобије за рад на извршењу С.П.П. Од сокола се тражило : „Лични и непрекидни рад на познавању соколске књижевности и народних умотворина, обичаја и живота на селу, као животворних извора народног духа и жаришта за сва соколска стремљења;” Између осталог: „Да се чине међусобни излети соколских јединица у циљу упознавања и развијања соколског духа и живота; Да се изврше екскурзије општег народног значаја, као: посећивање прослава, јуначких и војничких славља, народних светковина, народних просветних великана, знаменитих места и т. сл. у циљу упознавања народне историје, народног живота и домовине.” Наводи се : „Стога сваки који се заветује мора свих пет година рада, да да максимум корисног дејства да задатак потпуно, тачно и на време изврши”. (11)

Цетињска Жупа је радила на подизању села преко сеоских чета. Благодарећи Пољопривредном одјељењу Банске управе Жупа је 1936. поделила  соколским четама 7.896 воћних садница  и 9.607 шумских садница. Све ове саднице примљене  су и засађене. Сем овога четама је подељено и 25 гвоздених плугова окретача по цени од 100 динара по комаду. Жупа је одржала 10 пчеларских течајева по разним местима. Из расадника у Вару Жупа је разделила  садница : 250 јабука, 395 крушака, 335 шљива, 575 трешања, 365 вишања, 310 ораха, 140 смокава, 490 кајсија, 80 лимуна и 270 наранчи. Затим 710 лозних калемова. Додељене четама Пријевор, Подострог, Бечићи и Средње Маине из друштва Будва; друштву Јошица Ђурићи; Сутвара, Ораховац, Мирац, Ластва, Главатићи, Главати, Кавач и Шишићи из друштва Котор; друштво Кути Зеленика; друштво Луштица; друштво Прчањ; Кртоли из друштва Тиват; друштва Рисан и чета Кривошије  из друштва Рисан; Мојдеж, Суторина, Камено, Мокрине, Градац и Требјесин из друштва Херцег Нови. Плажа  Соколовац служила је за таборовања сокола.  Главна годишња скупштина Жупе одржана је 1936. у Котору у част прославе 25. годишњице Соколског друштва Котор. У великом броју  била су заступљена  друштва Боке Которске. По завршеним свечаностима прославе и одржаној скупштини, сви присутни су бродом пошли у Прчањ, где су положили венац на споменику краљу Александру. Из Прчња су отишли у Савину, где је у Савинском манастиру одржан помен краљу, а одатле у Херцег Нови.(12)

Жупа је била подељена на 4 окружја од којих је 2 окружје са седиштем у Тивту обухватало Приморје. Начелник окружја био је Влајко Куреш. Друго окружје обухватало је 13 друштава и 24 чете : Тиват (2 чете), Котор (10 чета), Прчањ, Рисан, Кути Зеленика, Јошица Ђурићи, Доња Ластва, Бијела, Ђеновић, Херцег Нови, Луштица, Морињ, Пераст. Друштво Будва  радило је 1936. на изградњи свог Соколског дома. Имало је 6 чета од којих је највише радила чета у Средњим Маинама. Друштво Бар приредило је јавни час 14 јуна 1936. Организовало је излет у Улцињ са 730 излетника, где је дало јавни час. Чете друштва Бар биле су Мркојевићи и Спич.  Друштво је прославило  10 годишњицу рада са развијањем друштвене заставе коју је поклонио М. Стојадиновић.(13) Септембра 1936. године одржана је велика свечаност Сокола са преко 5.000 учесника. Из Улциња,Тивта, Зеленике, Ђеновића, Котора, Мориња, Рисна, Херцег Новог, Будве, Цетиња и Бара дошли су представници соколских друштава на вјежбалиште у Бару. Овој свечаности присуствовао је бан Зетске бановине, Петар Иванишевић и многи други гости. (14)

manastir Savina

Конференција жупских соколских радника Боке одржана је 1936. у Тивту. У Херцег Новом одржан је 1936. просветни збор са 10 учесника из Жупског просветног одбора, 14 из друштава и 15 из сеоских чета. (15) Учитељи и учитељице били су главни соколски просветари на селу. У великој сали Народног дома у Херцег Новом одржан је 10 априла 1937. други радни збор бокешких учитеља. Поред 50 чланова удружења збор су посетиле градски начелник Секуловић, шеф испоставе, директор учитељске школе и друге угледне личности. На збору је учитељ Живковић говорио о улози учитеља у соколској  „Петровој Петољетки”. (16) У Котору је 25. априла 1937. одржана II конференција Бокешких соколских јединица. На конференцији су разматрана питања  Боке у вези са соколском Петровом Петољетком и изграђени су предлози за жупску скупштину маја 1937. на Цетињу. (17)  Конференција сокола из Боке Которске одржана је 9. маја 1937. Конференцијом је председавао проф. Ковачевић. На дневном реду била су питања о односу према жупи у погледу разних дисциплина. У дискусији су узели учешће Доманчић, Злоковић, Живковић, Перушина, Ковачевић, Косовић, Зес, Сарделић, Талијћи и други. Делегат жупе био је жандармеријски потпуковник Трисић. Трећи састанак заказан је за Соколовац  на плажи. Соколи из Прчња посетили су Рисан на други дан Ускрса. Дали су приредбу. На Цетињу је 16. маја 1937. одржан један од највећих слетова Зетске бановине уз учешће свих друштава и чланова соколских чета. Учествовало је до 5.000 сокола. Са соколским униформама мешале су се разнолике народне ношње сеоских соколских чета. На слету је освећена и развијена  соколска застава жупе Цетиње. Застава је била дар краља Петра II, а уједно је била  прва  застава коју је краљ Петар подарио једној соколској јединици. (18)

Гласник Срба католика „Дубровник”, чији је уредник био Кристо Доминковић, члан сокола у Дубровнику, имао је рубрику „Соколство кроз Боку Которску”. У рубрици је известио да је иницијативом сеоске омладине Доњих Леденица 1937. основана соколска чета. Оснивачкој скупштини присуствовао је Жупски референт за чете Д. Живковић. У Управу су ушли : старешина Г. Суботић, замјеник К. Суботић, тајник Милован Суботић, благајник И. Суботић, просветар Т. Илић, књижничар М. Суботић, статистичар Р. Суботић, домаћин В. Суботић, референт за пољопривреду П. Милетић, ревизори : М. Лазовић и Г. Лазовић. У чету је одмах уписано 27 чланова. Трговац Јов. Суботић уступио је бесплатно своје просторије за чету и књижницу, односно четну читаоницу која је радила са 12 дневних и повремених листова. (19) Соколска чета у Кавчу осветила је своју чесму и тиме испунила завет у Соколској Петровој Петолетки. Освећењу је присуствовало маса света међу којима срески начелник Шеровић и старешина жупе Милошевић. Освећење су извршили православни свештеник Бућин и католички Петровић. У чланку се истиче да је чесма најбољи соколски прилог селу и народу. Католички свештеник Петровић је накнадно тражио од управе чете да му потпишу да соколи не обављају своје дужности недељом и празником. (20) Соколска чета у Мојдежу код Херцег Новог осветила је своју заставу, поклон Н. Поробић. Приликом освећења било је много свијета. Јавни час се није могао одржати услед невремена. Писац чланка који се потписивао као Јадрански истакао је да је чета агилно радила

и стварала. (21) Соколско друштво у Бијелој прославило је 1937. 25-годишњицу свог рада. Свечаности су присуствовали соколи из Боке и грађанство. Прво је одржана свечана сједница а иза ње банкет. На сједници и банкету говорили су : Балабушић, М. Злоковић, Г. Милошевић, П. Шеровић, С. Јовичевић, Ј. Злоковић, Р. Ђунио, Ј. Секуловић и П. Ковачевић. Пре почетка Јавног часа свечано је дочекан бан Иванишевић, кога је поздравио Злоковић. Увечер давана је академија, која је успјела, нарочито симболична приказивања. (22) Соколска чета „Кривошије” приредила је 1937. Видовданску забаву. Присутне је поздравио старјешина Самарџић. Свештеник П. Кривокапић је одржао предавање о Видовдану и његовом значају. М. Злоковић је поздравио присутне у име Соколске жупе. Просте вјежбе дјеце са тробојкама одушевиле су присутне. Изведен је комад „Под маслинама на Крфу”. На крају је о о јачини соколског духа и истрајности говорио Живковић. Народно весеље трајало је до дубоко у ноћ. (23)

 Соколи су уско сарађивали са националним друштвима. Уступали су просторије у Соколским домовима за предавања и седнице националних друштава. Коло Српских Сестара Котор замолило је Народни Универзитет и Управу Соколског друштва у Котору да са својим предавањима помогну обнову запуштених маслињака.  (24)

Соколи у Боки Которској су се трудили да учвршћују  ослободилачке традиције српског народа.  Лист „Дубровник” пренео је 1939. из „Гласа Боке” чланак о постављању спомен-плоче Милану Срзентићу у Будви. У чланку се истиче: „Родно мјесто мученика и хероја кап. Милана Срзентића, којега су Аустријанци стријељали у тврђави Шпањола … Како се ове године навршило 25 година од стријељања пок. Срзентића и како је он био члан српског соколског друштва „Душан Силни”, то је Соколско друштво у Будви повело акцију за постављање ове спомен-плоче. … образован је у име сокола и грађана ужи Одбор за постављање и освећење плоче. У одбор су ушли г.г. Мило Бановић, Данило Рађеновић и Анте Словинић. (25) У Будви уз прославу Дана Уједињења, 1 децембра 1939, подигнута је спомен-плоча кап. Милану Срзентићу ког су аустријске власти у септембру 1914. заједно са кап.Хаџијом, стрељале. Спомен-плочу подигли су будвански Соколи. Одржано је неколико говора којима је предочено тадашњем млађем нараштају, како се умире за свој народ и своје име. (26)

Clanice Sokola Jelka i Kiko Piper u Djenovicu  9 oktobra 1939

На православни Петровдан 1940. свечано су пренесени из Котора у Рисан посмртни остаци браће Мата, Митра и Крста Чучковића, учесника Бокељског устанка 1869. Соколска жупа Цетиње је преко соколских друштава у Боки, а нарочито соколског друштва Рисан организовала пренос посмртних остатака. При испраћају посмртних остатака из Котора, и при сахрани у Рисну присуствовала је маса народа, представници војних и цивилних власти, културна и национална друштва. Сахрани је присуствовао цио Рисан, народ из околине Рисна и из читаве Боке. Уз црквене свечаности положено је много вијенаца и изречено неколико говора, у којима је подсећано на јуначко доба борбе бокешких устаника за слободу, и јуначка смрт браће Чучковића. (27)  Которска  општина  и  Народни  универзитет  Боке  Которске  поставили  су 3. марта 1940.  спомен-плочу  на  кућу у  којој  се  родио  Љуба  Јовановић (кућа између св.Николе и св.Луке). Пре  откривања  спомен-плоче  одржан  је  у  цркви  парастос Љуби Јовановићу, коме  су  присуствовали  не  само Которани, већ  многи  Бокељи  из  цијеле Боке, а  понајвише  из  Рисна (28). На   каменој  плочи  било  је  исписано  златним  словима: „У  овој  се  кући  родио, 14.2.1865, Љубомир Л. Јовановић, научник  и државник“. Спомен-плочу  открио  је  пригодним  говором  Андрија  Рађеновић, један  од чланова  дружине  и  школски  друг  Љубе  Јовановића. Приликом  свечаности  одржали  су  говоре: у име цркве  прота Ђорђе  Самарџић,  у  име  Народног  универзитета  професор  Предраг Ковачевић, у  име  Кривошијана  судија Ђорђе Суботић, у  име  ратника  и  добровољаца   Крсто Ђурашевић из Паштровића. Андрија Рађеновић изјавио је „Данас, кад сам откривао спомен-плочу мом школском другу и великом сину наше Отаџбине, пок. Љуби Јовановићу, ја сам се духовно пренио у наше школске клупе у Котору, и мило ми је да му се је Котор одужио, иако на најскромнији начин“ (29) На предлог Соколске жупе Цетиње Старешинство Савеза Сокола Краљевине Југославије организовало је прославу 25-годишњице боја на Мојковцу. Прослава је одржана 31. августа 1940. на Цетињу. У Зетском дому одржана је свечана седница Савеза Сокола  и Соколске жупе Цетиње. Седници су присуствовали соколи из свих крајева наше земље. У име војске говорио је генерал Варјачић. Свечаност је настављена 1. септембра 1940. на Мојковцу. Приређен је помен палим жртвама у борбама које су завршене на Бадњи дан и Божић Мојковачким бојем. После помена одржана је парада војске и свих присутних живих ратника. Уредништво часописа „Ратни поменик“ истакло је : „Приређивањем ове свечаности на Мојковцу као и ходочашћем на Кајмакчалану, соколи нам дају вере и поуздања, да ће у будуће повести омладину оним путем, којим су је водили њихови очеви и дедови. Ово витешко буђење код сокола само нас може обрадовати и ми им желимо успеха на правоме путу националног и витешког васпитања омладине. Не клоните, драги соколи, већ напред и само напред, за свога Краља и свој народ.”(30)  Културно – просветном   раду   сокола  више  су  одговарали  документарни  филмови, али због  неразвијености  биоскопске  мреже  у  краљевини  Југославији  соколска  друштва  приказивала  су  сем  документарних  и  игране  филмове. Биоскоп   у  Соколском  дому Херцег Нови, давао је недељно 5 играних филмова. Пошто  су  у  Југославији  доминирали  амерички  и  немачки  филмови, соколи   су  се  трудили   да  прикажу   филмове  из  словенских  земаља. У херцегновском биоскопу Соколски   дом”  приказан  је  5 априла 1941 године совјетски  филм  у  боји  Сорочински  сајам”.  (31)

После Априлског рата 1941. Савез сокола Краљевине Југославије забрањен је а чланови су се нашли на удару свих снага које су се бориле против краљевине Југославије. Катица Јанковић, начелница Соколског друштва Ђеновић (Бока Которска) рођена је у Осијеку 1913. По свршетку гимназије доселила се у Боку Которску и ту као национална  и просвјетна радница активно учествовала у раду  Сокола. Катица је служила за примјер својим несебичним радом  на  националном и просвјетном пољу. Била је позната у Боки као Катица соколица.  Катица је била римокатоличке вјере и велика поборница братске слоге православних и римокатолика. За време рата осуђивала је рад комуниста. По наређењу  „Орјенског штаба“  13 фебруара 1942. одведена је  и  код села  Репаје убијена и бачена у један поток. (32)

На Видовданском соколском сабору одржаном 1919.  у Новом Саду сви  соколски  савези ујединили су  се у Соколски  Савез С.Х.С. Жупа Мостар радила је на ширењу соколских друштава у Црној Гори и Боки.  Соколска друштва у Херцег Новом, Ђеновићу, Бијелој, Зеленики, Тивту, Котор-Ластви, Будви и  Цетињу залагала су се за оснивање жупе Његош. У Котору је 22. априла 1928. конституисана жупска управа жупе Његош.

После Првог светског рата Савез сокола посветио се привредној и културној изградњи Приморја а посебно села.  Жупа је развила свој рад у правцу пропаганде задругарства, трезвености и штедње. Са увођењем шестојануарске диктатуре држава је настојала да пружи подршку соколима као патриотској организацији.

Соколство  је било у фронталном сукобу са католичким верским организацијама, што је прерасло у отворени сукоб после  бискупске посланице.  Док су которски бискуп др. Франо Ућелини Тица,  др. Никола Добречић, арцибискуп барски и примас српски, и део католичког свештенства подржавали Савез сокола, нападали су их  део сепаратистички опредељеног свештенства и  крижари. Жупа Цетиње је била подељена на 4 окружја од којих је 2 окружје са седиштем у Тивту обухватало Приморје. Плажа  „Соколовац” служила је за таборовања сокола.

На Шестој главној скупштини Савеза Сокола Краљевине Југославије одржаној 7. јуна 1936.  одлучено да се уведе Соколска Петрова петољетка, која је требало да траје пет година. Правила Соколске Петрове петољетке одобрена су на састанку делегата Соколских жупа Цетиње, Мостар и Сарајево на ,,Соколовцу” код Траста-Пржна (Тиват)  8. августа 1937. године. Лист „Дубровник”, чији је уредник био Кристо Доминковић, члан сокола у Дубровнику, писао опширно о раду сокола у Боки Которској. Учитељи и учитељице били су главни соколски просветари на селу. Соколи у Боки Которској су се трудили да обележавају све догађаје везане за   ослободилачке традиције српског народа. После Априлског рата 1941. Савез сокола Краљевине Југославије забрањен је а чланови су се нашли на удару свих снага које су се бориле против краљевине Југославије. Од 1992. Соколи у Херцег Новом су обновили свој соколски рад.

 

                                                                                           Саша Недељковић

                              члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

 

Напомене :

1.Небојша Рашо, „Српски Соко Херцег Нови”, Херцег Нови 2008, стр. 46 ;                    2. „Жупа Мостар, „Соколски гласник“, бр.13, Год.XI, Љубљана  1. јула 1929, стр.12; „Споменица 25. година соколског рада у Дубровнику”, Соколско друштво Дубровник, Дубровник, 1929, стр. 54;                                                                                                                  3. „Жупа Мостар, стр.12; „Жупа Цетиње“, стр.11, „Соколски гласник“, бр.13, Год.XI, Љубљана  1. јула 1929;  Тонко Барчот, „Хрватски сокол у Боки Которској у раздобљу Аустро-Угарске Монархије и Краљевине СХС”, Котор, 2010, стр. 63;    

4.„Соколство“, бр. 61-64, минијатурна библиотека, издање књижаре „Славије“, 1929, Нови Сад, стр.116-117; Соња Вулешевић, „Драгутин Инкиостри Медењак, Београд 1998; стр. 36, 37, 76, 77, 78; Лазар Ј. Дробњаковић, „Рисан и старе рисанске породице”, Београд 2003, стр.186;                             

5. „Извештаји за 3 редовну главну скупштину Савеза Сокола краљевине Југославије у Београду 23 априла 1933“, стр. XV, XVI, LI, 14,75, 76, 77 ; Саша Недељковић, „Срби католици на Јужном приморју од 1918. до 1945. године”, Бока бр. 31, Херцег Нови, 2011, стр. 138;  „Гласник Соколске жупе Цетиње”, Цетиње, 1 маја 1937, бр. 5, стр. 87, 91, 93;                                                                                        

6.Никола Жутић, „Соколи“, Београд 1991, стр. 93; Бокељске вијести, „Глас Боке“, Котор, 2. фебруар 1935,  стр. 111; „Сахрана”,  „Дубровник”, Дубровник, 8.6.1937, бр.19, стр. 1, 2 ; Стјепан Роца, ,,Бискуп, Соко и Југословен”,  „Соколска њива” Календар за соколско село за просту 1937 годину,  издање Просветног одбора Савеза Сокола краљевине  Југославије, стр. 84; 

7.Клјћ, „Бискуп брат др. Учелини-Тице о Соколима”, „Соколић”, бр. 5, Мај 1934, Љубљана, стр. 125; „Светао пример брата бискупа”, „Братство”, бр. 5-6, Осијек, мај-јуни 1937, стр.37; „Католички надбискуп госп. др. Никола Добречић о Соколима”, „Соколић”, Април 1934, Љубљана,  бр.4, стр. 90;

8. Душан Цветковић, „Соколи и соколски слетови”, Београд 1998, стр. 27;

9. „Извештај тајника Жупе о раду у 1936 године”, „Гласник Соколске жупе Цетиње”, Цетиње, 1 маја 1937, бр. 5, стр. 83;

  1. „Соколска сједница  на Цетињу”, „Дубровник”, Дубровник, 20 марта 1937, бр. 7, стр. 2;
  2. „Соколска Петрова Петољетка 1936-1941”, Издање Соколске жупе Цетиње, штампарија „Напредак”, стр. 1, 3, 4, 6;
  3. „Извештај о раду Отсјека за соколске чете и пољопривреду Соколске жупе Цетиње за годину 1936”, „Гласник Соколске жупе Цетиње”, Цетиње, 1 маја 1937, бр. 5, стр. 88, 98, 111;
  4. „Просјетни извештај за 1936 годину”, „Гласник Соколске жупе Цетиње”, Цетиње, 1 маја 1937, бр. 5, стр. 89, 90, 101, 105, 106;
  5. Растодер Шербо, Јасмина, „Др. Никола Добречић, арцибискуп барски и примас српски, Будва, 1991, стр. 63, 94, 112-115, 137, 142;
  6. „Просјетни извештај за 1936 годину”, „Гласник Соколске жупе Цетиње”, Цетиње, 1 маја 1937, бр. 5, стр. 89, 96;
  7. Јадрански, „Други радни збор учитеља Боке Которске”, „Дубровник”, Дубровник, 24 априла 1937, бр. 12, стр. 3;
  8.  Ж. „Соколи из Боке  на вијећању”, „Дубровник”, Дубровник, 24 априла 1937, бр. 12, стр. 3;
  9.  ,,Соколско славље на Цетињу”, ,,Вијести из Боке”, ,,Дубровник”, Дубровник, 22 мај 1937, бр. 16, стр. 3;
  10. Јадрански „Основана Соколска чета у Леденицама”, „Дубровник”, бр. 36, Дубровник, 2 Октобар 1937, стр.3;
  11. Јадрански, „Сок. Чета у Кавчу осветила је своју чесму”, „Дубровник”, бр. 36, Дубровник, 2 Октобар 1937, стр.3;
  12.  Јадрански, „Соколска чета у Мојдежу осветила је заставу”, Дубровник”,  Дубровник, 2 Октобар 1937, бр. 36, стр.3;
  13. Ж. „Јубилеј Соколског друштва Бијела”, Дубровник”,  Дубровник, 10 Јули 1937, бр.24,стр.3;
  14. „Соколска чета „Кривошије”, „Дубровник”, бр.24, Дубровник, 10 Јули 1937, стр.3;
  15. Коло српских сестара-Котор (Бока), „Годишњи извештај о раду Главног одбора Кола Српских Сестара у Београду за 1936-37 пословну годину”, „Вардар  XXVI Календар Колa Српских Сестара за  просту 1938 годину”, Београд, стр. 46, 47;
  16. Спомен-плоча кап. Милану Срзентићу у Будви”, 18 новембра 1939, бр. 46, „Дубровник”, Дубровник, стр. 4;
  17. „Дирљива свечаност у Будви”, „Дубровник”,  Дубровник, 9 децембра 1939, бр.49, стр.4;
  18. „Дирљива свечаност у Рисну”, „Дубровник”, 20 јула 1940,  Дубровник, бр. 28, стр.3,4; 
  19. „Спомен плоча пок. Љуби Јовановићу”,  „Дубровник”, Дубровник , 16 марта 1940, бр.11, стр.3; 
  20. Предраг В.Ковачевић,  „Љуба Јовановић“, „Гласник  народног  универзитета Боке Которске“, Год.VI и VII,  Котор, 1 децембра 1940, бр.1-4, стр.22;
  21. „Прослава боја на Мојковцу”, „Ратни Поменик”, Београд, септембар 1940, бр. 6, стр. 5;
  22. Небојша Рашо, „Српски Соко Херцег -Нови”, Херцег Нови 2008, стр. 63; Симо Чоловић, „Херцег Нови у кинематографији Црне Горе”, Херцег Нови, 2005, стр. 24;
  23. „Пакао или комунизам у Црној Гори“ свеска број 1, Издање „Гласа Црногорца“ – Цетиње, стр. 11;