Биљана Диковић

У СЛАВУ ГОСПОДА (3): Грешни Милоје – АРИЉСКА ЗДРАВИЦА


У СЛАВУ ГОСПОДА (3): Грешни Милоје – АРИЉСКА ЗДРАВИЦА

У четвртак , 15. августа 2013. године Господње у селу Грдовићи, код Ариља, с Божијом помоћи, освештана је манастирска црква посвећена преносу моштију Светог архиђакона и првомученика Стефана, чинодејством Епископа рашко-призренског и косовско-метохијског г. др Артемија и великог броја клирика. Народ је вођен Духом Светим, присуствовао овом узвишеном чину и духовној радости и тако саборно, у молитвеној љубави и братској слози, са монаштвом епархије у егзилу, дао још један допринос очувању јеванђелскоапостолске и светоотачке вере и Српске православне цркве какву нам је основао и на чување предао Свети Сава. Прочитајте претходне текстове У СЛАВУ ГОСПОДА (1): НОВА ЦРКВА И МАНАСТИР – УЗАНИМ ПУТЕМ СВЕТОСАВЉА НАРОД И МОНАШТВО ВЛАДИКЕ АРТЕМИЈА и У СЛАВУ ГОСПОДА (2): Проф. др Светозар Радишић – Марионетској влади Србије неће успети окупација уколико будемо на Христовом путу истине и љубави, ово је пример новог времена освешћивања људи и правог пута…

„Катакомбе грме ко олуја,
Над Србијом бруји: Алилуја!
Зрно соли Србију осоли
Светлост таму свлада и обори…“

17.08.2013. за ФБР пише уредник Биљана Диковић – “извештај са лица места”

Ариље-Милоје

Милоје Стевановић – ГРЕШНИ МИЛОЈЕ

 

(На освећењу цркве посвећене Светом Стефану, 15. августа 2013.)

Грешни Милоје: АРИЉСКА ЗДРАВИЦА

Виш Ариља сабрало се 1.637 људи,
Па ми ишту: здравичар нам буди!

Ову чашу наздравити оћу,
Здравит оћу ал не знам како ћу.
Требал по мудрости да се здрави,
Наздравићу Артемију ави.

Ако здравит по љепоти оћу,
Наздравићу селу Грдовићу,
Што се данас пред Христом заблиста,
Где се чува вера света чиста.

Ако ћу је здравит ком старојку,    
Здравићу је старини Милојку,                           
Што одгаји три сокола тића,
Три јунака, соја Обилића:

Драгутина пилота храброга,
И Ђорђију слугу Христовога.
И Милоша србског домаћина,
Неодступног узор хришћанина.

Чуше браћа свенародну вољу,
Светосавску дижу богомољу.
Над Ариљем Светог Ахилија,
Светосавско Сунце нам засија.

Ту попови веру испрљаше,
Зарад коре хлеба што чуваше.
Испрљаше веру своме роду.
Да угоде одступном Синоду.

Преврте се краљу Драгутине,
Што наш Синод велича Латине.
Источнику окретоше леђа,
Правоверне то боли и вређа.

За њих папа свети отац поста,
Те срамоте народу је доста.
Синодалци Степинцу клањају,
Светосавље бездушно каљају.

Још би диго чашу вина ова,
За Ариљце немањићког кова.
Све Ариљци јунак до јунака,
Што породи светосавска мајка.

Новотарци кад се осилише
Литурђију свету нагрдише
Ариљци су владици писали
Безакоње одмах д-одустави.

Ал владика кукавно ћуташе
Гордог Дмитра* веселник слушаше.
Кад владика ниш не одоговори
Виш Ариља вила проговори:

Ој Ариљци, пјевала вам мајка,
У вас јесте вера од предака!
Не дајите веру за вечеру,
Но дижите цркву правоверну.

Нек је свешта свети Артемије,
Јустиново чедо најмилије.
Да се чува светосавски завет,
Праотаца вашијег аманет.

За кољена што ће доћи иза,
Да их Христос милује изблиза.
Да се србска свећа не угаси,
Православље да се јопет спаси.

Нек ариљска брвнара вам цвета,
Докле буде и века и света!
Нек брвнара виш Ариља блиста,
Све у славу Спаситеља Христа!

Нек се Стефан архиђакон слави,
Што страдањем Христа вам прослави.
Нека Стево измоли од Христа,
Покајање свих екумениста.

Нек попови из Ариља виде,
И нека се издаје постиде.
Нек Синоду ситну књигу пишу:
Шта ће вама та миса у Нишу.

Литурђију ви свету имате
Њу сте дужни вечно да чувате
Ђедовину коју наследисте
Свом потомству часно пренесите.

Синодалци проклете вам душе,
Што искасте да се међе руше
Погазисте књиге и Предања,
Безакоњем искасте белаја.

И попове с народом свадисте,
И с прецима свезе порушисте?
Попе жале што се срамотише,
Верни народ због вас сагубише.

Царске двери срамно оскрвнише,
Богослужбе грдно наружише.
Са народом због вас се судише,
И парницу авај сагубише.

***
Тако збори вила браћо мила
Дозволите да прозборим и ја.

Наздравље вам предобри кумови
Светог Саве ви верни синови
Нек вам задужбина вековечи
И веру светосавску сведочи!

Здрав нам буди аво Артемије,
Светог Саве чадо најверније!
Што сачува веру рода свога,
И монаштво рукосада Твога.

Катакомбе грме ко олуја,
Над Србијом бруји: Алилуја!
Зрно соли Србију осоли
Светлост таму свлада и обори.

Катакомбе ко печурке ничу,
Србском роду да казују причу:
У зловремју братоубистава,
Светосавска битка је блистала.

Кад је Синод веру нам издао,
Верни народ није заћутао,
С Артемијем веру је чувао,
И у борбу неодступну стао!

Замукоше духовници вајни,
Ал прозбори народ православни.
Да се збуде ко што Господ рече,
Из камења вера ће да тече!

***
Зато преосвећени Владико,
Учитељу и народна дико:
Нека борба као цвеће цвета
Живео нам на многаја љета!!!

__________
*Дмитар Луковић бив.архијерејски намесник пожешки, истакнути новотарац и екумениста који је, уз бројна безумља којима је уносио смутњу и неслогу у народ, прислонио бадњак уз пожешку цркву уочи католичког Божића 2010. (в. Тајна безакоња, 3 издање, ИСБН 948-86-89093-01-8, стр. 168).

свети-архиђакон-стефан1

***

Да подсетимо: у чину освећења, началствовао је Владика Артемије, саслуживали су архимандрит о.Николај црноречки, о.Варнава, о.Наум, о.Јаков, о.Варснауфије, о.Висарион, о.Максим, о.Јован и о.Евтимије са Косова и Метохије… Поред монаха Антонија, о. Кипријана и осталих клирика епархије РПиКМ зу егзилу, присуствовало је око хиљаду и по верника из Ариља, Чачка, Лучана, Ужица, Златибора, Ваљева, Косјерића, Пожеге, Крагујевца, Београда… Славко Радовановић, све “стари” борци за веру и народ који веру чува, радост у чистим срцима и лепота вере сија на лицима… Сакупљали се прилози, народ помагао у изградњи, дарује опет, али и пита шта још може да помогне… Жива вера је народ, народ је црква, и све док буде имала правог архипастира добро је, у славу Господа, Бога Живога…

Уз трпезу љубави одржан је пригодан програм који је водио Бобан Ковачевић секретар ДССС Шчербина из Косовске Митровице. Беседу је одржао домаћин Милош Стефановић, монахиње епархије су певале неколико духовних песама, Александра Баровић је говорила пар одломака из дела Светог владике Николаја, гуслар Радован Шојић одглуслао песму о Косову, Милоје Стевановић је говорио песму у десетерцу о градњи храма и вери Светосавској… Говорили су о данашњем тренутку у Србији, вери, одбрани Срба и Србије, Косова и Метохије: проф. др Светозар Радишић и Драган Велић, председник СНО СРБИ НА ОКУП из Грачанице.

Овом слављу у Ариљу присуствовали су и др Марко Јакшић народни посланик ДСС са Косова и Метохије, Милан Стаматовић председник општине Чајетина, Момир Касаловић бивши директор техничке школе у Косовској Митровице и начелник КМ округа, дугогодишњи председник ИО СНВ-а за север Косова и Метохије, витезови са барикада са Косова и Метохије: Игор Војиновић председник Народног Покрета ОТАЏБИНА, Саша Касаловић подпреседник СНО Срби на окуп, Бобан, Бранко… па др Десанка Крстић из Торонта, Горица Тркуља, Косара Гавриловић…

9 replies »

  1. Odlicno znam kako se sluzila liturgija do lani. Idem u crkvu od svoje 16. godine . Nekad je vazilo i ono “ Pricesca nam nikad dosta, cetiri puta u cetiri posta“. A pre toga, gle cuda , vazilo da onaj ko se ne pricesti uzastopce na 3 liturgije , sam je sebe iskljucio iz Crkve. E, sad se digne graja “ Ali mi nismo kao prvi Hriscani“. A zasto nismo? Eto, svuda po svetu Hriscani stradaju, pogotovu pravoslavni. Postimo, ispovedamo se , ne zakidamo najamnicku platu ( ovo trece je aluzija, ko razume shvatice, a ukidanje najamnicke plate je i po onim predratnim katihizisima GREH KOJI VAPIJE NEBU ).
    Znaci, nista nije pogazeno.
    Kralju Dragutine je i sam pomalo surovao sa raznim stranama, tako da njega mozemo da ostavimo da mirno pociva.
    Koji papa je po kom ucenju kojih svetih otaca djavo? U kalendaru ima i svetih papa. Ne kazem da su ovi sad sveti, ali nemojmo generalizovati.
    Kojem carstvu su se privoleli nasi popovi u Arilju ? Ne znam.

    Свиђа ми се

  2. Vremena se menjaju. Neko vreme se sluzilo sa zatvorenim dverima, doslo vreme da se dveri otvore. Jedan je iz mladje generacije ktitora svojevremeno prokomentarisao da nije normalno sto idem na svaku liturgiju i,citiram ga,nije normalno sto toliko verujem,a on sad dogurao do posedovanja vlastite.
    Verujte mi, znam sta znaci raskol. Raskol je to sto se desilo u Grdovicima. Narod ne moze da digne revoluciju i da pise u Nis sitne knjige. U crkvi nema demokratije. Artemije po kanonima ne moze da „vlada“ na teritoriji eparhije drugog episkopa. Pogotovu kao rascinjen.
    Crkveno resenje ne postoji, osim da se tzv. Crkva u egzilu vrati pod okrilje Saborne crkve. Laicko resenje bi bilo eventualno da ovih 1627 artemita (samo ne znam da li se racunaju radnici preduzeca Stefan) pobije nekoliko miliona vernika regularne crkve.
    Malo stado, pretpostavljam, do juce smo stajali jedno pored drugog u hramu Sv. Ahilija, i kazite iskreno, sta vam je sablaznjivo u otvorenim dverima? Mozda smo zajedno bili u manastiru Preobrazenju? Jos pre dvadeset godina po ocu Venijaminu svaki je vladika bio jeretik, ekumenista , spijun , a teoloski fakultet pun sablazni. Kako to da se posle 20 godina vrbovanja skupilo samo 1627 ljudi ?

    Свиђа ми се

  3. Господине Ирбисе (праштајте што вам име написах ћирилицом, пошто се Ви тако нисте потписали)Ви сте очигледно Ариљац.
    Имам за Вас неколико питања:
    =Знате ли како се служила света Литургија од кад постоји црква Св. Ахилија до лане?
    =На основу ког канона, типика, прописа… је то погажено?
    =Коме је то у интересу?
    =Није ли можда онима којима ће „најсвечанији“ тренутак прославе миланског едикта бити католичка миса у Наису?
    =Да ли сте чули да 2 Иринеја папу зову „свети отац“?
    =Да ли знате да је папа- по учењу Св. Отаца- ђаво, најпалију у грех човек после Јуде издајника.
    =Да ли знате коме су се приволели царству наши попови у Ариљу?
    Лепо човек и ИСТИНИТО СВЕДОЧИ:

    Ту попови веру испрљаше,
    Зарад коре хлеба што чуваше.
    Испрљаше веру своме роду.
    Да угоде одступном Синоду.

    Преврте се краљу Драгутине,
    Што наш Синод велича Латине.
    Источнику окретоше леђа,
    Правоверне то боли и вређа.

    За њих папа свети отац поста,
    Те срамоте народу је доста.
    Синодалци Степинцу клањају,
    Светосавље бездушно каљају

    Ирбисе, хоћете ли и Ви да баците мало блата на Светосавље као што су Јудејци бацили камење на првомученика Стефана? Они исти који испљуваше, ишибаше,ухапсише и распеше Христа. Они исти са чијим потомцима 2 Иринеја пале свеће у синагоги – а народ српски и светосавски зову „парасинагога“. Они исти који се сликају испод „иконе“ србождера Алојзија Степинца.
    Пробудите се господине Ирбисе, ако нисте заспали мртвим екуменистичким сном.

    Свиђа ми се

  4. Лепо човек каже:
    „Зрно соли Србију осоли
    Светлост таму свлада и обори“.
    Да није соли Ирбисе, све би кварно, смрадно и заразно било.

    Свиђа ми се

  5. Ирбисе,
    Тамо где је Стефан постао Иштван, Милоје Мустафа а Стефан Стипе – тамо нема православних Срба.
    Ушушкај се Ирбисе и уживај у екуменистичком путовању широким путем у Унију.Не споримо твој избор.
    Ми који чинимо мало стадо знамо свој пут. И допусти нам да тим тесним путем идемо.

    Свиђа ми се

  6. Брате ИРБИСЕ (претпостављам да Вам је то крштено име),

    Немојте грешити душу!

    Брат Милоје, не наздравља Вама Ирбисе, него ариљцима немањићког кова. И ариљцима-јунацима. Том соју Ви, очигледно, не припадате па се на Вас здравица ни не односи.

    Ево факта:

    „Још би диго чашу вина ова,
    За Ариљце немањићког кова.
    Све Ариљци јунак до јунака,
    Што породи светосавска мајка“.

    Свиђа ми се