БАРИКАДЕ

Зоран Влашковић: МОСТ СТРЕПЊЕ И РАЗДОРА…


Текст и фотографије : Зоран Влашковић

14 јун 2013, СРБски ФБРепортер

Бурна историја главног градског моста на Ибру у подељенојКосовској Митровици

МОСТ СТРЕПЊЕ И РАЗДОРА

Поглед на барикаду и српски део Косовске Митровице са средине  моста који  раздваја

Сукоби на мосту 17. септембра 2011. године били су 113. по реду од јуна 1999. године и увек су их изазвали Албанци. У 26 сукоба употребљено оружје . – Двоје погинуло са српске стране. – Сузавац, шок и димне бомбе, гумени меци и бојева муниција обележили нетрепељивост двеју заједница. – Мост барометар косовске ситуације. – Најудаљеније обале једне реке . – Мост барикада

Од јуна 1999. године главни градски мост на Ибру у Косовској Митровици уврстио се међу најпознатије у свету, нажалост по лошем, раме уз раме са Голден гејтом, мостом на реци Квај, мостарским мостом, онима на Сени у Паризу, мостовима на Темзи у Лондон.

Од јуна 1999. године, од доласка међународне војне и цивилне мисије на Косово и Метохију мост на Ибру био је поприште бројних сукоба Срба и КФОР-а на једној страни и Албанаца на другој, у њиховом настојању да показивањем мишића насилно уђу у северни део града и протерају Србе.

У последњој, четрнаестогодишњој бурној историји моста на Ибру у подељеној Косовској Митровици, грађевина над реком је до данас остала осведочени барометар збивања и показатељ укупне ситуације у јужној српској покрајини. Мост је далеко од оних Андрићевих “мостова који спајају обале реке, људе, скраћују путеве и представљају лепоту једног града”. Обале реке Ибар у подељеној Косовској Митровици су тако далеке а чини се да се још увек удаљавају. Можда су баш данас, најудаљеније ?! Срби не могу и неће да буду са онима који им деценијама и вековима чине зло!

У реалности, мост на Ибру је као Кинески зид поделио град на јужни албански и северни српски део Косовске Митровице. Од 16. септембра 2011 . године, када је Тачијева влада најавила једнострано насилно заузимање административних прелаза Брњак и Јариње на северу Косова и Метохије, на главном градском мосту су исте вечери Срби изручили пет шлепера шљунка и наредних вечери их ојачавали, такође шљунком и бетоном. “Изникла“ барикада на улазу моста са северне стране јасна је порука Приштини да Срби не желе ништа од такозваног независног Косова.

 

Често се мост није  видео од силних димних бомби и сузавца Кфора који су спречавали Албанце да уђу у српски део К.Митровице

Двоје погинулих Срба

Од доласка мировњака на Косово и Метохију 10. јуна 1999. године, на главном градском мосту на Ибру догодило се до сада равно 113 већих и мањих сукоба у насилним покушају Албанаца да уђу у северни српски део и протерају Србе. Последњи инцидент догодио се 17. септембра 2011. године када су Срби шлеперима ојачавали барикаду и када је дошло до каменовања од стране Албанаца из јужног дела и брзог истог реаговања Срба са друге стране.

Како су овдашњи хроничари забележили, у чак 26 досадашњих сукоба на мосту на Ибру у подељеној Косовској Митровици, Албанци су употребили оружје, али и француски војници КФОР-а против албанских екстремиста, у одбрани Срба у севереном делу града. У заустављању масе Албанаца да продру у северни део града француски КФОР је под пуном ратном опремом често пута употребљавао шок и димне бомбе, сузавац, гумене метке, палице па и ватрено оружје са бојевом муницијом. Забележено је да је чак и 50.000 Албанаца, 2000. године, кренуло на северни део града, али је мост остао неосвојива тврђава. Често пута мост се није могао видети од велике количине баченог сузавца и димних бомби. Кфор је понекад и у шест – седам препрека начињених оклопним транспортерима на мосту стварао непробојни бедем ратоборним Албанцима.

У свим досадашњим сукобима на главном градском мосту на Ибру лакше и теже је повређено 230 Срба, више од 180 припадника КФОР-а и УН полиције и више од 290 Албанаца према збирним извештајима КФОР-а и УНМИК полиције који су издавани након сваког сукоба на мосту који дели Косовску Митровицу на јужни, албански и северни, српски део града. Много пута до сада мост је затваран за саобраћај на дуже и краће време. Колутови бодљикаве жице и металне препреке биле су на њему све до лета 2009. године када су незапажено уклоњене од стране Кфора. Од 16. септембра 2011. године преко моста се опет не може аутомобилима али преко њега пролазе само Албанци који живе у Бошњачкој махали у северном делу на самој обали Ибра. После више година даноноћног дежурства страних војника, данас на мосту дежурају само припадници косовске полиције, Срби и Албанци а од почетка августа 2011. године опет су на мосту са јужне стране КФОР-овци и полицајци из ЕУЛЕХ-а .

 

Кфор је дуго био на мосту

Река претворена у зид

У Европи ово је данас сигурно најнеоптерећенији мост и мост који „најчвршће“ дели град на два неједнака дела. Срби не прелазе преко моста у јужни део јер су отуда сви до једног протерани 1999. године, а они последњи 17. марта 2004. године. Данас у јужном делу Митровице живи више од 50.000 Албанаца, десет бошњачкхх породица (од 3.500 Бошњака до 1999. године) и 200 Рома повратника у одвојеном насељу Расадник (где их је до 1999. године живело 7.000).

Северни, српски део Косовске Митровице данас је у правом смислу једина мултиетничка градска средина на Косову и Метохији јер овде поред 20.000 Срба, живи још 1.800 Албанаца у три одвојена насеља: Бошњачкој Махали, Три солитера и Микро насељу, затим 400 Рома, 300 Бошњака, 300 Горанаца, 80 Турака и других. Од града са 49 села, који се простире на 350 квадратних километара, Срби у северном делу града имају само 1.750 квадратних километара, непуна два квадратна километра.

На месту данашњег главног градског моста на Ибру у Косовској Митровици кроз историју је било много мостова. Овај данашњи је саграђен 1972. године, пошто је порушен стари гвоздени мост из тридесетих година прошлог века. У току 2001. године, средствима француске владе, од невероватних пет милиона евра, мост је улепшан са светлећим луковима, новом гвозденом оградом, проширењима са оба дела моста и новим асфалтом. Но, ни тако реновиран и улепшан није успео да споји људе. Још увек је мост раздора и стрепње.

Река Ибар и мост на њему, сада и са великом барикадом, као Кинески зид раздвајају Србе и Албанце. Та нетрепљевост Албанаца и Срба баш на мосту у Косовској Митровици је најизраженија. Докле ће тако бити?! Можда и док буде Ибра?! Обале једне реке нигде нису тако удаљене и далеке и нигде у Европи нема такве реке која је у реалности претворена у зид који дели два народа.