Америка

Др Небојша Кузмановић: ИМПЕРИЈА И СЛОБОДА


ИМПЕРИЈА И СЛОБОДА

Џулијан Асанж – борац против тоталитаризма

Др Небојша Кузмановић

асанж и сноуден 

              Оснивач организације “Викиликс“ Аустралијанац Џулијан Асанж, пре нешто више од годину дана шокирао је цео свет када је, са својим сарадницима, открио и обзнанио на хиљаде и хиљаде дипломатских белешки и информација које су скриване од сопствених грађана  у многим државама, почевши од САД-а, па надаље. Разоткривање тајни и начина владања људима највише је погодиле западне земље које се хвале људским правима и слободама грађана, па чак та права и слободе и извозе у такозване тоталитарне земље. Тај извоз људских права и слобода се у пракси углавном спроводи уз помоћ тенкова и пушака М-16. И онда су Асанж и његови храбри момци разбили мит о добром и слободољубивом западу и тоталитарном и злом истоку и југу света. И показали да су многе светске владе огрезле у тајновитости и нетранспарентности. Асанж је на светло дана изнео многе информације које су владе најмоћнијих  држава света скривале од својих грађана. И уместо да због тога добије “Пулицерову“, или чак “Нобелову“ награду, те владе су пожелеле да га ућуткају и стрпају у затвор. Међутим Џулијан Асанж и “Викиликс“ се нису ни предали, ни уплашили, већ су наставили борбу за истину и слободу.

                  На овај начин “Викиликс“ је демонстрирао моћ модерних информационих технологија. Затим и чињеницу да се информације увек и у сваком систему, ма колико се он називао демократским и слободним или отвореним друштвом, увек крију од оних у чије се име влада и на крају – Асанж и његова екипа су показали да су они који се највише хвале да су слободна и отворена друштва; они који највише промовишу људска права углавном највећи кршиоци тих права; и на тај начин  тоталитаристи.

     Јер када се открије да се приликом владања западне владе користе тоталитарним методама, тек тада те владе покажу своје право лице. И постану нетолерантни, осветољубиви и у крајњем случају желе да по сваку цену ућуткају све оне који разоткривају њихове тајне.

                 Стицајем околности, месец август 2012. године провео сам у Лондону. Разлог посете био је уобичајен – посета кумовима и пријатељима, обилазак олимпијских борилишта, музеја, галерија, фестивала и свега онога што је наш човек жељан да види. Међутим, тако је то било све до 16. августа 2012. године и дана “Д“.

                 Наиме, тог дана сам имао прилику да присуствујем историјском догађају. Трке феноменаланог и откаченог Усеина Болта на Олимпијском стадиону биле су прелеп доживљај и оне су већ део историје. Међутим тог дана се у Лондону почео одигравати догађај који поново мења ток предвиђене плутократске историје. Наравно, ми обични људи, обасути лавинама догађаја, таласима информација и огромном количином сваковрсних технологија, престали смо да примећујемо да смо опхрвани истим проблемима и мукама којима су били и наши очеви, дедови и сви преци. Када то кажем не мислим само на нас Србе и остале грађане Србије, него на човека у онтолошком смислу речи.  Дакле, у мору мука и проблема  с једне стране за већину људи,  и обиљу забаве  и опсена за лаковерне, спроведену путем оне старе римске методе “Хлеба и игара“, ми ни не примећујемо да је Слобода човекова, поново, не само суштински угрожена, већ да је она пред умирањем.

                 И то замислите где? Па у исходишту и огњишту парламентаризма. На месту где је пре хиљаду година написана легендарна “Магна карта“, на једно два километра од поноса западноеврпског симбола демократије и парламентаризма. Дакле, поред Вестминстер палате – Британског парламента налази се леп део града у коме нам се поново догађа историја. Дакле, недалеко од Дома лордова и Дома грађана налази се амбасада Еквадора у коју се од прогона западних демократа сакрио Џулијан Асанж, само зато што је изнео скривене истине. Он је тамо већ неколико месеци, а тог 16. августа је добио политички азил од једне за нас езотичне и по западним критеријумима неслободне замље. И уместо да то смири ситуацију, ствари су постале још вруће. Наиме, влада њеног величанства је послала своје полицајце да ухапсе Асанжа и изруче га Шведској, те да тако прекрше свето правило у дипломатији – од кад је света и века, правило о екстериторијалности и неповредивости дипломатских представништава. Међутим, на стотине новинара и око  педесет људи, међу којима је највише било младих, а међу њима и неколико нас из Србије, стало је својим телима у одбрану амбасаде Еквадора и Џулијана Асанжа – односно темељних  принципа слободе говора и изражавања.

           Међу педесетак грађана већину су чинили “Анонимуси“, али и новинари који су својим телима и камерама бранили темељене принципе слободе – од којих је говор један о најважнији. Ми имамо екслузивну прилику да објавимо фотографије управо са тог првог дана када је отпочела одбрана слободе говора и новинарских слобода. Тог дана је Асанж изашао на балкон еквадорсеке амбасаде и, поред осталог, изјавио:

 – “Овде сам данас, јер ја не могу да будем ту доле са вама“ – и захвалио се народу и председнику Еквадора на политичком азилу, истичући да се увек борио за правду. – Ако вам ико икада каже да је бесмислено бранити вредности за које се ми залажемо, подсетите их на ноћи испред амбасаде у Лондону.“ Оснивач “Викиликса“, који се већ тада 61 дан крио у амбасади земље од које је у четвртак 16. августа добио азил, рекао је да је захваљујући храбрости окупљених и лидера Еквадора „Сунце обасјало другачији свет“. Поред тога, он је у десетминутном говору упозорио да Вашингтон ризикује да гурне свет у доба репресије новинарства. – Ако је „Викиликс“ у опасности, у опасности је и слобода изражавања и здравље свих наших друштава – рекао је Асанж.

           Да је Џулијан Асанж пророк види се и ових дана када Империја жели да ућутка још једног храброг момка – Данијела Сноудена који показује како нас амерички Велики брат шпијунира и колики су размери светске хипокризије. Све велике империје су пропадале оног тренутка када су почеле аргументом силе, а не силом аргумената да своје грађане убеђују у вредности живота које оне промовишу. Тако је било од увек: од старог Рима, преко папске инквизиторске и совјетске  па све до данашње америчке империје. И увек се све сводило не на питање економије, већ на питање слободе. Где нема слободе нема ни живота. Она је живот сам.

 

26.07.2013. ел.поштом аутор