Биљана Диковић

ПРЕСУДА ЗА МОБИНГ И У ШАПЦУ – АПЕЛАЦИОНИ СУД СПАСАО ЧАСТ СУДСТВА


ПРЕСУДА ЗА МОБИНГ И У ШАПЦУ – АПЕЛАЦИОНИ СУД СПАСАО ЧАСТ СУДСТВА

Трагом једног тешко добијеног спора за мобинг

Маратонски судски поступак између запосленог Б.Г. као тужиоца и Геронтолошког центра Шабац као туженог започео је 02.06.2011. године тужбом за спречавање злостављања на раду а завршио се пресудом Апелационог суда у Београду од 15.05.2013. године, којом је потврђена пресуда Основног суда у Шапцу о усвајању тужбеног захтева. 
 

02.07.2013.
Редакција СРБског ФБРепортера

STOP MOBING SRBIJA

„У ИМЕ НАРОДА…“

Овом пресудом утврђено је да је запослени Б.Г. претрпео злостављање на раду код туженог Геронтолошки центар Шабац од стране директора Милана Поповића, тужени, односно његов директор обавезан да ову пресуду објави на својој огласној табли и тужиоцу надокнади трошкове поступка у износу од 153.750,00 динара.
Тужилац је оставио могућност да право на накнаду штете оствари у посебном поступку.

Адвокат жртве мобинга госпођа Оливера Перишић рекла је о овој пресуди:

– Сматрам да је Основни суд у Шапцу, доносећи једну од ретких пресуда у
оваквим споровима, творац корисне судске праксе, а на који начин ће и други радници бити охрабрени да подносе тужбе ради заштите од мобинга како би се спречили послодавци да некажњено злостављају запослене. Наиме, злостављање на раду од стране послодавца је тешко доказиво управо из разлога што се остали запослени, који су једини сведоци оваквог понашања, тешко усуђују да сведоче из страха да би и они могли да трпе злостављање на раду, те је и суду тешко утврђивање материјалне истине.

У наставку је сведочење жртве мобинга, односно разговор да ли је задовољна пресудом суда, шта је све преживела од злостављача, а да бисмо упознали ширу јавност са тим искуством јер ово је могло да се догоди (или се можда већ догађа) и некоме од вас… 

Господине Б.Г.,  да ли сте као жртва мобинга задовољни правоснажном пресудом ?

– Не. Незадовољан сам због тога што у овом дугом и исцрпљујућем поступку није утврђена потпуна истина, односно да је по овој пресуди злостављање само премештај у другу радну просторију. Психички сам узнемираван и злостављан на све могуће и немогуће начине. После пуних седам година непрекидног малтретирања поднео сам пријаве инспекцији рада и две тужбе суду, једну за мобинг другу за премештај. А онда је крајем јуна 2011. године од стране силника уследила одмазда, завршни ударац у виду  одузимања преко деведесет процената посла и остављања око пола сата посла дневно, додела мојих послова младој колегиници са ванредно завршеним приватним правним факултетом, тек положеним стручним испитом и без и једног дана радног искуства на мојим пословима, што сам такође оборио у другом судском поступку. Убрзо је уследио и премештај у другу, ненаменску, физички изоловану и у односу на остале колеге, знатно неусловнију просторију до које се долази пролазећи поред хрпа прљавог и смрдљивог веша, где сам провео више од годину дана, све до одласка у пензију, физички и социјално изолован, изложен понижењу, „синдрому празног стола“, монотонији и самоћи.

mobing 1

МОБИНГ: атак на достојанство, углед, лични и професионални
интегритет, здравље, положај запосленог

На којим чињеницама, знањима, убеђењима па и предрасудама се заснива Ваша одлука да покренете судски поступак?

– На једној страни, познат ми је општи став о радном праву као праву неједнаких могућности. Знао сам и да друштвена и политичка клима није на страни заштите права радника и примене одредаба Закона о спречавању злостављања на раду и других закона.  Знао сам да је овај Закон ствар компромиса учесника у социјалном дијалогу и да је наклоњен јачем партнеру,  послодавцима и њиховим менаџерима, да је класно пристрасан. Знао сам да је материја мобинга комплексна, обимна због доказивања учесталости понављања у дужем периоду, нова и за судије и за адвокате, без изграђене судске праксе, да су сведоци слаба тачка у доказивању и да треба тражити и друга доказна средства. Делио сам и општи, негативан став о нашем судству, чуо да директор има неке везе у суду.

no mobing

На другој страни, познајем радно право, ризике по здравље запослених, психолошке  штетности  укључујући и мобинг,  јер ми је то био посао преко 30 година. Свакодневно сам водио белешке, док су сви докази били у мом рачунару због природе посла. Поднео сам и бројне, прво усмене а затим писмене, приговоре директору на његово понашање у којима сам му објаснио да се ради о мобингу, кршењу закона, морала, општих аката и стручних принципа и молио га да престане са психичким терором нада мном.
Веровао сам да ће већина сведока из реда запослених потпуно и истинито сведочити.

Знао сам да су ми шансе мале, али нанета ми је велика неправда, доживео сам бројне стресове, фрустрације и патње због свега тога, доживео сам велику бруку и срамоту,  преко чега нисам могао да пређем и донео сам одлуку да на суду истерам правду,  да на суду добијем сатисфакцију.

И како је текао поступак?

– Мобер се хвалио да је ангажовао скупог адвоката и експерта за радно право а убрзо сам дошао до информације да се судија и мобер познају од раније. Тужбу, као и допуну тужбе сам сам формирао и написао, али даље нисам могао и нисам смео сам, поготово што скоро ништа нисам знао о парничном поступку па сам ангажовао адвоката  Оливеру Перишић из Шапца. У току поступка осећала се наклоност судије према моберу, он је практично био ослобођен терета доказивања, он и пет сведока директно зависних од њега су, неко мање неко више, непотпуно и лажно сведочили у корист туженог… Осећао сам да спор иде у правцу неповољном по мене. Нисам могао назад. Неуспех у спору значио би наставак још жешћег мобинга, ново понижавање и омаловажавање, нову бруку и срамоту, слом личности, менталну и физичку болест, крај. Био сам принуђен да „гурам“ поступак бројним поднесцима суду, доказима, итд. Тужба, допуна тужбе и мојих 12 поднесака написани су на око 130 куцаних страница. Доставио сам око 160 писаних доказа и 52 фотографије, итд. На осмом рочишту донета је прва пресуда која је била одбијајућа.  Одбачено је или занемарено преко 100 мојих писаних доказа као сувишних. Мој исказ и искази пет сведока који су колико-толико сведочили у моју корист су занемарени као неубедљиви а исказ извршиоца злостављања и пет сведока који су сведочили у његову корист узети су као убедљиви. Од два кључна сведока који су сведочили у његову корист, један је био његов заменик а други она млада колегиница којој је дао моје послове… Мој адвокат је поднео жалбу на пресуду а ја сам по њеном савету урадио и приложио допуну жалбе на 17 страница.

Апелациони суд спасао част судства?

– Баш тако. Апелациони суд је поништио прву пресуду,  уважио неке моје
поднеске и исказе и приложене фотографије, наложио да се поново саслушају два сведока тужиоца чији су искази били занемарени и указао на неке моменте.

ЦИЦЕРОН: Код доброг судије више вреде докази него сведоци

ЦИЦЕРОН: Код доброг судије више вреде докази него сведоци

На 11-ом рочишту донета је пресуда у моју корист. Нисам имао снаге да се радујем. Када сам прочитао пресуду, много сам се разочарао. Спремио сам допуну за нову жалбу, али сам послушао савет мог адвоката да се не улаже жалба већ да се одговори на жалбу туженог јер нисам више имао нерава да се натежем са судијом која је наклоњена моберу;  мобером који непотпуно и неистинито говори и пише, мења исказе, противуречи самом себи, служи се полуистинама, замењује тезе и конфабулира, утиче на сведоке; подмићеним, уцењеним, застрашеним и инструисаним колегама сведоцима и колегама које не смеју да сведоче. По жалби туженог Апелациони суд је потврдио ову другу, прихватајућу пресуду и тако спасао част судства и Основног суда у Шапцу коме је ово, како сам обавештен, прва пресуда за мобинг.

Значи ли то да злостављач може да настави да ради све то што је Вама радио, изузев изолације запосленог у посебну радну просторију?

– Нажалост, одговор је потврдан. Добар део описаних активности директора које су мене иритирале није био споран, али је судија рекла да директор на то има право, да је то у оквиру овлашћења директора, да то није мобинг и сл.
Идући логиком пресуде, директор може да се игра Вашим радно правним статусом; да Ваше послове утврђене уговором о раду, прескачући  Вашег шефа и без оправданог разлога усмено делегира другим, ненадлежним и некомпетентним запосленима; да забрањује, ограничава, саботира и опструише Ваш послове утврђене законом; да се, иако је лаик и шарлатан, неоправдано трпа, односно меша у Ваше уско стручне послове; да оспорава, негира и поништава Вашу стручност; да Вам вештачки и злонамерно инсталира нелојалну конкуренцију на Вашем радном месту и држи је годинама у Вашој близини да вам „испија душу на сламчицу“; да Вас назива погрдним именима, исмејава и омаловажава;  да Вас дискриминише у сваком погледу; и тако даље и тако редом…
Када се деси босинг, односно мобинг од стране руководиоца на исте или сличне начине, плашим се да ће ова пресуда представљати брану захтевима злостављаних запослених за спречавање злостав љања јер ће ова судија, као и њене колеге које добију спор за мобинг,  ову пресуду узети као угледни примерак, као извор права и одбацити њихове тужбе.

Шта је закључак?

– Правда је спора али достижна.

——–

ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ:

ЕКСЛУЗИВНО НА СРБском ФБРепортеру – НАЈАВА: Трагом једног тешко добијеног спора за мобинг