All

Свети Павле Таганрошки Чудотворац – "стуб од земље до неба" за све православне…


Свети Павле Таганрошки Чудотворац

„стуб од земље до неба“ за све православне…

23.06.2013.
Пише: Наталија Пичурина, сарадник СРБског ФБРепортера

Постоји на југу Русије диван град чији сваки камен представља по једну страницу славне руске историје. То је Таганрог…

Taganrog2 Taganrog

Пушкин

А.С.Пушкин

Његов калдрмисани мост памти звук корака Петра Великог, и осим њега и кораке официра руске азовске флоте: будућег вође прве и друге експедиције на Камчатку, Витуса Беринга и адмирала Фјодора Ушакова који је, као праведни ратник, прибројан лику Светитеља. У таласима таганрошког залива поносно светлуца златна победа руске Царске флоте.  А обалом, скривајући лукави осмех, шета Александар Сергејевич Пушкин. Током хладног децембра 1825. године у кући градоначелника Таганрога трагично је убијен Цар Александар I Благословени. А у трговачкој луци истог града, морнар на броду „Клоринда“, Ђузепе Гарибалди отпочео је борбу за ослобођење Италије од аустријске владавине.

Чехов

А.П.Чехов

Овде, у тишини багремовог цвета живе ликови Антона Чехова. У двоспратној провинцијској вили, шармантна Фања Рањевскаја сања о великим улогама на позоришној сцени. Ту сасвим близу, руски ликовни педагог Ана Покровскаја, спасавала је јеврејску децу од нацистичког масакра…

Списак је огроман. Благодатна таганрошка земља подарила је свету много задивљујућих личности. Али постоји у овом пантеону великана један човек, чији земаљски пут и грађански подвиг представљају за нас модел истинског служења Богу. То је Свети блажени Павле Таганрошки, у свету Павле Павлович Стожков, који је од стране Руске Православне Цркве прибројан лику локалних Светитеља.

1825. године, са своје тридесет и три године, колико је имао и Христос, Павле је дошао у Таганрог. И остао је у граду, који је постао његов духовни завичај, до свог последњег земаљског дана: 10. марта, 1879. Од тада, ка њему, свом небеском заштитнику, притичу страдални словени за савет и за помоћ.

Свети Павле Таганрошки

Свети Павле Таганрошки Чудотворац

Његово порекло и долазак на таганрошку земљу прекривен је велом романтичних легенди. Али поуздано се зна да се Павле родио 8. новембра 1792. у породици племића Краљевског округа Черниговске губерније. Његов отац, налазећи се на значајном положају и имајући у поседу осам стотина сељака кметова, је свом сину омогућио стицање пристојног домаћег образовања, светских манира и знања страних језика. Све то је било сасвим довољно да неко заузме високу позицију у тадашњем руском друштву. Павле је, међутим, донео другачију одлуку: „Кад сам био мали, мој отац је желео да научим високе науке, пошто је и мој брат, капетан Иван Павлович Стожков био образован човек Али ја нисам желео. Сва моја жеља од младости била је – да се молим Богу, а намера – да идем на света места… Када сам имао 16 година, напустио сам кришом родитељски дом и целе године обилазио света места. Кад сам се вратио кући, отац ме је истукао и казнио како ми више не би пао на памет живот бескућника и хођење по манастирима. Али моје срце није могло да се смири и да пристане да живи тако како је желео мој отац. “

Следујући речи Господа и Спаситеља: „… све што имаш, продај и раздај сиромашнима, и имаћеш благо на небу: па хајде за мном“ (Лука 18,22), Павле је продао свој део имања и бројну стоку. Све што је добио, као и велики новац добијен од оца (60 000 рубаља!), разделио је невољницима. Али, пре свега тога, по нахођењу свога срца и душе, Павле је дао слободу својим сељацима. И тек након тога кренуо је на ходочашће у свете обитељи.

Величина и храброст таквог чина постаје јаснија ако се загледамо у не тако давну прошлост Русије. Све то се дешавало пола века пре укидања кметства и манифеста Александра II. То је било страшно време када је виши слој руског друштва не само заборавио да говори, већ је престао и да мисли на руском. Право да једни православни хришћани поседују и располажу судбинама других православаца је мало коме од представника елите деловало чудно.

Наравно, било је оних који су критиковали кметство, али … трговина људима је трајала у Русији све до фебруара 1861. а за телесно кажњавање, све до смрти жртве, власници земљишта нису сносили никакву одговорност… Плачући над сентименталним призорима из француских романа, руске баронице су мирно одлучивале о личним животима кметова, ни секунду не сумњајући у своје право да дозвољавају или забрањују бракове. А племићи, који су крвљу на двобојима бранили своју част, нису бринули о правичности њихових земљопоседника – власника и имовине и сељака. Сетите се речи Александра Пушкина: „Овде је господа дивља, без осећања, без закона …“.

Обичаје тог времена осудили су многи савременици, али мало ко је учинио било шта да ублажи страдање макар оних сељака који су били у њиховом власништву. А млади племић Павле Стожков, без немира и револуција, дао је својим кметовима слободу.

Своје трагање за духовним предодређењем, Павле је започео на светим местима. Ишао је на поклоњење светим угодницима на руском северу, боравио у Соловјецком манастиру и Кијево-Печерској Лаври.

У руским монашким обитељима Павле се научио духовној мудрости, коју су вековима сакупљали и пажљиво чували старци-подвижници. Он је, не дајући монашки завет, водио подвижнички живот, проводивши време у раду и молитви. Десет година ходочасничког лутања и неуморне ревности били су искуство, које је он великодушно делио са свима којима је била потребна духовна подршка.

Прилазећи људима, Павле Стожков је живим, једноставним и јасним примером светости привукао ка себи таганрошце који су постали његова духовна деца. Он им је својим примером открио да је смисао хришћанског живота стицање благодати Духа Светога. И народ је, тражећи живу духовност, потекао ка блаженом Павлу.

На сликама: Дом у коме је живео Свети Павле Таганрошки, капела на гробљу где је био сахрањен  и храм Светог Николе у граду Таганрогу где се налазе његове Свете мошти

Управо Павлу Таганрошком припада заслуга за оснивање праве хришћанске заједнице – таквог облика земаљског живота у коме православни хришћани, покренути љубављу према Богу, заједно носе терет један другога идући путем духовног развоја.

Чуда која су посведочила светост блаженог Павла дешавала су се како током његовог живота, тако и након његовог уснућа. Међу јављеним чудима има исцељења од тешких физичких болести након молитве старца, решавање сложених животних проблема и још много тога, што је довело до поштовања таганрошког праведника.

Још током живота блаженог Павла, многима је било откривено каквим је благодатним даровима Бог обдарио свог угодника. Непосредно пре смрти, блаженог Павла је посетио Свети Јован Кронштатски. У народном сећању сачуване су речи поздрава које су разменила двојица подвижника: „Здраво, стубе од земље до неба …“, – рекао је отац Јован а Павле Павлович је одговорио: „Здраво и теби, сунце од истока до запада…“.

Поштовање Павла Павловича као светитеља у народу је почело много пре његове званичне канонизације. Много људи из различитих крајева је долазило к њему са молбом за помоћ. И нико није био остављен: по молитвама блаженог Павла дешавала су се чуда и болесници су се исцељивали.

У јуну 1999. године Руска Православна Црква је прославила блаженог Павла Таганрошког Чудотворца као локално поштованог Светитеља. На гробљу цркве Свих Светих била је одслужена последња заупокојена литургија, а његове мошти су у литији пренете у саборни храм Светог Николе, у граду Таганрогу. Приликом певања Херувимске песме, изнад куполе храма, око Сунца које је било у зениту, појавила се дуга у облику круга. Дуга по сунчаном дану! Видевши знак, тадашњи Архиепископ Ростовски и Новочеркаски Пантелејмон је рекао: „Данас се небо и земља радује!“.

Посебно ми је драго, што се обретење моштију Стараца десило на празник Светог Јована Владимира, мученика, кнеза српског. У тај дан и час, када су се православни у Таганрогу на гробу блаженог Павла са посебним осећајем молили за даровање мира, окончано је НАТО бомбардовање Србије…

Иконе Светог блаженог Павла Таганрошког сада су у домовима многих мојих пријатеља у Србији. Једна икона ће се налазити и у редакцији СРБског ФБРепортера.

И док је жива љубав руског и српског народа према нашим заједничким Светитељима и нашој заједничкој историји, ништа неће моћи да уништи наше духовно јединство.

Превод са руског: Редакција СРБског ФБРепортера

***

Святой Павел Таганрогский Чудотворец –

„столп от земли до неба“ для всех православных…

23.06.2013.
Наталья Пичурина

Есть на юге России замечательный город, каждый камень которого – страницы славной истории России. Это Таганрог…

Его булыжная мостовая помнит чеканные шаги Великого Петра. Рядом с ними – офицеры российского Азовского флота: будущий руководитель Первой и Второй Камчатских экспедиций Витус Беринг и причисленный к лику Святых как праведный воин – адмирал Федор Ушаков. В волнах Таганрогского залива гордо сверкает золото побед Российского Имперского флота. На набережной, пряча лукавую улыбку, гуляет Александр Сергеевич Пушкин. В холодном декабре 1825 года в доме градоначальника трагически погибает Император Александр I Благословенный. В торговом порту матрос шхуны „Клоринда“ Джузеппе Гарибальди начинает борьбу за освобождение Италии от австрийского владычества.

Здесь, в тиши цветущих акаций живут герои Антона Чехова. А в двухэтажном провинциальном особнячке, очаровательная Фаня Раневская мечтает о великих ролях на театральной сцене. Совсем рядом, русская учительница рисования Анна Покровская, спасает от фашистского расстрела еврейских детей…

Список огромен, благодатная таганрогская земля подарила миру многих удивительных личностей. Но есть в этом пантеоне великих, человек, земной путь и гражданский подвиг которого является нам образцом истинного служения Богу. Это Святой блаженный Павел Таганрогский, в миру Павел Павлович Стожков, причисленный Русской Православной Церковью к лику местночтимых Святых.

В 1825 году в тридцать три года, в возрасте Христа, Павел Павлович приходит в Таганрог. И остается в городе, ставшем его духовной Родиной, до последнего земного дня 10 марта 1879 года. С тех пор и идут к нему, к Небесному Защитнику славян страждущие, кто за советом, кто за помощью.

Его происхождение и появление на таганрогской земле овеяно шлейфом романтических легенд. Но достоверно известно, что Павел Павлович родился 8 ноября 1792 года семье дворянина Кролевецкого уезда Черниговской губернии. Обладая немалым состоянием и восемью сотнями душ крепостных крестьян, его отец дал сыну достойное домашнее образование, светские манеры и знание иностранных языков. Всего этого вполне бы было достаточно для того, чтоб занять высокое положение в тогдашнем Российском обществе. Однако Павел принимает иное решение: «Когда я был еще малым, то отец хотел учить меня высоким наукам, так как и брат мой, штабс-капитан Иван Павлович Стожков, был человек образованный, но я не захотел. Все мое желание от юности – было молиться Богу, а намерение – идти по святым местам… Когда мне было 16 лет, то я украдкою оставил дом родителей и проходил по святым местам целый год, и когда воротился домой, то отец хорошо меня побил с наказом, чтобы я больше и думать не смел о страннической жизни и хождении по монастырям. Но сердце мое не могло успокоиться и согласиться жить тою жизнью, какая желалась отцу“.

Следуя за словами Господа и Спасителя: «…все, что имеешь, продай и раздай нищим, и будешь иметь сокровище на небесах, и приходи, следуй за Мною» (Евангелие от Луки 18,22), Павел продает свою часть имения и многочисленный скот. Вырученное, вместе с полученными от отца немалыми деньгами (60 000 рублей!), раздает нуждающимся. Но прежде всего, по расположению сердца и души Павел отпускает на волю своих крепостных крестьян. И только после этого, отправляется в странствование по святым обителям.

Величие и смелость такого поступка становится понятной, если заглянуть в недалекое историческое прошлое России. До отмены Крепостного права и Манифеста Александра II еще более полувека. Страшный период, когда высшие слои российского общества не только разучились говорить, но и перестали думать по-русски. Мало кого из представителей элиты удивляло право одних Православных христиан безраздельно владеть и распоряжаться судьбами других Православных…

Конечно, обличителей крепостничества хватало, но … торговля людьми продолжалась в России вплоть до февраля 1861 года, а за телесные наказания, вплоть до смерти жертв, помещики никогда не несли никакой ответственности… Плакавшие над сюжетами французских романов сентиментальные русские барыни спокойно распоряжались личной жизнью крепостных, ни секунду не сомневаясь в своем праве позволять или запрещать браки. А дворяне, кровью на дуэлях защищавшие свою честь, не задумывались о честности помещиков, собственников всего крестьянского имущества. Вспомните Александра Пушкина: «Здесь барство дикое, без чувства, без закона…».

Нравы того времени осуждали многие современники, но мало кто делал что-либо для облегчения участи хотя бы тех крестьян, которые находились в их собственности. А молодой дворянин Павел Павлович Стожков без бунтов и революций дал своим крепостным крестьянам свободу.

Поиск духовного предназначения Павел начал со Святых мест. Он ходил на поклонение к святым угодникам на русском севере. Побывал и в Соловецком монастыре и в Киево-Печерской лавре.

В российских монашеских обителях Павел Павлович постигал духовную мудрость, веками накапливаемую и бережно хранимую старцами-подвижниками. Он, не принимая монашеского пострига, вел аскетическую жизнь, проводя время в трудах и молитве. Десять лет паломнических странствий и неустанного нравственного радения послужили тем опытом, которым он щедро делился с каждым, нуждавшимся в духовной опоре.

Придя к людям, Павел Стожков живым, простым и понятным примером святости увлек за собой таганрожцев, ставших его духовными чадами. Он, своим примером раскрыл смысл жизни христианина, как стяжание благодати Духа Святого. И народ, ищущий живой духовности, потянулся к блаженному Павлу.

Именно Павлу Таганрогскому принадлежит заслуга возрождения истиной христианской общинности. Такой формы земной жизни, в которой православные христиане, движимые любовью к Богу, сообща неся тяготы друг друга, идут по пути духовного совершенствования.

Чудеса, свидетельствовавшие о Святости блаженного Павла, происходили как при его жизни, так и по его блаженной кончине. Среди них явленные по молитвам старца исцеления от тяжких телесных недугов, разрешения сложных жизненных проблем и многое другое, что обусловило почитание таганрогского праведника.

Еще при жизни блаженного многим было открыто, какими благодатными дарами Господь отметил своего угодника. Незадолго до кончины Павла его посетил Святой праведный Иоанн Кронштадтский. Народная память сохранила слова приветствия, которыми обменялись подвижники: «Здравствуй, столп от земли до неба…», – сказал отец Иоанн, а Павел Павлович ответил: «Здравствуй и ты, солнце от запада на восток…».

Народное почитание Павла Павловича как Святого началось задолго до официальной канонизации. Множество людей приходило к нему из разных краёв с мольбой о помощи. И никому не было отказа: по молитве блаженного Павла происходили чудеса, исцелялись больные.

В июне 1999 года Русской Православной Церковью был прославлен местночтимый Святой блаженный Павел Таганрогский Чудотворец. В кладбищенском храме Всех Святых была отслужена последняя заупокойная литургия, и мощи крестным ходом были перенесены в Свято-Никольский собор города Таганрога. При пении Херувимской Песни над куполом храма, вокруг солнца стоявшего в зените, появилась радуга в виде круга. Радуга в солнечный день! Увидев знамение, тогдашний Архиепископ Ростовский и Новочеркасский Пантелеимон сказал: «Сегодня радуются небеса и земля!».

Для меня особенно дорого, что обретение мощей Старца совершилось в день памяти мученика Иоанна-Владимира, Князя Сербского. В тот день и час, когда в Таганроге, у гробницы блаженного Павла православные с особым чувством молились о даровании мира закончились натовские бомбардировки Сербии…

Иконы Святого блаженного Павла Таганрогского теперь есть у моих дорогих друзей в Сербии. Будет икона и в редакции  СРБског ФБРепортера. И пока жива любовь русского и сербского народа к нашим общим Святым и нашей общей истории, ничто не сможет разорвать наше духовное единство.

2 replies »

  1. Зная как ваялась данная статья,очень хочется сказать моей дорогой Наталье Львовне,что она очень талантливый и разносторонний человек!Статья очень замечательная,отлично гармонирующая с фотографиями!!!!!Когда я в первый раз читала статью,было ощущение того что я перенеслась в живописный,тихий,провинциальный и горячо мною любимый Таганрог!!!!!!Теперь когда мне захочется мысленно побывать в Таганроге,я буду каждый раз вспоминать эту великолепную статью!!!!!Не буду скрывать,что Павел Таганрогский очень сильный и великодушный святой,благодаря моим молитвам,обращенным к нему,мои родные,близкие люди живут в здравии и покое!!А еще Павел Таганрогский является покровителем всех учащихся,он помогает студентам в учебе!!!!

    Свиђа ми се

  2. Iskreno se ponosim G.G. Dr Natalijom Ljvovnom, ne samo sto je izabrala temu i „prigodan trenutak“, podsjecanje na nas nezaborav, vec sto s toliko „duse Slovenske“ uspostavlja duhovne paralele dva, zbilja, brataska naroda. Zamislite, „tog dana i casa kada su uz molitvu i blagosivljanje polozene u vjecnosti Svete i blazenopocivse most Sv Pavla Taranrogskog…“ Zamislite, stala je zlocinacka Nato agresija, zlocinaca i ubojica!!! Koliko je to saosjecanje s nasom, tada prevelikom, patnjom! I da Vas informisem da u selu Idjosu, u Banatu, mjesni svestenik ima drag dar, ikonu Sv Pavla Taranroskog… a uskoro ce i mjesna Crkva dobiti dar, takodje, ikonu Sv Pavla Taranroskog. (posiljka je trebala da stigne za 20 jun, ali je jos uvijek u putu iz Rusije do Banata). Hvala Vam G.G. Natalija, i za predivan clanak i za svu toplinu u njemu i naravno, za Bogougodno djelo, poklone pomenutih ikona!

    Свиђа ми се

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.