Биљана Диковић

У СЛАВУ ГОСПОДА (1): НОВА ЦРКВА И МАНАСТИР – УЗАНИМ ПУТЕМ СВЕТОСАВЉА НАРОД И МОНАШТВО ВЛАДИКЕ АРТЕМИЈА


У СЛАВУ ГОСПОДА (1): НОВА ЦРКВА И МАНАСТИР – УЗАНИМ ПУТЕМ СВЕТОСАВЉА НАРОД И МОНАШТВО ВЛАДИКЕ АРТЕМИЈА

У четвртак , 15. августа 2013. године Господње у селу Грдовићи, код Ариља, с Божијом помоћи, освештана је манастирска црква посвећена преносу моштију Светог архиђакона и првомученика Стефана, чинодејством Епископа рашко-призренског и косовско-метохијског г. др Артемија и великог броја клирика. Народ је вођен Духом Светим, присуствовао овом узвишеном чину и духовној радости и тако саборно, у молитвеној љубави и братској слози, са монаштвом епархије у егзилу, дао још један допринос очувању јеванђелскоапостолске и светоотачке вере и Српске православне цркве какву нам је основао и на чување предао Свети Сава.

15.08.2013. за ФБР пише уредник Биљана Диковић – „извештај са лица места“

ВЛАДИКА-АРТЕМИЈЕ-1

ФОТО: ФБ страница Глас Косова и Метохије

 

„Данас браћо и сестре, потребно је захвалити најпре Господу Богу, на овој милости коју је дао нама грешним и недостојнима, захвалити ктиторима овога Божјега храма породици Стефановић, староме Милојку и његовим синовима, Драгутину, Ђорђу и Милошу, и њиховој фамилији многобројној, за коју смо се сад овде помолили. А Господ је њих даровао и обдарио с оном правом вером и љубављу према Господу Христу, и они су подигли овај храм, у славу Божију у славу Светог Архиђакона Стефана, а као своју породичну задужбину. Нека би Господ примио овај њихов дар, као дар многих наших славних предака, краљева, царева, велможа, архијереја, архипастира, патријараха, који су окитили земљу србску многобројним храмовима, и светињама подигнутим у славу Божју. Њима се придружује данас овај нови храм, подигнут овде на овоме брду изнад Ариља, да се у њему ори Литургија овог века као и онога…“ рекао је, између осталог, у беседи преосвећени епископ рашко-призренски и косовско-метохијски Владика Артемије.

свети-архиђакон-стефан

ФОТО: ФБ Србкињица Мала

У Ариљу, нови храм посвећен Светом Архиђакону Стефану у селу Грдовићи, није само храм, како је најавио владика Артемије, биће то манастир, јер се поред храма већ гради конак за монахе који ће ту живети и служити Господу и народу овог краја. Настојатељ овог храма је о.Агапит. Ктитор и домаћин прве славе храма је породица Стефановић, отац Милојко и три сина: Драгутин, Ђорђе и Милош. Следеће године домаћини славе манастира, поред о.Агапита и његовог братства, биће браћа у Христу Милојко и Бошко Ђурић из села Вране.

stefanovici

Домаћини и ктитори цркве Светог Архиђакона Стефана, фамилија Стефановић, Ариље

„Свети архиђакон Стефан, при последњем издисају обратио се Господу молитвом, за кога? Не за себе, не за своје сроднике, него за своје непријатеље који су га засипали камењем. Рекао је Господе не упиши им ово у грех, тј. опрости им овај грех што су учинили. То је пример који нам даје Свети Архиђакон Стефан, то је пример који је оставио последњим покољењима и нама, данашњим хришћанима како да се односимо према онима који нас мрзе, који нас клеветају, који нас нападају, који нас гоне и прогоне. Не са мржњом да им одговарамо, него са молитвом Богу, да Господ и њих просвети и упути на прави пут спасења, а то је пут чувања праве, истините вере, оне коју је Господ Христос проповедао, коју су апостоли примили од њега, предали светим оцима, а свети оци посведочили и утврдили и одогматили и предали цркви Божјој на чување, и на спасење рода људскога. Ми, данас овде сабрани, ми се трудимо да останемо на путу тих наших учитеља, од Првомученика Стефана, па свих редом, који су животом посведочили верност вери православној до Светога Саве, и од Светога Саве до Владике Николаја и оца Јустина, који су најновији и најсвежији нама, савремени учитељи и слуге Божије. Да се и ми угледамо на њих браћо и сестре, да држимо веру како су и они држали, да не прихватамо никаква лажна учења, да не слушамо клевете које на нас говоре, него да останемо на путу Божијем, на путу Светосавском. И тада ћемо имати заштиту и помоћ Светог Архиђакона Стефана, и свих оних хиљада мученика, и стотине хиљада и милиона мученика, који су за веру православну положили и живот свој, да они и нама, својим овцама помогну да останемо и ми на томе путу и да се спасавамо са овом вером православном“, рекао је у беседи после освећења цркве у част Светог Архиђакона Стефана, о исповедању и чувању вере Православне, Преосвећени владика Артемије.

Иначе, важно је напоменути, да су на локалним радио и тв станицама, на дан освећења цркве на имању Стефановића, и неколико дана раније, емитовали по сведочењу верног народа – саопштење за јавност ариљског црквеног одбора у коме власти позивају суграђане, вернике, да не иду у цркве у којима чинодејствују клирици епархије рашко-призренске и косовско-метохијске у егзилу, под омофором Владике Артемија… Ипак, вољом Господа нашега народ је дошао, њих око 1.500, На чин освећења и Слава је дигнута…

слава-1-колач

ФОТО: ФБ Србкињица Мала

У чину освећења, началствовао је Владика Артемије, саслуживали су архимандрит о.Николај црноречки, о.Варнава, о.Наум, о.Јаков, о.Варснауфије, о.Висарион, о.Максим, о.Јован и о.Евтимије са Косова и Метохије… Поред монаха Антонија, о. Кипријана и осталих клирика епархије РПиКМ зу егзилу, присуствовало је око хиљаду и по верника из Ариља, Чачка, Лучана, Ужица, Златибора, Ваљева, Косјерића, Пожеге, Крагујевца, Београда… Славко Радовановић, све „стари“ борци за веру и народ који веру чува, радост у чистим срцима и лепота вере сија на лицима… Сакупљали се прилози, народ помагао у изградњи, дарује опет, али и пита шта још може да помогне… Жива вера је народ, народ је црква, и све док буде имала правог архипастира добро је, у славу Господа, Бога Живога…

Уз трпезу љубави одржан је пригодан програм који је водио Бобан Ковачевић секретар ДССС Шчербина из Косовске Митровице. Беседу је одржао домаћин Милош Стефановић, монахиње епархије су певале неколико духовних песама, Александра Баровић је говорила пар одломака из дела Светог владике Николаја, гуслар Радован Шојић одглуслао песму о Косову, Милоје Стевановић је говорио песму у десетерцу о градњи храма и вери Светосавској… Говорили су о данашњем тренутку у Србији, вери, одбрани Срба и Србије, Косова и Метохије: проф. др Светозар Радишић и Драган Велић, председник СНО СРБИ НА ОКУП из Грачанице.

Овом слављу у Ариљу присуствовали су и др Марко Јакшић народни посланик ДСС са Косова и Метохије, Милан Стаматовић председник општине Чајетина, Момир Касаловић бивши директор техничке школе у Косовској Митровице и начелник КМ округа, дугогодишњи председник ИО СНВ-а за север Косова и Метохије, витезови са барикада са Косова и Метохије: Игор Војиновић председник Народног Покрета ОТАЏБИНА, Саша Касаловић подпреседник СНО Срби на окуп, Бобан, Бранко… па др Десанка Крстић из Торонта, Горица Тркуља, Косара Гавриловић…

види-се-цело-Ариље-са-брда

„Види се цело Ариље са брда, кад звоне звона цркве Светог Стефана има да звони цело Ариље лепотом вере чисте Светосавске…“

Милош Стефановић, домаћин славе, искористио је прилику да се захвали свима који су на било који начин помогли ово свето место, било својим добрим мислима, молитвама, лепим речима и делима својим. Сви су они помогли да се догоди ово чудо у Ариљу, да се за тако кратко време никне овај манастирски комплекс. Није, каже, било времена ни за пројекте, ни за прорачуне, а све је однекуд стигло, један архитекта радио је пројекат цркве, други конак, трећи звонару, без сујете и зависти, без динара… а тек градња: брвнара се радила у једној радионици, иконостас у другој, у исто време ничу темељи конака и темељи храма.

Милош

ФОТО: ФБ Небојша Безбрадица

“Браћо и сестре, ово је Чудо Божије, много би времена било потребно да вам опишем како се за ових четрдесетак дана градило. Долазе људи и доноси ко шта има: гибанице, пите, колачи, ручкови за мајсторе, до свог личног рада са и без машина, до већих прилога. И тако да та позитивна енергија сливена у љубав према Господу и према православљу и Светосављу чини чуда свуда, па и у нашем Ариљу. Искористио бих прилику да пошаљем поздраве и захвалност и оној залуталој браћи нашој, која су се трудила тужбама и опструкцијама да ово неимарство Божије претворе у зидање Скадра на Бојани, надајући се да су разумели да им се не вреди `против бодила праћати`. Подсетио бих одавде све оне који прогањају владику Артемија, његово монаштво и све нас, који се придружисмо на том тесном светосавском путу, на оне речи које су се чуле на путу за Дамаск: `Савле, Савле, зашто ме гониш?` И послао бих упит Патријарху, Синоду и свим оним ослабљеним владикама нашим: `Куда идете пастири наши? Зашто сте скренули са пута Светога Саве, Светога Јустина, Владике Николаја, и зашто гоните благочестивог владику Артемија, монаштво његово и верни народ?`
Када је само пре годину дана храм Светог Ахилија у Ариљу окупиран од новотараца, који одступише од светоотачког предања, одступивши од Православља и Светосавља, и суштински браћо и сестре, и формално-правно. Суштински, јер сви српски светитељи од Јована Владимира, Светога Саве, Арсенија, Максима, све до Николаја Жичког и Јустина Ћелијског, служише Свету Литургију по устаљеном, вековном поретку. И формално-правно, јер прекршише одлуке Сабора, па чак и лицемерну одлуку надлежног епископа и донеше једну невиђену, безумну одлуку, 17. јануара 2011. године: `Оне из народа, који опште са монаштвом владике Артемија и његовим присталицама, који одлазе на Артемијева богослужења, не примати у храмове на богослужења, не причешћивати их и не примати никакве прилоге од њих.` Овде је крај њиховог цитата, али овде је и крај општења нашег с њима, одступницима, све док се не покају и не врате на пут светосавски и православни.

Шта је верни народ при храму Светог Ахилија требао да ради? Да чека и мирно посматра како нас унијаће и католиче они који су требали да буду чувари православља и Светосавља. Слава Господу Богу на његовом дару што нам посла владику Артемија и његово монаштво да својом ревношћу и побожношћу сведоче прави пут, пут Господњи. Протерани из храмова својих ништа нам није друго преостало него да правимо православне и светосавске храмове као катакомбе у првим вековима кад су хришћани прогоњени и да чувамо Православље као зеницу ока свога. Па стога користим прилику да кажем да овај наш храм, који ових дана саградисмо милошћу Божјом, јесте храм српске православне и светосавске цркве. Ово посебно подвлачим Оне праве, браћо и сестре, изграђене с љубављу и молитвом. Да им јасно и гласно кажемо: Разликујемо се од оне официјелне, у којој је извршен пуч, и у којој је завладало безакоње, и која је све мање српска, и коју представљају они који себе називају екуменистима. Екуменисти су јеретици по учењу светих отаца. Јеретици су отели кормило СПЦ и крст спасења убацили у ватиканске прљаве воде. То су они који примају од папе напрсне крстове и прстење, који папу зову `свети отац`, који јеретичку организацију зову `сестринском црквом`, који са јеретицима саслужују и Богу се моле заједно.

Не желим и не прихватам, а верујем да и сви ви данас сабрани на овом месту делите моје мишљење, да нас називају сектом, зилотима, и којекаквим синагогама и парасинагогама, већ јавно исповедамо, ми смо Срби православци и Светосавци, и то ћемо остати до краја, макар нас протеривали у праве катакомбе. А они који одступише од светпг Православља и Светосавља нека добро размисле да ли су они српска православна црква по речима својим и по делима својим, и шта иза себе остављају потомству, и каква их плата у вечности чека.“

У име ктитора Милош Стефановић се обратио игуману новог манастира о.Агапиту и његовом братству:
“Да поручим, да овим манастиром управљају на богобојажљив и домаћински начин. Да им молитва буде на првом месту, а све остало ће им Господ дати по потреби њиховој. Нека би Бог дао да ова светиња буде лечилиште духовно, за све нас који долазимо у њега, од сад па до краја света…“

На крају је брат Милош упутио и ове речи Преосвећеном Владики др Артемију:
“Преосвећени Владико, ми, ктитори овога светога храма, проглашавамо јавно, пред свима присутнима и пред нашим потомцима, да предајемо на коришћење ову светињу са конаком и другим материјалним добрима Рашко-призренској епархији у егзилу, без икаквог материјалног условљавања или надокнаде. Предајући Вам овај манастирски комплекс на коришћење имамо само један, нематеријални, једини услов и молбу.
Останите непоколебљиво на путу православном и светосавском којим сте са својом духовном децом ишли, чувајући светоотачко предање и вековни богослужбени поредак. Док ходите тим тесним и спасоносним путем, ето нас, народа србскога за вама, одавде до вечности.“

Наставиће се…

[wzslider]

ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ:

У СЛАВУ ГОСПОДА (2): Проф. др Светозар Радишић – Марионетској влади Србије неће успети окупација уколико будемо на Христовом путу истине и љубави, ово је пример новог времена освешћивања људи и правог пута

У СЛАВУ ГОСПОДА (3): Грешни Милоје – АРИЉСКА ЗДРАВИЦА

2 replies »

  1. Над Србијом бруји: Алилуја!
    Зрно соли Србију осоли
    Светлост таму свлада и обори.“

    Слава Господу

    Свиђа ми се