All

Гашење система HAARP – стратешко замајавање противника уз активирање нових система?


Гашење система HAARP – стратешко замајавање противника уз активирање нових система?

Пише: ФБР сарадник Г.П.
(име, презиме и контакт подаци познати редакцији)


Министарство одбране САД је маја ове године обавестило јавност да је због уштеда у војном буџету дошло до затварања базе код Гаконе на Аљасци, одакле је у оквиру
високо-фреквентног активног спектралног истраживачког програмаHAARP, сигнал емитовао најпознатији фазни вишенизни ВФ предајник, начелно намењен за истраживање јоносфере, али и за бројне друге сврхе.

Могућности система HAARP проучаване су током експерименталне фазе његовог развоја. Тада је урађено неколико могућих сценарија са најтежим последицама по локално, регионално и глобално окружење, са којима јавност није упозната.

Званично, систем је намењен за: 1) загревање јоносфере (стварање плазме), 2) одржавање веза са подморницама на стратегијским даљинама, 3) откривање природних и вештачких празнина (простора) испод копна и водених површина на великим дубинама (томографија земље), 4) побољшање квалитета веза са извиђачким сателитима и свемирским летелицама и 5) праћење активности небеских тела регистровањем њихових радио емисија (космичке буке) и кретања у свемиру.

Основна карактеристика при емитовању пуног сигнала са система који омогућава претходно наведено је загревања површине јоносфере од више хиљада квадратних километара до 50.000 степена Целзијуса. То омогућава стварање високо покретљиве и високонергетске плазме у вишим слојевима атмосфере, која се може усмеравати у жељеном правцу и примењивати за претходно наведене потребе.

Поред тога, као што је јавност већ раније упозната, сумња се да систем представља и врло моћно геофизичко оружје, противракетни штит, психотронско оружје, климатско оружје, као и савремен систем за ометање комуникација у нижим слојевима атмосфере, што, званично није потврђено.

Међутим, обавештење о престанку рада овог система, а да при томе није замењен другим, алтернативним системом, у најмању руку, може се довести под сумњу, из неколико раљзлога.

Наиме, радови на антенском систему HAARP у надлежности РВ и РМ САД отпочели су крајем 1993., завршени 2006., док је систем потпуно оперативан постао тек крајем фебруара 2011. године. Емитовање његовог сигнала максималне снаге регистровано је почетком марта те године (подсећања ради, непосредно пре акцидента на нуклеарној електрани у Фукушими). Према наведеном, види се да је систем тек пуне две године потпуно у функцији, те је мало вероватно да би након толико кратког периода, без обзира на све критике јавности, савезника (ЕУ) и партнера (Русије), престао једноставно са радом.[1] Поређења ради, систем за одржавање веза са подморницама на стратегијским даљинама Sanguine, који је претходио систему HAARP, био је у функцији  пуних 16 година, од 1989. до 2005. године. Ту улогу преузео је 2006. године HAARP, и то је обављао до наводног гашења (више о овим могућностима оба система у додатку).

Овде је наглашена врло битна улога одржавања веза са подморницама на стратегијским даљинама наведеним системима, јер су једини комуникациони системи који имају способност одржавања везе са стратегијским подморницама САД, зароњеним на великим дубинама широм света. Наведене подморнице располажу крстарећим пројектилима са нуклеарним бојевим главама, те представљају најистуреније офанзивно нуклеарно оружје САД. С обзиром да локације зароњених подморница најчешће јавности нису познате, јер представљају службену тајну највишег нивоа, тиме је тешко проценити могуће локације евентуалног лансирања нуклеарног оружја са тих подморница.[2]

У том смислу, тајни распоред дубоко зароњених подморница представља стратешку предност коју САД имају у односу на противнике. Сходно томе, тешко је поверовати да ће војни врх САД укинути систем HAARP тако олако, јер би изазвало следеће последице:

1) Одрицање од наведене стратешке предности,

2) Измену нуклеарне доктрине САД,

3) Драстично, стално и истовремено угрожавање безбедности 3 до 5 од укупно 12 подморница наведене класе (вредности више стотина милиона долара по комаду), због њиховог сталног боравка на површини или мањим дубинама, чиме би  било олакшано праћење њихово кретање и у крајњем њихово уништење,

4) Биле би ангажоване додатне морнаричке, ваздухопловне и снаге противракетне одбране (ПРО) за потребе боље заштите тих подморница на отвореном, и

5) Прикривено кретање такве врсте подморница на великим дубинама једино би Русија задржала, што би њу довело у стратешку предност.

Међутим, могућност да је HAARP искључен треба узети са резервом. Из ранијих искуства се зна да се нити једна савремена војна технологија и пројекти не укидају, док се у оперативну употребу не уведу нове. Посебно не оне које су од критичне важности за одржање укупних војних способности, и преимућства у односу на конкуренцију. С обзиром да систем HAARP представља војно средство од националног, стратешког значаја, његово гашење било би могуће једино ако је у употребу уведен адекватан нови систем као алтернатива (са чим јавност за сада званично није упозната), и уколико су поједине функције система HAARP преузели други системи у свету слични њему.

Делимична замена за HAARP могао би на пример да буде нови, тек стављен у функцију систем AMISR (Advanced Modular Incoherent Scatter Radar). То је модуларни, мобилни радарски систем намењен за испитивање горњих слојева атмосфере и нижих слојева јоносфере, праћење варијација плазме, као и промена времена у простору изнад ових слојева. Систем се састоји од три фазне радарске станице променљиве структуре, које се налазе у рејону Феирбенкса на Аљасци (за праћење ауроралних ефеката) и Нунавут на северу Канаде (за праћење стања атмосфере изнад северног пола). Антена радара променљиве геометрије састоји се од три равномерне покретне површине димензија 30х30 м, обложене са по 128 панела – рефлектора. Ове површине могу да буду постављене под различитим углом и да фомирају различите облике (слика 1).

Poker Flet

Слика 1: Покер Флет, Аљаска AMISR

 Друга алтернатива могла би да буде новоформирана мрежа од 159 радарских станица широм САД, позната под називом Nexrad (Next-Generation Radar), слика 2. Координисаним емитовањем ВФ сигнала у мрежи од осам радара генерисана је почетком ове године постојана плазма у вишим слојевима атмосфере, дакле, управо оно што је једна од oсновних специфичности система HAARP.(плазмом се обезбеђује стварање појаса у атмосфери, који у одређеним условима може да представља противракетни штит и да у потпуности омета комуникационе системе у емитованом простору).

Nexrad

Слика 2: Nexrad

 Делимично преузимање функција система HAARP, могуће је да остваре системи слични њему. Првенствено се мисли на систем у бази Pine Gap (слика 3) у централној Аустралији, који је пре десетак година инсталиран по узору на HAARP (ради се о систему сличне структуре и могућности).

Pine Gap

Слика 3: Pine Gap

 Део функција могао би да преузме и новоинсталирани сличан систем у рејону Ексмонта на северозападу Аустралије, који такође представља интегрисану мрежу више радара укопаних у подземне бункере на више стотина метара (слика 4).

Eksmont

Слика 4: Систем код Ексмонта

 У Аустралији[3] је у току инсталирање још једног система, такође за манипулисање јоносфером и плазмом (слика 5). Ради се о систему Square Kilometer Array (SKA). Исти представља пројекат за праћење соларних активности на јужној хемисфери, а предвиђено је да буде постављен до 2019. године. Према расположивим сазнањима, систем ће имати изузетно висок ниво осетљивости сигнала, тј. могућност регистровања активности на даљинама од неколико светлосних година.

SKA

Слика 5: Изглед система SKA

Наведено би на неки начин и било објашњење за пребацивање око 20.000 америчких војника на тај континент од почетка ове године, инсталирање радара за брзо упозорење из система ПРО, као и пребазирање америчких ратних бродова у аустралијске северне луке са ракетним системима ПРО, у оквиру пребацивања тежишта САД од почетка 2012. године на пацифички регион.

Тиме би била направљена противтежа Кини и њеном брзом развоју програма за манипулисање јоносфером и вероватно климом (слика 6), према пројекту сферног параболичног радио телескопа пречника 500 метара (FAST[4]). пројекат постављања највећег параболичног радара у свету. Параболична антена је урађена по моделу антене у систему Arecibo у Порторику (слика 5). Антена кинеског система је постављена на великом удубљењу планинског венца у јужној кинеској провинцији Гуџоу. Параболичну антену чини комплекс од 4.400 алуминијумских троугластих елемената, повезаних кабловима за пренос података.до FAST пријемника. Примопредајни инструменти система представљају технологију највише осетљивости, која може да региструје сва кретања на земљи и у атмосфери, кретање небеских тела мањих од центиметра, као и да открије нова тела. Период реализације пројекта је предвиђен је за крај 2016. године.

 FAST

Слика 6: FAST  је највећи параболични радар у свету

 

Arecibo

Слика 5: Arecibo, Порторико

Поред наведених, у Европи би део улоге система HAARP могао да преузме систем из програма Европског научног удружења за пријем неусмерених таласа (EISCAT[5]). Основу програма EISCAT чине три независна подсистема, један вишенизни  и два параболична (слика 7). Вишенизни ВФ систем у близини Тромза (Норвешка) поседује највећу снагу емитовања у односу на остале вишенизне антенске системе. Подсистем ВВФ се састоји од две примопредајне станице које се налазе у Кируни (Шведска) и Соданкила (Финска). Трећа УВФ примопредајна станица (EISCAT Svalbard Radar, ESR) налази се у арктичком делу Норвешке на о. Шпицберген. Монтажа вишенизне антене је завршена 1981. године, а параболичних антена 1996., односно 1997. године.

ALWIN

Слика 7: нови ALWIN антенски низ и параболичне станице у Кируни (Шведска) и Соданкила (Финска)

Немачки Либниц Институт је током 2009. године инсталирао нов вишенизни примопредајни антенски систем на о. Андоја на северу Норвешке. Разлог постављања новог ALWIN радара је праћење промена у појасу мезосфере из поларне области. Резултати добијени овим системом приказују се у 3 D техници, што олакшава праћење промена у структури поларних ветрова и турбуленција. Новим антенским систем у Андоји повећан је домет регистровања тела у простору изнад јоносфере, али и на земљи. Једна од његових могућности, осим квалитетнијег праћења промена у јоносфери и кретању небеских тела, је да ће моћи да региструје свако полетање авиона (укључујући и авионе са стелт технологијом) са аеродрома (на пр.у из С. Америке и са других континената) на северној земљиној хемисфери. Ефекат је постигнут проширењем претходне радарске 2 D технике са још једном димензијом на 3 D димензију. Пројеката модернизације система треба да буде завршен 2016. године. Након доградње, систем ће представљати најмодернији међународни систем за регистровање промена на земљи, у земљиним омотачима и свемиру на праћењу активности познатих тела и откривању нових планета и галаксија. Експлоатација система је предвиђена у наредних 40 година. Рад овог пројекта подржао је и приштински Универзитет од 2009. године.

На основу свега наведеног, евидентно је да обавештење о престанку рада система HAARP не треба узимати као коначно и, посебно не као искључиво, с обзиром на могуће алтернативе. Пре би се могло рећи да се ради о покушају обмањивања противника, али и јавности. Наиме, постоје утемељена сазнања западних медија да је систем, без обзира на најаве о прекиду рада, ипак наставио са радом, да су настављене емисије сигнала и да су већ планиране активности на новом експерименту (одрживост плазме) за јанур наредне године. Једина разлика је у томе што ће систем из министарства одбране САД бити измештен у надлежност неке од приватних компанија. Тиме би јавности, као великом поборнику потпуног престанка рада система, било приказано да држава (министарство одбране САД) нема учешћа у експериментима са јоносфером и променом климе. Истовремено, измештањем у приватни сектор био би обезбеђен још виши степен заштите експеримената и тајност програма.

Осим тога, према западним експертским изворима, не само продужавањем рада система HAARP, већ и недавним инсталирањем, као и најавом инсталирања нових система сличних систему HAARP, највероватније ће доћи до повећања вештачког утицаја на климу у појединим, критичним регионима света (попут Арктика[6]), а што ће скоро сигурно бити приписано ефекту „стаклене баште“, оденосно глобалном отопљавању. До отопљавања ће сигурно доћи, али не због навода, веће због употребе снажних и све бројнијих система за манипиулисање климом и јоносфером.

 

Додатак:

Подморнице имају могућност одржавања везе у ВФ, ВВФ, УВФ и СВФ фреквентном опсегу (ФО), зависно да ли остварују  комуникацију са авионом, беспилотном летелицом, сателитом или командом на копну. Основни услов да наведене врсте веза буду и ефикасне је да се подморница налази на површини (да није зароњена) или да врх антене вири из воде, што угрожава њену безбедност током извршавања задатака. У сваком другом случају, комуникација не може да буде остварена јер се електромагнетни таласи (ЕМТ) у наведеним ФО одбијају од површине, односно не пролазе кроз воду. Овај вишедеценијски проблем је најизраженији код подморница виших класа намењених за извршавање задатака на удаљеностима од више хиљада километара од матичних лука и када због безбедности морају да остану у режиму испод воде у дужем временском периоду.

Проблем је делимично решен пројектом Sanguine (започет 1968. године) оперативан од 1989. до 2005. године, када је за потребе РМ САД постављен антенски систем (слика 8) који је емитовао ЕМТ супер ниске фреквенције (СНФ) од 76 Hz.[7] Ефекат овог антенског система био је да је емитовани СНФ сигнал достизао дубину до неколико стотина метара и домет од око 3.000 км, што је било довољно само за подручје северног дела Атлантског океана. Систем из Висконсина (Мичигена) није остваривао комуникацију са нуклеарним и офанзивним подморницама из састава РМ САД и подморницама класе Тридент из састава РМ В. Британије ако би се нашле на јужној хемисфери или даљинама већим од 3.500 км, на пример у Тихом океану.

Применом патента америчког физичара Бернарда Естлунда из 1991. године, који представља суштину функционисања система HAARP, проблем комуникације са том класом подморница је коначно решен. Патентом је доказано да под утицајем соларног ветра долази до загревања нижих слојева јоносфере и стварања јоносферске плазме која наставља једносмерно кретање око земље. Истовремено, плазма се креће једносмерно, стварајући тзв. ваздушну струју (electrojet) која поседује одређену количину електрицитета. Ако се у тај део јоносфере са земље ВФ предајником са HAARP система, усмери талас велике снаге и уз то модулише сигналом екстр ниске фреквенције (ЕНФ од неколико херца), та јоносферска струја ће добити двосмерни ток у виду снажног ЕНФ таласа (високо турбулентне плазме површине неколико хиљада километара при 50.000 степени Целзијуса)), који наставља кретање у смеру имагинарних силница земљиног магнетног поља, што доводи до стварања електричног поља различите јачине. Његовим смером кретања се може управљати помоћу снаге, правца и амплитудом емитованог ВФ и модулишућег ЕНФ таласа са земље. Од јоносфере се при томе одбија  вишеструко јачи ЕНФ талас ка земљи, при чему ће због карактеристике које поседује продрети дубоко у тло или водену површину, скоро без икаквих губитака. С обзиром да земљине магнетне силнице представљају природну „антену“ која се налази око земље, такав ЕНФ талас може да допре до било које тачке на земљи. На основу ове карактеристике омогућено је да се од 2005. године, системом HAARP одржава комуникација са подморницама на дубинама од неколико стотина метара у сваком делу акваторије земље и испод ледених површина. Информација са копна се шаље пулсним сигналом који траје од 0,5 до 1 секунде, са размаком од 2-3 секунде, тако да подморница добија кратку кодирану информацију, са усмерењима важним за реализацију задатака до изласка на површину. На овај начин обезбеђен је боравак подморница на великим дубинама без потребе израњања и демаскирања у дужем временском периоду, чиме се постиже ефекат да противник не зна тачну локацију (распоред) стратегијских подморница. Ово је уједно био основни захтев и безбедносни проблем у прошлости који је требало решити на адекватан начин.

Недостаци система Sanguine огледају се у томе да је пренос информације био једносмеран (копно-подморница, не и обратно) и да се због карактеристике ЕМТ (кратко емитовање и велика удаљеност) не може доставити дужа информација. Међутим, осим због поузданости, нови начин комуницирања системом HAARP је револуционаран и због тога што је последњих година довео до промене тактике употребе стратегијских подморница САД, омогућивши им  прикривен и приступ у било ком делу света на безбедан начин, на неограничен период.

 Sanguine

Слика 8: Размештај антена „Х“ и „F“ из првог пројекта „Sanguine
америчке морнарице за одржавање веза са поринутим подморницама
на великим дубинама и даљинама од пар хиљада километара


[1] Комитет за спољне послове, безбедност и одбрамбену политику Европске уније (ЕУ) је 14. јануара 1999. године усвојио извештај A4-0005/99, о угрожавању животне средине. У извештају, који је убрзо усвојен и у Европском парламенту, између осталог се указује на врло опасне могућности система HAARP, са којима је јавност први пут упозната. Претходно је 5. фебруара 1998. године, у Подкомитету за безбедност и разоружање Европског парламента, обављено јавно саслушање о систему HAARP, на које су позвани и представници САД и НАТО, који нису желели да учествују у раду, с обзиром на став Конгреса САД да таква испитивања задиру у националну безбедност САД.

Комитет за одбрану руске Думе 2002. године позвао је званичнике САД да преиспитају употребу система HАARP због његових карактеристика да може да наруши глобалну климу и угрози глобалну безбедност. Такав наступ Москве, у првом моменту се чинио да је доста „мекан“ и да нема ефекта. Међутим, 2006. године објављено је да руски физичари са експертима из САД врше заједничка испитивања на руском ВФ систему SURA у Нижњем Новгороду (систем сличних могућности као амерички HАARP, али са далеко мањом снагом и ефектима).

[2] Таква врста подморница део су ударних група носача авиона, и налазе се размештене у зонама одговорности које покривају 5, 6. и 7.  Америчка флота, односно подручје Медитерана, Арапског и Црвеног мора и Тихог океана. Дакле, простор од Шпаније до Јапана.

[3] Аустралија је изабрана као стратешки савезник САД и В. Британије, са којима учествује у разним војним програмима још од периода завршетка Другог светског рата (програм UKUSA) односно током деведесетих година прошлог века (глобални програм за прикупљање података из комуникационих система ECHELON, као претходник система PRISMA о коме је аферу недавно покренуо амерички оперативац Сноуден).

[4] Five-hundred-meter  aperture  spherical  radio  telescope – FAST. Пројекат реализује Национална обсерваторија за астрономију кинеске научне академије.

[5] European Incoherent Scatter Scientific Association – EISCAT.

[6] Западни „експерти“ све више упозоравају на брзину топљења леда на Арктику, наводно због глобалног отопљавања. Међутим, климатолози све чешће објашњавају да се изнад северног пола дешавају необичне, неприродне појаве, попут отопљења леда и стварања таласа са великим падавинама, нарочито у зимском периоду. Неки од разлога брзог топљења леда на том подручју, „неприродним“ путем употребом таласа високотемпературне плазме створене јоносферским „грејачима“, могле би бити велике резерве гаса и скраћивање морске руте за транспорт прекоокеанских бродова.

[7] За разлику од ВНФ таласа (3 kHz до 30 kHz) који продире свега неколико метара кроз морску воду, ЕНФ талас  (од 3 Hz до 30 Hz, са таласном дужином од 100.000 км до 10.000 км) може да продре кроз водену површину неколико стотина метара. Антенски систем наведеног пројекта се састоји од два међусобно повезана антенска подсистема, који се налазе у држави Висконсин, односно Мичиген, на међусобној удаљености од око 250 км. Први антенски елемент се састоји од два дипола укрштених у облику „Х“ укупне дужине око 50 км,  а други од три дипола који формирају слово „F“ укупне дужине око 100 км. На фреквенцији од 76 Hz на којој ради ова систем (СНФ), таласна дужина износи око 5.000 км или нешто више од половине обима земље.  С обзром да је немогуће да  се користи антена толике дужине, урађене су антенски диполи „Х“ и „F“ чије су дужине добијене уз помоћ коефицијента за скраћивање таласних дужина антена, како би се избегли већи губици. Уз то на крајевима подморница су монтирани антенски диполи дужине од око 200 м, за потребе пријема СНФ сигнала. Антенски каблови подсистема су подигнути на 10 м изнад тла које је мале проводљивости како не би долазило до упијања и губитка сигнала. Руска РМ за комуникацију са стратегијским подморницама користи антенски систем Zevs у Мурманску, који ради на 82 Hz.

_____

Повезани текстови: