Биљана Диковић

ИСТИНА: ГМО ИЛИ КАКО УНИШТИТИ СРБИЈУ (видео)


ИСТИНА: ГМО ИЛИ КАКО УНИШТИТИ СРБИЈУ (видео)

Закон о забрани ГМО је донет у Скупштини Србије 29. маја 2009. године. Овим законом је забрањен узгој, трговина и комерцијални промет ГМ хране и производа који садрже ГМ храну. Овакав Закон о забрани ГМО је донет због притиска тада опозиционих парламентарних странака које су поднеле више од 200 амандмана на текст закона.

Хенри Кисинџер је 1970. године изјавио:  „Контролом нафте контролишеш државе, контролом хране контролишеш људе“. На тај начин, питање ГМ хране и семена задире у националну безбедност једне државе. Јер, легализацијом ГМ семена омогући ћемо да Монсанто одлучује да ли ће Србији продати ГМ семе или ће пустити да Србија умре од глади. Усто, истраживања су показала да ГМ храна изазива 65 најтежих болести, од рака до дијабетеса.
У прилогу је видео са конференције за новинаре… 

23.05.2013. извор: Aleksandar Metanoja, за ФБР уредник Биљана Диковић

gmo pres medija centar

Закон о забрани ГМО је донет у Скупштини Србије 29. маја 2009. године. Овим законом је забрањен узгој, трговина и комерцијални промет ГМ хране и производа који садрже ГМ храну. Овакав Закон о забрани ГМО је донет због притиска тада опозиционих парламентарних странака које су поднеле више од 200 амандмана на текст закона.

Када је закон усвојен, отправница послова амбасаде САД у Србији, Џенифер Браш је у поверљивој депеши која је упућена Влади Србије нагласила да је реч о неправедном Закону о забрани ГМО који  се мора укинути, јер ће се одразити на преговоре Србије са Светском трговинском организацијом. Брашова даље истиче да јој је тадашњи помоћник министра економије, Бојана Тодоровић, рекла да забрану ГМО у Закону о ГМО није одобрила Влада, већ је до тога дошло током парламентарне дебате и усвајања амандмана опозиционих странака на текст закона. Због свега реченог, Млађан Динкић се заложио против закона о забрани ГМО на седници Владе одржаној 23. јуна 2009. године.

Када је Закон о забрани ГМО усвојен, аташе амбасаде САД у Србији је 26. јуна 2009. године послао демарш министру пољопривреде Саши Драгину (ДС). Драгин је одговорио да се уплашио да би изгубио посао да није донет Закон о забрани ГМО. Због поменуте депеше из америчке амбасаде, Млађан Динкић је 30. јуна 2009. године рекао аташеу америчке амбасаде да ће се заложити за укидање забране ГМО и због тога је организовао састанак аташеа америчке амбасаде са тадашњим премијером Цветковићем.

Усто, амерички потпредседник Џозеф Бајден је приликом посете Београду у мају 2009. године такође изразио незадовољство Законом о забрани ГМО који је усвојио српски парламент.

Можемо се запитати да ли се у Србију увози ГМ семе и храна? Ивана Дулић Марковић, тада члан Г17+, сарадница компаније Монсанто, негдашњи министар за пољопривреду, званично је признала да се ГМ сојина сачма континуирано увози у Србију од 1997. године. Ова ГМ соја је бесплатно дељена за сетву у  источној Србији и Војводини. То је била донација америчке владе од 50.000 тона ГМ соје из 2000. године при чему је српским сељацима било речено да је то нормална, а не ГМ сојина сачма намењена за сточну исхрану. Након тога, Ивана Дулић Марковић је дозволила увоз ГМ садница воћа са туморима корена.

Увоз ГМО у Србију је настављен и поред Закона о забрани ГМО. Тако је МК Група Миодрага Костића 16. маја 2007. године на Пољопривредном сајму у Новом Саду потписала уговор са америчком компанијом Монсанто о увозу ГМ семена и хербицида. Тренутно се у Србији на преко 5.000 хектара њива гаји ГМ соја. Према истраживању проф. др Јана Боћанског, директора Завода за заштиту биља из 2011. године: од испитаних парцела у Србији, чак 92% парцела је било са посејаном ГМ сојом.

ГМ соја се делом добија и од гена бубашваба да би ГМ соја била отпорна на хербициде. У ГМ соји је присутан посебно опасан хербицид који изазива рак, глуфосинат-амонијум. Овај хербицид спречава биосинтезу протеина. Руска асоцијација за генетску безбедност организовала је октобра 2005. године конференцију о ГМО на којој је др Ирина Ермакова представила резултате свог истраживањима на експерименталним мишевима. Мишеви храњени ГМ сојом имали су за 20% мањи мозак и остале органе, а смртност је била за 55% већа него у контролној групи мишева која није храњена ГМ сојом. Чак 55% мишева храњених ГМ сојом је угинуло у року од 3 седмице.

Др Алексеј Суров је на истраживањима са хрчцима установио да су животиње које су храњене ГМ храном постајале стерилне у трећој генерацији, чак су им у устима расле длаке. Усто ГМ семе је стерилно и мора се сваке године куповати од Монсанта. Хенри Кисинџер је 1970. године изјавио:  „Контролом нафте контролишеш државе, контролом хране контролишеш људе“. На тај начин, питање ГМ хране и семена задире у националну безбедност једне државе. Јер, легализацијом ГМ семена омогући ћемо да Монсанто одлучује да ли ће Србији продати ГМ семе или ће пустити да Србија умре од глади. Усто, истраживања су показала да ГМ храна изазива 65 најтежих болести, од рака до дијабетеса.

И поред тога, Борис Тадић, бивши председник Србије се у предизобрној кампањи 2012. године залагао за ГМ храну, јер је то јевтина храна. Председник Русије, Владимир Путин, реформисао је руску пољопривреду бесплатном поделом земље сеоским породицама и забраном мешетарима да купују обрадиво земљиште. (Притом се земља која остаје необрађена више од 3 године одузима власнику без накнаде.) То је један од начина да се обнови српско село и српска пољопривреда, будући да у Србији има преко 600.000 хектара земљишта које се не обрађује. Уместо тога, власт у Србији изгледа мисли да је српски сељак неспособан чим је уступила 20.000 хектара обрадивог земљишта Уједињеним Арапским Емиратима.

О неспособности власти довољно говори и чињеница да је проф. др Владан Петровић, негдашњи директор развоја у немачком картелу Круп, открио решење за складиштења соларне енергије у виду јединственог концентратора и акумулатора који чува соларну енергију на 800 степени током читаве године са малим губицима. То је прва таква технологија у свету. У Бадњевцу код Крагујевца је поставио соларно постројење које акумулира и производи електричну енергију. За ову нову технологију акумулације соларне енергије током читаве године која се може користити за грејање и производњу струје заинтересоване су компаније из 19 држава света. Али, једино државну управу у Србији не занима бесплатна струја, енергетска независност и нове технологије.

 

***

александар метаноја

Александар Митровић, магистар психологије

ЕУГЕНИЧКА НАЧЕЛА КОРПОРАТИВНЕ ПОЉОПРИВРЕДЕ НАСУПРОТ
БИОДИНАМИЧКОЈ ПОЉОПРИВРЕДИ ДР РУДОЛФА ШТАЈНЕРА

1. Деминерализација земљишта

Године 1992. на самиту о планети Земљи у Рио де Женеиру предочено је да оранице у свету садрже око 75% мање минерала, а у САД око 85% мање минерала у поређењу са необрађиваним земљиштем.

Главни узрочник деминерализације и уништавања земљишта је употреба вештачког ђубрива. Још је у Библији записано да земљиште треба оставити сваке седме године да се ревитализује и тако припреми за нове усеве. Али, савремена интензивна пољопривреда не само да у потпуности исцрпљује земљиште, већ се уместо природног или органског користи вештачког ђубриво, а да би се обезбедили већи приноси. И сам изумитељ вештачког ђубрива, немачки хемичар Јустус фон Лајбиг, одрекао се свог изума као штетног синтетичког ђубрива и одбацио је сваку могућност вештачке минерализације земљишта. Проблем је у томе што вештачко ђубриво не садржава све неопходне минерале за обнову земљишта, већ углавном само азот, фосфор и калијум. Превише азота у тлу биљка претвара у нитрате, а кад нитрати уђу људско тело, они се претварају у канцерогене нитрозамине који као главни мутагени садржај постоје и у цигаретама. Усто, вештачко ђубриво укисељава земљиште, ремети ПХ равнотежу тла и на тај начин уништава сав живот у земљишту. А микроорганизми у тлу омогућавају биљци да асимилира минерале. Хемијска индустрија је покушала помоћу креча да подигне ПХ вредност тла, али и креч уништава микроорганизме у земљишту.

Министарство пољопривреде Канаде упозорило је да савремено пољопривредно земљиште има огроман недостатак магнезијума и калцијума и елемената у траговима (попут гвожђа, цинка и мангана), а да је пребогато тешким металима попут живе, олова и алуминијума. Биљка апсорбира тешке метале, хемијски отпад и пестициде, тако да се процењује да људско тело садржи око 2 килограма овог хемијског отпада из тла, а који се уноси организам путем хране. Резултати међународних истраживања су потврдили да су биљке које се гаје помоћу вештачког ђубрива са високим садржајем токсичног хемијског отпада, а веома ниским концентрацијама гвожђа, цинка и мангана. Минерали се не могу створити у живом организму, они се морају унети у биљку из тла, а вештачко ђубриво деминерализује земљиште, док пестициди инактивирају ензиме који омогућавају да биљка асимилира минерале из тла.

На пример, тридесетих година XX века просечно тло за узгој спанаћа садржавало је око 200 милиграма гвожђа да би у савременом тлу количина гвожђа у земљишту пала на мање од 1 милиграма. Усто,  нутрициониста Алекс Џек је за Министарство пољопривреде САД утврдио да је садржај витамина у неорганским произведеном воћу и поврћу данас за више од половине мањи неголи 1963. године. Истраживање Geigy Pharmakonzern-а из Швајцарске показује да је 1985. године, на пример, садржај магнезијума у шпанаћу био 62мг да би 2002. године пао на свега 15мг, што је смањење за чак 76%, док је количина витамина Ц у спанаћу смањена за 65%. Витамини и минерали нестају из неорганске хране због неприродног начина гајења биљака. Уместо витамина и минерала биљке неоргански гајене  постају богате хемијским отпадом који проузрокује рак и друге болести.

Недостајући витамини и минерали не могу се надокнадити витаминско-минералним препаратима, јер су у биљкама витамини и минерали у колоидном стању и негативног наелектрисања, док су у таблетама у неколоидној форми и позитивног наелектрисања. Колоидна честица је стотинама пута мања од неорганске. Због негативног наелектрисања, привучена је позитивно наелектрисаним зидовима црева, а због колоидне форме, лако се може апсорбовати у крви. То је разлог због чега људско тело може тек за десетак процената апсорбовати витамине и минерале у таблетама.

2. Еугеничка начела корпоративне пољопривреде

Тим научника са Универзитета Каен у Француској на челу са проф. др Жил-Ериком Сералинијем је септембра 2012. године објавио резултате истраживања Монсантовог хербицида Раундап (RoundUp) и Монсантовог ГМ семене кукуруза у угледном часопису „Храна и хемијска токсикологија” у студији под насловом „Дугорочна токсичност хербицида Роундап и Раундап-толерантног ГМ- кукуруза“. Иначе, хербицид Раундап је токсични пратилац приликом гајења сваког ГМ семена, јер уништава све биљке у тлу осим ГМ семена које је једино отпорно на хемијски отров глифосат из Раундапа, и које додатно акумулира овај хемијски отров. Истраживање је спроведено на 200 пацова током две године. У студији су тестирани независно: хербицид Раундап и то у дозвољеним веома ниским дозама, и ГМ кукуруз компаније Монсанто. Резултати су показали да је у експерименталној групи пацова, који су били храњени са храном третираном хербицидом Раундап или пак само са ГМ кукурузом, забележено 4 пута  више великих тумора, конгестија јетре, некроза и нефропатија, а смртност је била већа за три пута неголи у контролној групи. Чак је 80 процената експерименталних животиња добило по три тумора по јединки. А према истраживањима међународне организације Earth Open Source, глифосат као главна компонента Раундапа, изазива деформитете ембриона код свих сисара. Од 1993. године је познато да глифосат изазива спонатане абортусе, изумирање ћелија плаценте, дегенерацију сперматозоида, те болести срца и унутрашњих органа. И поред тога, организација ЕУ за регулацију хране, ЕФСА (EU scientific food regulatory organization), препоручила је 2009. године да се изда дозвола за Монсантов ГМ кукуруз као и за хербицид Раундап. Данас се хербицид Раундап широм света рекламира као најефикасније средство противу корова, а у Србији се овај хербицид масовно користи, јер је Министарство пољопривреде Србије дозволило примену глифосата као и хербицида Раундап на територији Србије. Компанија „Кемикал Агросава“ Пеђе Мирковића је заступник „Монсантових“ хербицида за Србију. Власник компаније Пеђа Мирковић је изјавио да не види разлога због чега не би продавао хербицид Раундап у Србији. Раундап је најраширенији хербицид у Србији због приступачне цене (један хектар заштите од корова са Раундапом кошта мање од 30 евра, а са класичним хербицидима и до 300 евра), тако да чак десетак фирми врши синтезу Раундапа под другим комерцијалним називима при чему је у свим тим препаратима основна активна материја канцерогени глифосат.

Бил Гејтс, оснивач Мајкрософта, купио је 2010. године 500.000 акција Монсанта процењених на преко 23 милиона долара. Занимљиво је да је Бил Гејтс ватрени присталица еугенике или контроле популације. Исте 2010. године, он се на ТЕД конференцији посвећеној новим технологијама залагао за драстично смањење популације за читавих 15% путем вакцина за стерилизацију становништва. Отац Била Гејтса, Вилијам Х. Гејтс старији, копредседник је Фондације Бил и Мелинда Гејтс. Ова фондација има за циљ да присили државе Африке на коришћење ГМО преко куповине Савеза за зелену револуцију у Африци. Отац Била Гејста био је на челу еугеничке организације Планирано родитељство, а која је настала из Друштва за еугенику Сједињених држава. Основно начело организације Планирано родитељство  је да су људи корови којих треба искоренити. И у интервјуу са Билом Мајерсом из 2003. године, Бил Гејтс се залаже за смањење популације при чему признаје да своја уверења темељи на еугеници Томаса Малтуса.

Фондација Бил и Мелинда Гејтс дала је стотине милиона долара Савезу за зелену револуцију у Африци, а 2006. године је на чело те организације поставила  др Роберта Хорша, извршног директора Монсанта, који је открио канцерогени и мутагени хербицид Раундап. Подсетимо се да научна истраживања показују да глифосат из Раундапа доводи до стерилизације популације преко изазивања абортуса, дегенерације сперматозоида и изумирања ћелија плаценте. Исто тако, истраживања др Алексеј Сурова су показала да и само ГМ семе изазива стерилитет у трећој генерацији.

Можемо рећи да су еугеничка начела контроле популације темељ корпоративне пољопривреде која се заснива на генетичком инжењерингу, односно ГМО, вештачком ђубриву и канцерогеним, генотоксичним хербицидима. Хенри Кисинџер је надгледао писање чувеног Меморандума за националну безбедност 200, који је завршен 10. децембра 1974, а који је проучавао последице светског раста популације по националну безбедност Сједињених држава. У меморандуму се открива приоритет америчке спољне политике: „смањење становништва, почевши од земаља тзв. Трећег света, мора да буде примарни циљ америчке спољне политике“. Председник САД, Џералд Форд, одобрио је Меморандум 200 као званичну политику америчке администрације.

Отуда није чудно што данас сведочимо да, с једне стране, Европска банка за обнову и развој подржава компанију Монсанто преко пословних банака одобравајући кредите за куповину Монсантовог ГМ семена и хербицида Раундап. Европска банка за обнову и развој је за овај пројекат издвојила 40 милиона долара, а планирано је да се ови кредити за куповину ГМ семена и хербицида Раундап пласирају у Србији, Бугарској, Русији, Украјини, Мађарској и Турској. С друге стране, Бил Гејтс, један од заговорника еугенике, основао је тзв. „Банку судњег дана”, банку органског или Божијег семена, али и ГМ семена у архипелагу Свалбард у Норвешкој у Арктичком океану. Да органско семе није од значаја за опстанак људске врсте не би ни било чувано у светској банци семена у којој је досад похрањено преко 20 милиона семена.

С једне стране, главни заговорници компаније Монсанто у Србији као чланови Владе Србије  залажу се за промену Закона о ГМО који се данас и иначе масовно крши. То су: Млађан Динкић, министар финансија, Бојана Тодоровић, помоћник министра трговине, те Милош Миловановић, помоћник министра пољопривреде. С друге стране, човек који се супротставио интересима компаније Монсанто у Србији, Никола Алексић, председник Еколошког покрета Новог Сада, осуђен је на 3 месеца затвор азато што је разоткрио да се преко МК групе Миодрага Костића увози ГМ семе супротно Закону о ГМО. На њега је више пута покушаван атентат. Једном, док је био на пецању, бачена је на њега бомба, а више пута је гажен аутомобилом, тако да је због тешких телесних повреда постао инвалид.

Због свега реченог, питање органске производње хране задире у националну безбедност једне државе и представља питање опстанка те државе. Или ће те државе бити или ће бити разорена и поробљена ако прихвати ГМО и канцерогене хербициде који доводе до стерилизације популације.

3. Биодинамичка пољопривреда др Рудолфа Штајнера

Холистички и по свему најзначајнији систем органске пољопривреде формулисао је др Рудолф Штајнер још 1924. године на својих чувених 8 предавања које је одржао на имању у Шлезији у тадашњој Немачкој, данашњој Пољској.  Штајнер је већ тада схватио сву опасност од третирања биљака с помоћу хемикалија које, по њему, одузимају животну снагу и хранљивост биљкама, те уништавају земљиште. Биодинамичка пољопривреда др Рудолфа Штајнера, како су је назвали његови настављачи, не користи вештачка ђубрива, нити хербициде и пестициде, већ једино органска ђубрива, компосте и стајњаке. На тај начин се реминерализује земљиште, повећава се његова плодност, а биљке гајене на таквом тлу отпорније су на штеточине, болести и неповољну климу.  Биодинамичка пољопривреда се од двадесетих година XX века са успехом примењује у преко 50 држава света. У Србији је Зоран Петров на свом имању у Јанову увео биодинамичку пољопривреду према строгим међународним стандардима Деметра и саветима др Јулиуса Обермајера, који је стручни саветник за биодинамичку пољопривреду на преко 4000 имања у више од 40 држава света. Еколошко друштво за биодинамичку пољопривреду Деметра (Demeter International) је основано још 1927. године у Берлину у Немачкој. Друштво је добило име према Деметри, грчкој богињи жита и плодности. Оно издаје сертификате за имања која желе да уведу биодинамичку производњу хране према начелима др Рудолфа Штајнера. То је била прва еколошка ознака за органски произведену храну. Нацисти су по доласку на власт у Немачкој распустили Друштво за биодинамичку пољопривреду, а самог Штајнера су више пута безуспешно покушали да убију. Рад Еколошког друштва Деметра обновљено је након Другог светског рата и без прекида траје до данашњих дана.

Поред Зорана Петрова, биодинамичком пољопривредом се у Србији баве и породице Петровић и Миливојевић на фарми Невен у Мељаку надомак Београда. На имању живе две породице са деветоро деце. Миша Петровић се са Дедиња преселио на село, а знање о биодинамичкој пољопривреди стекао је у Швајцарској где постоје установе и институти који следе Штајнерово учење, особито у Дорнаху где је Штајнер изградио Гетеанум кога су нацисти спалили 1922. године, али је након тога обновљен. Напоменуо бих на крају да је Штајнер у својим визијама с правом сматрао да ће Ахриманово начело бити отелотворено у Сједињеним државама, а за Словене је говорио да су они једини сачували душу, и да ће управо Словени преусмерити човечанство ка космичкој души, ка икони Божијој која постоји у срцу сваког човека на исти начин као и ван човека. Ова Штајнерова идеја постојала је данас темељ евроазијског покрета.