БАРИКАДЕ

ТРЕПЧА: ЗАШТО ЋУТИ СРБИЈА?


ТРЕПЧА: ЗАШТО ЋУТИ СРБИЈА?

 

Тренутно је актуелна вест да је такозвана „Косовска агенција за приватизацију“ оценила да је споразум о пословној сарадњи америчког конзорцијума НГП с представницима Трепче са севера Косовске Митровице противзаконит и да се не може спровести као и да она, „као једини законски представник Трепче“, није о томе информисана…

19. 05. 2013. за ФБР уредник Биљана Диковић

rude na KiM

legenda rude Srbije

„Према Закону о Косовској агенцији за приватизацију, та је институција овлашћена за управљање друштвеним предузећима на Косову, укључујући и овлашћење за продају, преношење или ликвидацију тих предузећа и њихових делова.
Сходно томе, наводи се у саопштењу агенције, споразум је у супротности са законима који важе на Косову и неважећи је и неспроводив у пракси“, преносе франкфуртске Вести.

„Агенција ће хитно информисати посебно одељење Врховног суда Косова о, како се наводи, једностраној и незаконитој одлуци представника Трепче и такође информисати све домаће и међународне институције да је такав споразум незаконит и да се не може спровести“.

ПИТАМО СЕ ЗАШТО ЋУТИ СРБИЈА? Зашто овај Рударско-металуршко-хемијски комбинат олова и цинка Трепча, који је власништво државе Србије није предмет одељења Врховног суда Србије, као и друга богатства Србије на територији Србије, односно АП Косово и Метохија, јер се овде ради о ЈЕДНОСТРАНОЈ И НЕЗАКОНИТОЈ ОТИМАЧИНИ ОД СТРАНЕ ШИПТАРСКИХ ВЛАСТИ У ПРИШТИНИ СВЕГА ШТО ЈЕ СРБСКО, ОД КУЛТУРНИХ ДО РУДНИХ БОГАТСТАВА…О ТОМЕ НЕМА ПРЕГОВОРА, ЗА ПРЕДАЈУ ТЕРИТОРИЈЕ, РУДНИХ И ДУХОВНИХ БОГАТСТАВА, КОСОВА И МЕТОХИЈЕ ТАЧИЈУ И МЕЂУНАРОДНИМ СНАГАМА НАТО, САД, ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ И ОСТАЛИМА…

Из Википедије, од Трепчи:

Трепча је велико лежиште оловоцинкане руде у Србији, које обухвата западне, југозападне и јужне делове Копаоника и спада међу највећа у Европи. Експлоатација њених рудних богатстава је отпочела у доба краља Милутина (12821321), почетком XIV века (1303) и трајала је до краја XVII века. Између два светска рата, британска компанија Trepca Mines Limited отпочиње радове на подручју Трепче (1927) отварањем рудника (1930) и градњом топионице олова (1940). После Другог светског рата, њена имовина је национализована и направљен је Рударско-металуршко-хемијски комбинат олова и цинка Трепча, који је у једном тренутку запошљавао око 20.000 радника и производио око 70% минералних сировина старе Југославије. Данас, услед специфичне ситуације у јужној српској покрајини, већи део комбината Трепча није оперативан, а додатни проблем представља застарела и дотрајала опрема.

Према последњим проценама из 2001. године, преостали капацитет Трепче је око 29.000.000 t руде од чега је[1]:

  • 3.40 до 3.45 % односно 999,000 t олова,
  • 2.23 до 2.36% односно 670,000 t цинка
  • 74 до 81 g/t односно 2,200 t злата

Прошлост Трепче

Средњи век

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Средњовековна Трепча

Иако је у целој Копаоничкој области, руда вађена још у римско доба, подручје Трепче се користи тек од средњег века. У доба краља Милутина, ту су насељени Саси који су вадили руду, а њен први помен потиче из 1303. године[2], када се помиње њихово насеље у Трепчи. За заштиту рудника, подигнута је тврђава Ћутет, а вађење сребра, олова и гвожђа, настављено је и после пропасти Српске деспотовине, средином XV века. Током наредних векова Отоманска империја је наставила вађење руде, које је окончано, непосредно након 1685. године[1].

Модерно доба

После Првог светског рата, Британци су 1925. године отпочели истраживање комплекса и 1927. године оснивају компанију Trepca Mines Limited. На месту старог рудника из средњег века, 1930. године се отвара нови рудник,Стари Трг[a].

Производња је врло брзо достигла бројку од 600 до 700 хиљада тона руде годишње, а у периоду од 1930. до 1940. године извађено је 5 700 000 тона руде, од чега[1]:

као мешани концентрат олова и бакра. У циљу повећања производње, у Звечану је 1940. године изграђена топионица олова.

Током Другог светског рата, управу над Трепчом преузели су Немци, односно компанија на чијем се челу налазио Херман Геринг[1]. Поред производње метала, у Трепчи су тада прављени и акумулатори за немачке подморнице[1].

Топионица олова у Звечану

После рата, имовина британског предузећа је национализована и формирано је ново предузеће, под именом Рударско-металурсхко-хемијски комбинат олова и цинка Трепча. У његовом саставу нашли су се рудници:

затим топионице:

као и низ других постројења за прераду руде и њену обраду, попут фабрике батерија и акумулатора, концентратора у Грачаници, фабрике хемијских ђубрива и других. Комбинат је био један од најзначајнијих рударских комплекса на Балкану, у једно тренутку је запошљавао 20.000 људи и производио око 70% минералних сировина старе Југославије[1].

Криза и распад старе Југославије, после које је уследила економска блокада СРЈ, након чега су отпочели сукоби на Косову и Метохији који су кулминирали НАТО агресијом на СРЈ, довели су до пропасти овог привредног гиганта. После доласка снага КФОРа и УНМИКа у јужну српску покрајину, јуна 1999. године, производња у северним рудницима, који су остали под контролом Срба, настављена је, док су јужни потопљени. Трепчин музеј минерала (основан 1966) је опљачкан 18.09.1999. године и из њега је украдено преко 1 500 примерака минерала из Трепче, укључујући и непроцењиви примерак вивианита[1], као 150 других минерала из преко 30 земаља света, који су музеју били поклоњени. Под покровитељством УНМИКа, обновљен је рад у средишњим рудницима и погонима у Митровици, али је то прекинуто у августу 2000. године, због велике количине загађења[1].

Комбинат Трепча данас практично функционише, као два самостална и независна дела[3]:

  • Трепча север, која обухвата руднике и постројења на простору са већински српским народом
  • Трепча југ, која обухвата руднике и постројења на простору са већински албанским народом

Извађена руда

Процењује се да је у периоду од 1931. до 1998. године, из Трепчанских рудника извађено око 34 350 000 t руде, од чега[1]:

Процењена количина извађеног злата, од 1950. до 1985. године, је око 8.7 тона односно око 250 kg годишње, кадмијума, од 1968. до 1987. године, 1 655, а поред наведеног, извађене су и мање количине германијума, галијума, индијума, селенијума и телура.

———
Вишегодишња борба власти у Приштини за успостављањем суверене власти и контролом целокупне територије јужне српске покрајне Косова и Метохије у себи садржи и посебну геостратешку компоненту. Тешко је да се са сигурношћу каже колика је заиста вредност минералних сировина на југу Србије, али различите процене говоре да је реч о енормим залихама руде које се мере у стотинама милијарди евра.

Због тога, онај ко контролише територију Косова и Метохије заправо контролише и експлоатацију сировина, убира профит, али и у својим рукама држи кључ за дугорочну енергетску безбедност овог дела Европе и света. Поједини догађаји који су се на Косову и Метохији одиграли у протекле две деценије потврђују да међународна заједница, међународне институције, као и појединци који су представљали или и даље представљају те институције, веома добро знају колико је Косово важно на светској мапи залиха минералних сировина. У јавности се годинама лицитира количина и вредност рудног блага Косова и Метохије, али се до сада се није догодило да власт у Београду на једном месту окупи стручњаке који ће изнети своју процену, а која би потом постала важан елемент државне политике у бриселском решавању питања статуса Косова и Метохије.
Готово 60 одсто целокупног рудног богатства које Република Србија поседује простире се управо на Косову и Метохији и не чуди то што медији колоквијално пишу да све оно што од рудног богатства постоји на Косову вреди минимум 1.000 милијарди долара, записао је у свом ауторском тексту, аутор и члан редакције ФБР Иван Нинић. (Иван НИНИЋ: Косово и Метохија: Брутална узурпација српске имовине (II део))

Србија лежи на пола милиона тона чаробног минерала, колико се произведе у свету годишње. Александар Поповић, бивши министар Коштуничине владе, урадио је студију о зеолиту, али је нова власт тај пројекат потпуно занемарила. Док свет дрма ера минерала са чаробним својствима, наше тржиште преплавили су мешетари, надрилекари и препарати из суседства сумњивих квалитета.

 

ОВО ЈЕ ОЧИГЛЕДНО, ПОРЕД ВОЈНО-ПОЛИТИЧКИХ И ГЕОСТРАТЕШКИХ ИНТЕРЕСА СТРАНАЦА ЗА КОСОВО И МЕТОХИЈУ, И Рат за косметско рудно благо!

Kim-RUDNICI-ugalj-konvert-AA

1 reply »

  1. Чињенице о Трепчи: – У периоду 1925-1932.године, Chester Beatty Alfred, амерички инжењер, почео је прва истраживања на руднику у Старом Тргу; Енглеска компанија „Selection Trust Ltd“ је открила, отворила и почела експлоатацију рудника у периоду од 1926-1941.године; „Selection Trust“ је потписала уговор са Радомиром Н. Пашићем, сином тадашњег премијера Југославије Николе Пашића о коришћењу рудника; 9 децембра 1927.године је у Лондону установљено деоничарско друштво „Trepča Mines Ltd“ на основу концесије у вредности од 1,789,028 фунти стерлинга за 50-годишње коришћење рудника; Услед финансијске кризе 1941.године, ова компанија продаје 40 одсто њених акција немачкој компанији “Hermann Goering’s Reichswerke Company”; 1946.године је југословенска влада национализовала све Трепчине руднике, заједно са другим компанијама у бившој Југославији (Извор: Energyobserver / Telegrafi).

    Значи Енглези су „потрошили“ 20 (двадесет) година „своје“ концесије… од 1926-1946. године…

    Власник рудника је и Српска банка из Загреба која је 1946. године конфискована због наводне сарадње са Анте Павелићем и НДХ!!!
    А ко је све био акционар Српске банке, видите на: http://srpska-banka.com/

    Она је имала Статут и печат на српском писму 1895. године у сред Загреба, а која српска банка то данас има?

    Свиђа ми се