ВЕРА

Свети Kраљ Милутин – Велики син Православне Цркве који је спасио Балкан од унијаћења


Свети Kраљ Милутин

Sveti kralj

Свети Kраљ Милутин. Син Уроша Првог и краљице Јелене, и брат Драгутинов. Много ратовао бранећи веру своју и народ свој. Ратовао је против Михаила Палеолога зато што је овај био примио унију и присиљавао све народе Балканске и монахе Атонске да и они признаду папу. Ратовао против Шишмана цара Бугарског и Ногаја цара Татарског, да би земље своје одбранио. Сви ратови његови били су успешни, јер се непрестано Богу молио и у Бога уздао.

Свети Краљ Милутин сазидао преко 40 цркава. Осим оних у својој земљи, као: Трескавац, Грачаница, Светог Ђорђа у Нагоричу, Свете Богородице у Скопљу, Бањска и тако даље, он је зидао цркве и ван своје земље, у Солуну, Софији, Цариграду, Јерусалиму, и Светој Гори. Упокојио се у Господу 29. октобра 1320. године. Тело његово показало се ускоро нетљеним и чудотворним. Као такво оно и данас почива у Софији у цркви „Светог Краља.“

Велики син Православне Цркве краљ Милутин спасао је Балкан од унијаћења. У тренутку када је византијском цару ослабила савест, овај витешки и богоносни краљ словенски устао је одлучно и с Божјом помоћи спасао Православље не само у својој земљи него у свима земљама Балканским. Ко изближе испита живот светога краља Милутина, разумеће, зашто је Бог њему давао успех за успехом кроз цео живот и у свима пословима.

Када је Милутин ступио на престо, одмах се заветовао Богу саградити онолико цркава колико година буде краљевао. 42 године краљевао је и 42 цркве сазидао. При неким црквама, као у Солуну и Цариграду, зидао је и болнице за сиромашне људе, где би сиромаси добијали све бесплатно. Осим тога он је особито волео да своје огромно богатство расточава на сиротињу.

Често пута овај моћни и богати краљ ноћу се преоблачио у одело бедника, и са двојицом тројицом слугу својих ходио је по народу, распитивао о недаћама људи, и обилато помагао бедне људе. Усред свога великог богатства он је живео сасвим скромно и патријархално, мада се није такав показивао пред странцима. На скроман живот он је навикао био још у кући оца свога, краља Уроша.

Прича се, како је цар Михаил Палеолог послао своју ћерку Ану са једним изасланством на двор краља Уроша, нудећи ћерку своју Милутину, само да би тако придобио српског краља за унију с Римом. А краљ Урош видећи безумну раскош византијску на принцези и њеним пратиоцима рече: „Шта је то и нашто то? Ми нисмо навикли на такав живот.“ И показа руком на једну српску принцезу с преслицом у руци: „Ево, рече, у каквом оделу ми узимамо снахе своје!“

Извор: Пролог, Свети Николај Жички

Цркве и манастири краља Милутина који су подигнути на простору краљевине Србије по наводима Данила II у „Житијима краљева и архиепископа српских“

Црква Успења Пресвете Богородице (Седиште Призренске епископије) Богородица Љевишка (1307—1309) Обновљена 1950—1953, спаљена у мартовском насиљу 2004.

Црква Успења Пресвете Богородице (седиште Грачаничке епископије) Грачаница (1321) [1] Југоисточно од Приштине у истоименом селу. Данас је у потпуности очувана.

Црква Богородице Тројеручице
(седиште скопског епископа) Данас не постоји, пошто су је уништиле Османлије 1392.године, при заузећу града.

Црква Светог Георгија на реци Серави (1283) Недалеко од Скопља, на реци Серави. Постоји и данас, а основао га је византијски цар Роман III Аргир (1028—1034)[2].

Црква Светог Константина у Скопљу Осим помињања у житију, овај храм се више нигде не спомиње[3].

Црква Светог Георгија Нагоричскога Старо Нагоричино (1313-1318[3][2]) Североисточно од Куманова у истоименом селу. Постоји и данас, а основао га је византијски цар Роман IV Диоген (1068—1071)

Црква Светих праведника Јоакима и Ане у дому Пресвете Богородице Краљева црква у Студеници (1314 1313—1314) Мања црква у склопу манастира Студенице код Рашке. Постоји и данас.

Црква Светог мученика Христова Георгија
у Дабру у месту званом Ораховица Ораховица/Мажић Налази се код села Мажића крај Прибоја на Лиму, а био је у рушевинама све до 1999.године када је археолошки истражен и обновљен.

Црква Светог мученика Христова Никите Бањани (између 1307. и 1316., 1307—1310, пре 1307. пре 1309. ) 15 km северно од Скопља, између Бањана и Чучера(у атару села Горњана на Скопској Црној Гори)

Црква Светог првомученика и апостола Христова Стефана Бањска (1312—1314[2], 1313—1315) Милутинова задужбина (маузолеј) северозападно од Косовске Митровице. Данас је у процесу обнове јер су га Османлије порушиле и претвориле у џамију.

Црква Свете Богородице Одигитрије (1314—1315[1]) Заправо је подигао Милутинов казнац Драгослав у Мушутишту код Призрена[3].

Црква Светог Петра (1320) Обновљена задужбина кнеза Мирослава (XII век) у Бијелом Пољу која и данас постоји.
Манастир Светог Николе У Кожљу (код ушћа Пчиње у Вардар), а наводи га цар Душан 1353.године у повељи[3].

Самостан Светог Срђа (1293 по Јиречеку) На Бојани код Скадра, са мајком Јеленом.

Црква Светог Јована у Свачу(1300) У утврди Свач (данашњи Шас) код Улциња.

Манастир Светог Стефана Помиње се у родословима у или недалеко од Призрена

Манастир Успења Пресвете Богородице (Тврдош) На реци Требишњици код Требиња,а повезује га са Милутином народно предање.

Манастир Витовница Налази се недалеко од Пожаревца,а помиње се у народном предању[3].

Црква Свете тројице Према натпису на застави сремског села Моровића, подигао га је Милутин негде у (Скопској) Црној Гори.

Манастир Вратна Недалеко од Неготина, а подигао га је,по предању,свети Никодим за Стефана (Милутина.

Манастирица Недалеко од Кладова на Дунаву, народно предање такође приписује Никодиму[3].
Поред ових наведених,Василије Марковић помиње још неке богомоље које се појављују у изворима из Милутиновог доба, али је за њих немогуће утврдити, како ближу локацију, тако и ко су им били ктитори.

који су подигнути ван простора краљевине Србије
по наводима Данила II у „Житијима краљева и архиепископа српских“

Манастирска црква у Хиландару (започето 1293.
или 1303 ) Црква је опстала до данас, уз припрату коју је дозидао кнез Лазар крајем XIV века.

Црква Вазнесења Христова Налазила се на врху пирга Хрусија на Светој Гори код Хиландара,а касније је уклоњена.
Црква у Продрому Подигнута је у склопу цариградског манастир светог Јована Претече .

Црква Светог архијереја Христовог Николе Налазила се у Солуну,али се не зна о којој тачно грађевини посвећеној Светом Николи је реч.

Црква Светог мученика Христовог Георгија Налазила се у Солуну, а данас је претворена у музеј agios Ierios .

Црква Пресвете Богородице у Трескавцу (Тресковац) У питању је манастир Успења Богородице код Прилепа, који је он значајно помогао или изнова подигао на прелазу са XIII на XIV век.

Цркве Светога мученика Христова Георгија у кичевском крају У питању је црква у склопу манастира Богородице, 12 km јужно од Кичева, која је спаљена средином XVI века.

Поред тога, Данило Пећки наводи да је Милутин помагао манастир Свете Катарине на Синају и подигао болницу у Цариграду.

подигнути ван простора краљевине Србије
које не наводи Данило II у „Житијима краљева и архиепископа српских“

Манастир Светих архангела Подигнут је као српски манастир у Јерусалиму.

Цркву Свете тројице Налазила се у Солуну.

Цркву Светог Стефана Подигнута је у склопу манастира посвећеног Богородици на Синају.

Поред тога,он је Цркви Светог Николе у Барију поклонио сребрни олтар/икону