Зоран Влашковић

Брука! Како ради издајничка власт, ускоро ће Срби учити да је Косовски бој био у иностранству!


Поводом 624. године од Косовске битке (или) Зашто Николић, Дачић, Вучић пресељавају Видовдан и Газиместан у иностранство!

Светионици слободе на Газиместану  рушени и обнављани

Брука! Како ради издајничка власт, ускоро ће Срби учити да је Косовски бој био у иностранству.  Два прва споменика на Газиместану срушили су Турци, трећи 1941. до темеља уништили Албанци а овај данашњи, саграђен 1953. године, Албанци минирали и делимично оштетили 1999. године. – Највећи белег српске историје данас чува косовска полиција. – Споменик турском освајачу цару Мурату нико никад није чувао.

Текст и фотографије:  Зоран Влашковић

003

У историји српског народа најзначајнији датум вековног постојања и битисања на балканском простору  везује се за 28. јун 1389. године, дан када се одиграла Косовска битка на Газиместану. У боју на Косову, погинла су два цара, српски цар Лазар у одбрани од османлијских освајача и турски цар Мурат који је кренуо у велики освајачки поход на Балкан и Европу.

Битка на Косову пољу, у долини фресака, свете српске земље, од тада  постаде кључна епизода епске поезије српског народа. Од тада овај датум за Србе је истовремено и историја и мит. И симбол српског страдања у одбрани  земље од непријатеља. Од битке на Косову, Косово добија симболичну вредност у дефинисању српског идентитета.

Бурна историја

Легенда каже да су  после Косовске битке почели  да круже у планинама духови девет синова племенитог Југ Богдана, што су сви до једног страдали у тој бици коју су православни хришћани водили да би одбранили земљу са више од хиљаду светиња од освајачког похода отоманских Турака.

Дуго после Косовске битке, препричава се,  српске мајке су поздрављале своје новорођене синчиће са  “Здраво, мали осветниче Косова“!  А напаћени и поробљени српски народ на Косову, дуго после битке, историја каже,  није започињао  никакве велике послове уторком, пошто  је тог дана започела  историјска битка на Косову пољу (15. јуна по старом календару) односно 28. јуна, по новом,  1389.  године. Такође,  после битке, сведоче легенде, на Газиместану су почели да ничу црвени Косовски божури, који су добили црвену боју од натопљене земље крвљу Косовских јунака.

Колико је  за Србе велика и знаменита историја Косовске битке, толико је велика и страдалничка историја споменика Косовским јунацима на Газиместану који су  рушени и обнављани четири пута од најзначајнијег датума српске историје и 624 године од тада.

Први споменик на Газиместану, мермерни стуб, подигао је син цара Лазара  Деспот Стефан Лаазаревић  (1374  – 1427) oко 1395. године. Деспот Стефан Лазаревић био је писац, велики покровитељ културе и уметности а најзначајније дело му је  “Слово љубве“.

Турци су срушили споменик само пола века од његовог постављења и дуго после тога  на Газиместану, попршту Косовске битке, није било никаквог обележја.

Не зна се тачно када је  на Газиместану подигнут други споменик од  дрвета. Многи историчари кажу да је то било  крајем XVII века. Дрвени споменик је био пар деценија на  месту Косовске битке и њега су Турци порушили и уклонили.

Трећи споменик на Газиместану,  висок седам–осам метара,  подигнут је  1924. године. Њега су добровољним прилозима подигли  грађани и војници гарнизона града Приштине. На бронзаној плочи на споменику је писало  “Јунацима палим за крст часни, слободу и право свога народа 1389 – 1912 “. Војска  Краљевине Југославије  из приштнског гарнизона овде је  редовно полагала заклетву све до почетка Другог светског рата. У правом смислу споменик је тада доживео поштовање и био је симбол части, храбрости и оданости отаџбини. Многи војници су тада са бусеном земље носили са Газиместана црвене Косовске божуре свуда по Србији, у места из којих су долазили на служење војске на Косово – говори Милутин Милисављевић, судија из Звечана,  врсни познавалац косовске историје и историје Срба уопште.  Милисављевић има најкомплетнију документацију са фотографијама о Газиместану и много друге историјске грађе која се односи на Косово и Метохију.

И трећи споменик на Газиместану, подигнут 1924. године, Албанци  су до темеља срушили одмах после напада Хитлера на Југославију 6. априла  1941. године. Тако је и трећи пут најзнаменитији белег српске историје укоњен  са попришта Косовске битке и лица земље.

Рушитељи освајачи

Четврти споменик на Газиместану, и највећи до сада, завршен  је 1953. године. Од  јуна 1999. године, та мала оаза српске историје на Газиместану налази се иза бодљикаве жице и под даноноћном стражом. До 18. марта 2010. године споменик су обезбеђивали војници КФОР-а из Норвешке, Луксембурга, Аустрије, Словачке… а од тада само припадници косовске полиције, међу којима је у свакој смени обавезно један Србин.

Преко магистралног пута од Газиместана налази се споменик погинулом турском цару Мурату – Муратово турбе. Споменик турском освајачу нико никад није обезбеђивао а никада од Срба није било покушаја, нити је икада икоме падало на памет да руши споменик погинулом турском цару.

Према најпрецизнијим подацима, данашњи споемник на Газиместану је висок 25 метара и саграђен је за равно 927 дана тј. две и по године. У њега је уграђено нешто више од 17.200 камених црвених  блокова  у разним нијансама извађених из грачаничког каменолома. Споменик је рад  архитекте Александра Дерока. Има облик средњовековне куле. Унутар споменика могу се прочитати, исписани гвозденим словима утиснутим у камену, стихови у славу херојске смрти српских витезова. Ови стихови су били и на првом мермерном споменику који је на Газиместану подигао Деспот Стефан Лазаревић око 1395. године.

На врху споменика  налази се велика бакарна плоча на којој је угравирана  формација српске и турске војске у Косовској бици 1389. године. И овај споменик су Албанци јуна месеца 1999. године  минирали и делимично оштетили.

Монумент српске историје, светионик прошлости, белег српског мита и данас је у опасном окружењу Албанаца недобронамерника, оних који овде нису живели када се одиграла Косовска битка. Но, још већа опасност за велики српски празник и монумент историје на Газиместану је то што издајничка власт у Београду: Николић, Дачић, Вучић… упорно ради на издаји земље и српског народа и да Видовдан   и Газиместан преселе у иностранство.
Без иоле стида и срама, морала и образа, издајничка тројка настоји да најсветије српско место са све светом српском земљом и највећим датумом у историји Србије и српског народа предају највећем непријатељу српског народа, Шиптарима, онима којих, када се одиграла Косовска битка, није било на Косову и Метохији.

1 reply »

  1. ВАТИКАНСКО-БРИСЕЛСКА-ВАШИНГТОНСКА ТРОЈКА СА ИСПОСТАВОМ У БЕОГРАДУ И ОГРОМНОМ АПАНАЖОМ,РАДИ У ТРИ СМЕНЕ НА НЕЗАПАМЋЕНОЈ ВЕЛЕИЗДАЈИ У ИСТОРИЈИ,А МИ ТО ПОСМАТРАМО,ПОТПУНО МИРНО КАО РЕТАРДИРАНИ-ПОНЕКО НАПИШЕ РЕДАК ДВА,И ЗАВРШИЛИ СМО СА ОДБРАНОМ ЗЕМЉЕ-МИ НИСМО КРИВИ-САМО ОНИ?????????????????

    Свиђа ми се