АНАЛИЗЕ И МИШЉЕЊА

Држава чува њиве за шеика – Проф. др Шеварлић се придружио захтеву паора за измену ССП-а и забрану распродаје пољопривредног земљишта страним корпорацијама


Држава чува њиве за шеика – Проф. др Шеварлић се придружио захтеву паора за измену ССП-а и забрану распродаје пољопривредног земљишта страним корпорацијама

 Споразум о стабилизацији и придруживању између Србије и Европске Уније ступио је на снагу у уторак, 18. јуна 2013, пошто га је ратификовао парламент Литваније, једине државе чланице ЕУ која то до сада није урадила. Најпроблематичнија одредба тог Споразума предвиђа да Србија четири године након његовог ступања на снагу омогући продају свог пољопривредног земљишта страним корпорацијама.
На интернету се појавио и снимак паора који су протестовали против одузимања земље и предавања земље арапском купцу и где – ни мање ни више – замислите који је то безобразлук и дрскост  – њих шест који бране земљу Србије у Бачкој Паланци, хапси војна „вУЧКова“ полиција!?
Репресије режима ће наравно бити у свим сегментима живота у будућности и на то треба бити спреман, јер ова однарођена власт неће бирати средства да спроведе поверене од странаца им задатке, који су колико видесмо до сада увек и у свим областима од политике издаје Косова и Метохије до пољопривреде, искључиво против Срба и Србије. 

*Зашто је Министарство одбране поднело тужбе против више од 100 земљорадника из Бачке Паланке?
Ми нисмо криминалци, нисмо узурпатори, већ људи који поштено обрађују земљу. Упозоравали смо многе државне институције на кршење Устава и закона, али ситуација у земљи је таква да нико не сме ништа да каже. По селу су нам се шетали Жандармерија и војна полиција као да смо ми државни непријатељи број један, а тај шеик из Емирата велики пријатељ ове наше државе“.

24.06.2013. извор интернет: РТВ, Данас, Србија.данас, Покрет за слободу – паори Црепаја, Факти, Блиц, НИН, за ФБР уредник Биљана Диковић

miladinsevarlic

Проф.др Миладин Шеварлић

Дана 20. јуна 2013. Мирослав Грубанов, председник Одбора за пољопривреду у Покрету за слободу и председник Удружења „Паори“ из Црепаје, потписао је иницијативу за измену ССП-а и забрану распродаје пољопривредног земљишта страним корпорацијама која је објављена на сајту покрета.

У тексту иницијативе су дали следеће чињенице: *У процесу приватизације велике површине пољопривредног земљишта постале су плен тајкунског крупног капитала, чији је утицај и био пресудан за усвајање овако неповољне одредбе ССП-а. Једину корист од легализовања отимачине пољопривредног земљишта имаће тајкуни који ће направити огроман профит продајом пољопривредног земљишта“.

Иначе, Покрет за слободу, као организација која годинама указује на штетне последице приватизације, захтева забрану распродаје пољопривредног земљишта и његово враћање под контролу локалне заједнице, односно под контролу задруга и малих пољопривредних произвођача, под условом да га обрађују на начин који не загађује природну средину и служи потребама локалне заједнице.

Чланови покрета захтевају поништење одредбе ССП-а којом се омогућава страним корпорацијама право власништва над пољопривредним земљиштем у Србији и заплену пољопривредног земљишта које је стечено незаконитостима и корупцијом у приватизацији, као и заплену пољопривредног земљишта чији су власници појединци против којих се воде истражни процеси због криминалних радњи почињених у процесу приватизације.
Такође, захтевају и нову аграрну реформу која би земљиште ставила на располагање онима који га обрађују да би стварали храну а не профит.

Проф. Др Миладин Шеварлић дао је подршку овој иницијативи „Против отимања земље“:

САГЛАСАН сам са покретањем поступка измене одредби Споразума о стабилизацији и придруживању Србије са Европском унијом у делу који се односи на стицање права да по истеку четврте године купци из ЕУ могу куповати пољопривредно земљиште под условима који важе и за домаће купце.
Разлози за подршку Иницијативи су следећи:

1. Србија није имала приступ средствима из приступних фондова ЕУ за побољшање конкурентности наше пољопривреде и унапређење развоја руралних подручја.

2. У спрези краткорочних предизборних интереса домаћих политичара и дугорочних интереса политичара из ЕУ, Србији је наметнут режим продаје пољопривредног земљишта који пре тога није захтеван од других држава чак ни кад су постале пуноправне чланице ЕУ (пољска, Мађарска, …).

3. Србији је наметнут режим продаје пољопривредног земљишта који није тражен ни од суседне Хрватске која 1. јула 2013. ступа у пуноправно чланство ЕУ, са роком забране продаје приватног пољопривредног земљишта у периоду од седам година после пуноправног чланства у ЕУ и трајном забраном продаје пољопривредног земљишта у државној својини Републике Хрватске!

4. Мађарска је и после другог продужетка забране продаје пољопривредног земљишта купцима из ЕУ (7+4 године од ступања у пуноправно чланство ЕУ) извршила измену Устава тако што је трајно забранила продају пољопривредног земљишта иностраним купцима.

5. Србија може да прихвати нове преговоре о праву куповине пољопривредног земљишта у приватној својини купцима из ЕУ под истим условима као и суседна Република Хрватска, односно тек по истеку седам година од дана евентуалног пријема у пуноправно чланство ЕУ, уз трајну забрану куповине државног пољопривредног земљишта.

6. У новом Закону о пољопривредном земљишту Србија треба да ограничи право поседовања пољопривредног земљишта породичним пољопривредним газдинствима највише до 300 ха, а агробизнис компанијама до укупно 5.000 ха – под условом да у случају продаје пољопривредног земљишта агробизнис компанија право прече куповине тог земљишта имају породична пољопривредна газдинства до површине од 300 ха.

7. Државно пољопривредно земљиште не треба да буде предмет продаје већ искључиво закупа са максималним роком на 5 година за ратарску производњи и на 20 година за воћарску и виноградарску производњу – уз годишњу закупнину коју треба усклађивати са просечном тржишном ценом пет одабраних пољопривредних производа који су најзаступљенији у структури производње управног округа (области) на чијој териоторији се налази предметно државно пољопривредно земљиште.

Проф. др Миладин М. Шеварлић
Шеф Катедре економике пољопривреде и тржишта
Пољопривредни факултет Универзитета у Београду

vojvodina-tanjug-jaroslav-pap-jpg_660x330

Држава чува њиве за шеика

БАЧКА ПАЛАНКА – Зашто је Министарство одбране поднело тужбе против више од 100 земљорадника из Бачке Паланке?
Ми нисмо криминалци, нисмо узурпатори, већ људи који поштено обрађују земљу. Упозоравали смо многе државне институције на кршење Устава и закона, али ситуација у земљи је таква да нико не сме ништа да каже. По селу су нам се шетали Жандармерија и војна полиција као да смо ми државни непријатељи број један, а тај шеик из Емирата велики пријатељ ове наше државе.

Ово за Данас кажу земљорадници Миле Бјелић, Душан Манојловић и Боле Докић, у чије суседство ускоро стиже Ал Дахра, компанија из Уједињених Арапских Емирата. Од прошле јесени, наиме, траје спор паора из Обровца, Младенова и још неких села бачкопаланачке општине с Министарством одбране, односно с Војном установом „Моровић“, у чијем саставу од пре неколико година послује бивша ВУ „Карађорђево“.

Епилог је – Министарство одбране пресавило је табак и поднело 26 тужби (парница) против више од 100 земљорадника који су прошле јесени, како наводе, узурпирали војно земљиште у атарима катастарских општина Обровац, Карађорђево и Младеново.

Зато су донедавно на више од 4.000 хектара њива, колико припада бившој ВУ „Карађорђево“, свакодневно били присутни припадници Војне полиције, а у околним селима полиција и Жандармерија. Прошле јесени више од 100 паора ушло је у њиве Војне установе „Моровић“, забранили су радницима Министарства да ору и сеју, а самовољно су узорали и посејали више од 2.000 хектара ораница, наводе у Министарству одбране.

Овог пролећа Војна полиција, међутим, није дозвољавала никоме из Обровца и Младенова, а њих је највише међу туженима, да уђу у њиве које су јесенас узорали и да прихране око 500 хектара пшенице коју су јесенас посејали. Правници Министарства одбране поднели су у парници 26 тужби за више од 100 лица, а то још није коначан број. Одштетни захтев је, за сада, већи од 100 милиона динара.

Паори, организовани у две задруге из Обровца и Младенова, међутим, кажу да је цела ствар мало другачија и да су они жртве државног уговора са Ал Дахром, која од идуће године треба да користи те површине.

„Општина Бачка Паланка полаже пуно право на то земљиште које користи Војна установа Моровић, погон „Карађорђево“. Зато што је законом регулисано да на територији општине – општина располаже државним пољопривредним земљиштем. Некада давно, 1953, то земљиште је дато на коришћење војсци и Ловно-шумском предузећу „Карађорђево“. Општина је уступила неке површине земље, да би се касније то Ловно шумско предузеће, шездесетих година, трансформисало у војну установу и од тада они користе око 4.000 хектара земље бесплатно, у атару Обровац, Младеново, Товаришево, Бачка Паланка, Гајдобра. Јесенас, кад је дошла ова нова власт, општина је хтела да прекине то право коришћења војсци, да им то укине, јер у целој држави општине располажу са државним пољопривредним земљиштем. И да то врате на ниво локалне самоуправе, те да путем лицитација дају на коришћење нама пољопривредницима. Онда имају корист и држава и локална самоуправа и миаааа“, каже Миле Бјелић.

У сарадњи са општином, како објашњава Боле Докић, паори су јесенас ушли на то земљиште и почели да га обрађују у октобру.

„Под претпоставком да ће то ући у програм и да ћемо се нагодити. Иницијална каписла је била што војска не обрађује то земљиште и даје га у поџакуп, што је, иначе, криминално дело. Јер они су га добили на коришћење без накнаде, ако не могу да га обрађују, морају да га врате. Војска је опет била у октобру дрска и безобразна и објавила да то земљиште даје у под закуп. Кад смо ми то видели, имајући у виду шта се претходних година дешавало, коме је та земља давана у закуп, одакле су тајкуни односили богатство, ушли смо у њиве. Тадашњи председник општине је излазио у атар са нама, јер је ту требало да буде укинуто право коришћења војсци, још 2009. године. Ми смо то земљиште поорали, на појединим парцелама смо засејали пшеницу, уљану репицу и јечам“, каже Докић.

Паори су ушли у негде 2.000 хектара њива.

„Да је правна држава, и ми и војска бисмо морали да платимо општини аренду. Међутим, у међувремену долази уговор са Ал Дахром, да ће се продати седам пољопривредних предузећа и споразум о пословно-техничкој сарадњи. Проблем је што држава нема право да даје ту земљу у закуп, па су смислили уговор о пословно-техничкој сарадњи. Од тада крећу наши проблеми, покрећу тужбе против нас, напредњаци у СО Бачка Паланка долазе на власт уместо СПС, ми остајемо без подршке локалне самоуправе, препуштени сами себи. Покренуте су тужбе против нас, нису нам дозволили да покосимо то што смо уложили“, кажу Бјелић и Докић.

Почетком априла били су код министра одбране Александра Вучића.

„Речено нам је: он лично нама пољопривредницима гарантује да ће бити дозвољено да радимо један део ораница или да се плати оно што смо уложили. На све то, пак, послата нам је војна полиција. Ја не знам ко кога лаже овде – али нек се запита министар: народ му то неће заборавити. Нашом заслугом је ту где јесте, јер нама лично она власт није одговарала, хтели смо нешто да променимо, а он нам овако враћа“, прича Душан Манојловић.

Паори кажу да су жандармерија и војна полиција под ротацијом ишли кроз села, по 10 аутомобила и плашили народ.

„Они су отишли, али чујемо да ће опет доћи пред жетву. Не знам колико нас кошта то обезбеђивање, дневнице су велике, а било је 150 до двеста униформисаних. Патролирали су 24 сата дневно парцелама. Били су ту два месеца. Велика је тензија била. Они су нам тренирали живце. Пар момака су привели кад су пришли“, тврде земљорадници.

У међувремену су имали три рочишта са државом.

„Све је одложено за септембар, кад покосе оно што смо ми засејали“, објашњавају паори.

Плаши их и што не знају како ће радити Ал Дахра.

Парлог и тајкуни

Наша задруга се припојила ВУ Карађорђево 1965. године. Задруга је тада била јака, Карађорђево тада није било ништа. Ниједан проценат задрузи никада није враћен, а они су земљиште користили без надокнаде. Новим законом о задругама деведесетих покренут је процес да се то земљиште врати задругама. Тражили смо поврат тих хектара. Ми смо буквално на силу дошли до неких површина. Били смо раније и на суду, али ништа није предузето против нас. Да би 2005. стање у ВУ било све горе и горе, једне године је земљиште буквално остало у парлогу. Наредне године су пустили у посед локалне тајкуне, људе који не зазиру ни од чега, газе преко мртвих. Ту се свашта радило. Ушли смо као задруга 2005. у један део тих површина. Све до јесенас смо радили ту земљу. Њима смо плаћали у роби за коришћење – кажу земљорадници.

„Ми не видимо ту никакву шансу. Они су обећали да ће направити систем за наводњавање, а то све већ постоји. То јесте тужно, што се медијима представља једна прича која није тачна. Агробачка из Бача, ВУ Карађорђево и задруга из Нове Гајдобре, која је најјача задруга у Војводини, предати су шеику, а они су у медијима рекли да су продали само предузећа која су пропала. Што би Арапи купили оно што је лоше. Ништа нису платили мимо тржишне цене. А они су добили и системе за наводњавање, разрађене фирме, инфраструктуру… Сви негодују због тог уговора, људи се питају: да ли то ми нисмо способни да радимо, него довлаче људе чак из Абу Дабија“, кажу паори.

На све жалбе разним институцијама – говорено им је да је уговор са Ал Дахром – виши интерес.

„Њима је драго што долазе Арапи. У нашем атару од 9.000 хектара они су дали непуне 4.000 Арапима. У моме месту, где има 3.500 становника, где има 50 хектара државног земљишта, има 3.000 хектара које ће обрађивати Ал Дахра. Ми, по томе, не знамо да радимо. Рекли су нам да ће за Арапе да раде Арапи. Свуда је државно земљиште враћено општинама, само је код нас остало недефинисано. Овде је нечији интерес да ту државну земљу да. Они се само држе Ал Дахре и кажу нам да је то виши интерес. То што ми нећемо имати шта да радимо, што можемо иселити наша села, то је ником ништа. Имамо ми своје земље, али проблем је што се све више људи бави пољопривредом, јер остају без посла. Да фабрике раде не би било проблема. Самим тим, простор нам се смањује. А од овога би могло да живи најмање 150 породица. Од те површине земље. Пољопривреда је једино од чега ми можемо да живимо. Код нас нема фабрика…“, кажу паори.

(кликом на фото погледајте видео снимак начињен мобилним телефоном)vuciceva-policija-hapsi

***

Бивши министар пољопривреде Србије Горан Живков оценио је да је споразум Владе Србије са арапском компанијом „Ал Дахра“ о продаји пољопривредних комбината у Србији „велико правно и морално насиље“.

goran-zivkov-01foto-fonetzoran-mra_f
Живков је у тексту на порталу Аграрије (www.agrarije.com) навео да ће они који су направили споразум са компанијом „Ал Дахра“ из Абу Дабија „једног дана одговарати, макар пред моралним и политичким судом“.

Уз подсећање да није могуће да се земљиште у Србији продаје странцима, он је запитао зашто се дозвољава „Ал Дахри“ куповина 25.000 хектара, а то право ускраћује купцима из Европске уније која је највеће тржиште за фирме из Србије. Европске компаније, пише Живков, имају технологију и знање које би јако добро дошло Србији да унапреди прераду и производњу.

„Формално биће направљена домаћа компанију, али суштински зар није сврха и суштина садашњег закона да не дозвољава странцима куповину земљишта“, навео је Живков и додао да је споразум сас УАЕ противан Уставу Србије и законима о пољопривредном земљишту, приватизацији и реституцији.

„Правно решење којем ће се прибећи је да се потпише Међудржавни споразум који је изнад сваког домаћег закона. Међутим, додатно правно насиље је што то није уговор са државом него компанијом“, оценио је Живков и замерио Влади Србије што је избегла тендерску продају комбината.

Бивши министар пољопривреде је оценио да ће у Долову, Старчеву и другим селима где су комбинати, уместо 50 до 100 породица које ће живети од обраде 20 до 100 хекатра земље, „сада постојати један власник, један инжињер, пет тракториста, три чувара и два магационера“.

Живков је упозорио да је „Ал Дахра“ у многим земљама покушавала да направи сличне аражмане, али је једино у Србији без тендера и процедура успела да обезбеди оволику количину земљишта под овим условима.

„Цена која је договорена, није тржишна јер није било никаквог такмичења, али за сваког пољопривредника и сваког ко се иоле разуме у пољопривредно тржиште, јасно је да је та цена изузетно ниска“, оценио је Живков.

По његовој рачуници, цена од 100 милиона за 80 одсто компаније која ће имати 9.000 хектара и сву имовину осам комбината, претходно очишћених од хипотека и дугова је ниска, а још гори је договор о дугорочном закупу земљишта за 250 евра по хектару јер се такве парцеле у Србији плаћају и 700 евра по хектару.

„Нема дилеме да је Србија под оваквим условима могла да доведе Нестле, Унилевер, Пепсико или било коју другу компанију која би се бавила прерадом и пласманом наших производа у европске и друге супермаркете где они имају приступ, а ми не“, навео је Живков.

Држава Србија и компанија „Ал Дахра“ из Уједињених Арапски Емирата (УАЕ), требало би да, по предуговору о улагању у осам државних пољопривредних комбината, коначне уговоре закључе до 31. марта ове године.

Предуговором чији је текст објавило Министарство финансија и привреде Србије (www.mfp.gov.rs), предвиђено је оснивање нове, заједничке компаније, у којој ће 80 одсто удела бити у власништву „Ал Дахре“, а остатак ће заједнички припадати Републици Србији и Граду Београду. Заједничка компанија уложиће 100 милиона евра у систем за наводњавање, агротехнички развој и обратни капитал, док Република
Србија неће бити у обавези да обебеђују средства, нити гаранције за инвестиције у тим комбинатима.

Предуговором је предвиђено и да Министарство пољопривреде Србије и нова компанија закључе уговор о закупу 2.982 хектара пљопривредног земљишта у државној својини на 30 година.

***

У јануару ове године дневни лист Данас објавио је текст о намерама власти Србије у вези са овим:

Ал Дахра у оквиру заједничког улагања има обавезу да инвестира око 200 милиона евра у осам пољопривредних државних газдинстава у Србији. Износ од 100 милиона евра биће уложен у изградњу система за наводњавање и набавку савремене опреме, док ће са додатних око 100 милиона платити свој удео у заједничким предузећима. На основу тог улога Ал Дахра ће стећи 80 одсто удела, а преосталих 20 одсто капитала биће у власништву Србије и Града Београда, који уједно неће имати обавезу да обједињују средства нити гаранције, али ће заједничкој фирми да пруже логистику.
Тако се очекује да Министарство пољопривреде са новом компанијом закључи 30-годишњи уговор о закупу 2.982 хектара државне земље, по цени која ће у првих десет година износити 250 евра по хектару, а касније ће се усклађивати, али опет неће моћи да пређе износ од 370 евра. Такође, Министарство одбране требало би да новој компанији пренесе право коришћења 3.664 хектара у Карађорђеву, а заузврат да добије око 20 одсто годишњег приноса са тог земљишта. Уз то, предвиђено је и да пољопривредни комбинати продају новој компанији објекте и опрему, као и укупно више од 7.000 хектара земљишта по цени од 10.000 до 12.000 евра за хектар. Потписивање коначног уговора очекује се до краја марта ове године, рок за откуп земљишта је 31. мај, а до краја јула требало би да се изврши и пренос имовине. За надзор и контролу извршења уговора биће надлежна Агенција за приватизацију.

И ПОРЕД ОВОГ И СЛИЧНИХ РЕАГОВАЊА СТРУЧЊАКА ИЗ ОБЛАСТИ ПРАВА И ПОЉОПРИВРЕДЕ ИПАК СЕ ДОГОДИЛО ОНО ШТО ЈЕ И ЗАЦРТАНО… УГОВОРИ СЕ ПОТПИСАШЕ, У ИМЕ НАРОДА И ДРЖАВЕ СРБИЈЕ, А КО – ПА МЛАЂАН ДИНКИЋ, НАРАВНО!!!

МИНИСТАР финансија и привреде Млађан Динкић потписао је 18-04.2013. два меморандума о сарадњи с руководством компаније Ал Дахра из Уједињених Арапских Емирата.

Меморандум о докапитализацији Југословенског речног бродарства (ЈРБ), у вредности од 20 до 40 милиона евра, Динкић је потписао с генералним директором Ал Дахре Хамад Саед Султан Ал Шансием. Други меморандум – о продаји 43 хектара земљишта у Панчеву за изградњу речне луке у том граду, по цени од 10.000 евра по хектару, потписали су Динкић, Ал Шанси и заменик градоначелника Панчева Саша Павлов.

потписи-ДИнкић-и-Ал-Дахра

  • Ал Дахра би на основу првог потписаног меморандума требало да постане мањински власник ЈРБ-а, са 30 до 49 одсто акција, а новац који Ал Дахра уплати за тај мањински удео биће искоришћен за обнову речне флоте и набавку нових бродова
  • Други меморандум предвиђа продају 43 хектара земљишта за изградњу речне луке у Панчеву, у коју ће бити уложено минимално пет милиона евра и која ће бити међу највећим у Европи

——-

и НА КРАЈУ СВЕГА, ДА СВИМА БУДЕ ЈАСНО ОДАКЛЕ ВЕТАР ДУВА, БЕЗ КОМЕНТАРА ОБЈАВЉУЈЕМО ДЕО ТЕКСТА ИЗ МАКЕДОНСКЕ ШТАМПЕ:

из-македонских-новина