All

ПИСМО ИЗ ДИЈАСПОРЕ: Дачић нам замера што му држимо предавање…


ПИСМО ИЗ ДИЈАСПОРЕ: Дачић нам замера што му држимо предавање…

 

ДО САДА СМО ОБЈАВИЛИ НЕКОЛИКО ПИСАМА ИЗ ДИЈАСПОРЕ, а ово је стигло електронском поштом из Осла…

01.05.2013. за ФБР приредила Биљана Диковић

Oslo_city_in_10_images

 

Ми замерамо Дачићу што мисли да је трговац а не зна основна правила преговарања, јер жели Косово да прода испод сваке тржишне вредности!
Можда је то зато јер нема ни дан радног стажа и никада није преговарао са својим него увек некако са туђим новцем, животима и добрима.

Под плаштом заштите Срба, људских права и њихове безбедности на Косову, Дачић, све заједно, ђутуре, продаје буд зашто.

Хајдемо редом да видимо шта је све на продају, и са проценама вредности које су сада расположиве. ЕУ бирократе сигурно имају боље процене.

1. Тржишна вредност рудних богатства на Косову је процењена на око 1000 милијарди долара.
2. Манастири – непроцењиве вредности, и по UNESCO-у а за нас и од духовно непроцењиве вредности
3. Земља – на којој се све то налази.
4. Наши људи, Срби, Роми и остале националности – живот нема цену.

Људи на последњем месту – јер је то вредност наших живота бирократама у ЕУ, иначе нас не би онако бесомучно бомбардовали осиромашеним уранијумом. За које нам се никада нису извинули, за почетак и неке будуће добросуседске односе, као што су се и Тадић и Николић извинули нашим суседима.

Приватна својина је светиња у ЕУ. То се не отуђује.

ЕУ је пре свега трговинска организација.
ЕУ бирократе су дошле послом да закључе уговор да оно што су нам отели и „чувају“ уместо нас од 1999. ми лепо њима препишемо у власништво.

Са друге стране људи у Србији су разумљиво, измрцварени толико, да људи сада верују да ће нас ЕУ бирократе оставити на миру ако притисак престане и ми потпишемо.

Јасно је да је свима и у земљи и ван земље превише притисака, мучења које траје деценијама.

Дијаспора ради шта може, шаљући новац, без камате, бесповратно. Помажући у враћању дуга преко своје родбине и пријатеља.
Срби у Србији то не виде или не желе да виде.
Не битно, свако од нас напољу воли неког у Србији и тако и треба.
Хвала не треба и не мора.

И ви у Србији и ми ван ње, сви се ми слажемо да треба да се помакнемо, треба да наставимо нормално да живимо.

Али:

ЕУ није туристичка дестинација и место за добро дружење.

ЕУ пре свега бирократска и трговинска организација.

Добар трговац никада не пристаје на лошу понуду.

И док год се друга страна враћа на преговоре, значи да има још места и простора за преговоре.

Ми имамо богатства на Косову са којима имамо још хиљаде километара простора да тргујемо.

ЕУ бирократе нас посећују ових дана интензивно. Док год то раде, и посећују нас има места за преговоре!

Не треба ништа да потписујемо, нису остварили циљ, што је једино што се рачуна и биће бољих понуда.

Ово што су сада постигли Дачић и друштво, може само лично њима да буде добра понуда, којом могу да храбре своју сујету.

Али за нас није довољно добра, ни за наше прадедове, ни дедове, ни родитеље, ни будуће генерације.

Зато Дачић треба да пусти „боље трговце и преговараче“ да преговарају.

И зато дијспора држи предавање.

За крај порука Ноама Чомског само за Дачића да не покушава да манипулише дијаспором као што то ради људима у Србији преко медијског мрака.

********

Сиромашнијим слојевима треба онемогућити приступ механизмима разумевање манипулације њиховим пристанком. Квалитет образовања нижих друштвених слојева треба да буде што слабији или испод просека, да би понор између образовања виших и нижих слојева остао непремостив.

На основу рада једног од најутицајнијих светских интелектуалаца, америчког лингвисте Ноама Чомског, доносимо вам списак од десет стратегија манипулације путем медија.

1) ПРЕУСМЕРАВАЊЕ ПАЖЊЕ

Пажњу јавности преусмеравати са важних проблема на неважне. Презапослити јавност поплавом небитних информација, да људи не би размишљали и стекли основна сазнања у разумевању света.

2) СТВАРАЊЕ ПРОБЛЕМА
Та метода се назива и “проблем-реаговање-решење”. Треба створити проблем, да би део јавности реаговао на њега. На пример: изазвати и преносити насиље са намером, да јавност лакше прихвати ограничавање слободе, економску кризу или да би се оправдало рушење социјалне државе.

3) ПОСТУПНОСТ ПРОМЕНА

Да би јавност пристала на неку неприхватљиву меру, уводити је постепено, “на кашичицу”, месецима и годинама. Промене, које би могле да изазову отпор, ако би биле изведене нагло и у кратком временском року, биће спроведене политиком малих корака. Свет се тако временом мења, а да то не буди свест о променама.

4) ОДЛАГАЊЕ
Још један начин за припремање јавности на непопуларне промене је, да их се најављује много раније, унапред. Људи тако не осете ођедном сву тежину промена, јер се претходно привикавају на саму идеје о промени. Сем тога и “заједничка нада у бољу будућност” олакшава њихово прихватање.

5) УПОТРЕБА ДЕЧИЈЕГ ЈЕЗИКА
Када се одраслима обраћа као кад се говори деци, постижемо два корисна учинка: јавност потискује своју критичку свест и порука има снажније дејство на људе.Тај сугестивни механизам у великој мери се користи и приликом рекламирања.

6) БУЂЕЊЕ ЕМОЦИЈА

Злоупотреба емоција је класична техника, која се користи у изазивању кратког споја, приликом разумног просуђивања. Критичку свест замјењују емотивни импулси (бес, страх, итд.) Употреба емотивног регистра омогућава приступ несвесном, па је касније могуће на том нивоу спровести идеје, жеље, бриге, бојазни или принуду, или пак изазвати одређена понашања.

7) НЕЗНАЊЕ

Сиромашнијим слојевима треба онемогућити приступ механизмима разумевање манипулације њиховим пристанком. Квалитет образовања нижих друштвених слојева треба да буде што слабији или испод просека, да би понор између образовања виших и нижих слојева остао непремостив.

8) ВЕЛИЧАЊЕ ГЛУПОСТИ

Јавност треба подстицати у прихватању просечности. Потребно је убедити људе да је (ин, у моди), пожељно бити глуп, вулгаран и неук. Истовремено треба изазивати отпор према култури и науци.

9) СТВАРАЊЕ ОСЕЋАЈА КРИВИЦЕ
Треба убедити сваког појединца да је само и искључиво он одговоран за сопствену несрећу, услед оскудног знања, ограничених способности, или недовољног труда. Тако несигуран и потцењен појединац, оптерећен осећајем кривице, одустаће од тражења правих узрока свог положаја и побуне против економског система.

10) ЗЛОУПОТРЕБА ЗНАЊА
Брз развој науке у последњих 50 година ствара растућу провалију између знања јавности и оних који га поседују и користе, владајуће елите. “Систем”, заслугом биологије, неуробиологије и практичне психологије, има приступ напредном знању о човеку и на физичком и на психичком плану…“

ПОЗДРАВИ ИЗ ОСЛА, СРБСКА ДИЈАСПОРА